DA LI ZASTAREVA UPLATA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE?
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 364.3-624(497.11)
COBISS.SR-ID 138713609
DA LI ZASTAREVA UPLATA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE?
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Prava iz obaveznog socijalnog osiguranja finansiraju se iz doprinosa koji su javni prihod. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa kod poslodavca a prava iz socijalnog osiguranja kao osigurano lice kada se ostvari osigurani slučaj kao što su na primer: privremena sprečenost za rad zbog bolesti, invalidnost, starost, telesno oštećenje. Zakon o radu uređuje osnovna prava i obaveze iz radnog odnosa a Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje uređuju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, obveznici doprinosa, osnovice doprinosa, stope doprinosa, način obračunavanja i plaćanja doprinosa, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje doprinosa. Radi toga odredba člana 196. Zakona o radu ne može se primeniti kao merodavna za odgovor na pitanje da li zastarevaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Ne može kada je tužbu podneo zaposleni sa tužbenim zahtevom da se obaveže poslodavac da u ime zaposlenog uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje organizaciji za socijalno osiguranje.
Ključne reči: obavezno socijalno osiguranje, sredstva za tu namenu, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, radni odnos, zaposleni, rad, osigurani slučaj, osigurano lice, zastarelost, zarada koja sadrži poreze i doprinose, zarada koja se isplaćuje, zastarelost.
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.
Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.
PREDLOŽENE NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJU ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
OGLEDI
PRIVREDNO PRAVO
UDK 347.9(497.11)
342.722:347.962.6(497.11)
COBISS.SR-ID 133286409
PREDLOŽENE NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJU ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
* Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Evropski sud za ljudska prava u predmetu „Kačapor i dr. protiv Srbije“ (broj predstavki 2269/06, 3041/06, 3042/06, … i 3046/06 od 7. 7. 2008. godine), kao i u nizu drugih odluka je ustanovio praksu i zauzeo stav da Republika Srbija snosi odgovornost za isplatu neizmirenih obaveza društvenih preduzeća utvrđenih pravnosnažnim domaćim odlukama za potraživanja iz radnih odnosa ukoliko je reč o preduzeću koje je sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. U većem broju odluka donetih protiv Republike Srbije Evropski sud za ljudska prava je ukazao na potrebu da se na nacionalnom nivou uspostavi delotvorni pravni lek za ubrzavanje postupka radi namirenja priznatih i utvrđenih potraživanja kada su u pitanju izvršni dužnici i stečajni dužnici sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Evropski sud za ljudska prava je u odlukama „Marinković protiv Srbije“ (broj predstavke 5353/11 od 29. 1. 2013. godine i dr.) konstatovao da je ustavna žalba bila delotvorno pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i u zaštiti prava na imovinu. U odluci Komitet ministara Saveta Evrope prilikom nadzora grupe predmeta „Kačapor i dr. protiv Srbije“ je u decembru prošle godine konstatovao: „da postoje sporna pitanja koja se tiču dugoročnog kompleksnog problema neizvršenja, odnosno odloženog izvršenja sudskih odluka donetih protiv navedenih preduzeća” i zatražio od Republike Srbije “dalje mere kako bi se zapaženi nedostaci prevazišli.“
Jedan od tih koraka je i izmena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, povodom čijeg nacrta je krajem jula i početkom avgusta 2023. godine održana javna rasprava.
Ovim radom ukazano je na najznačajnije izmene u predloženom nacrtu.
Ključne reči: nacrt zakona, izmene i dopune, prigovor, stečajni postupci, izvršni postupci.
STAVOVI DOMAĆIH SUDOVA O ZAKONITOSTI DOKAZA PRIBAVLJENIH POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.14:343.9.02(497.11)
COBISS.SR-ID 127457289
STAVOVI DOMAĆIH SUDOVA O ZAKONITOSTI DOKAZA PRIBAVLJENIH POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA
* Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Za suzbijanje pojedinih oblika kriminaliteta, a pre svega organizovanog kriminala, neophodna je primena posebnih dokaznih radnji, kako bi se pribavili dokazi. Međutim, primena posebnih dokaznih radnji može dovesti do zloupotreba i nezakonitosti u pribavljanju dokaza, što može imati za posledicu da ti dokazi budi nezakoniti. S druge strane, kako se posebnim dokaznim radnjama zadire u ustavna prava pojedinaca (pravo na tajnost komunikacije, pravo na lični i porodični život, i dr), to nezakonitosti u primeni posebnih dokaznih radnju mogu ugroziti pravo na pravično suđenje, koje je zagarantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U radu su dati stavovi sudske prakse domaćih sudova u vezi sa zakonitošću dokaza pribavljenih posebnim dokaznim radnjama.
Ključne reči: nezakoniti dokazi, posebne dokazne radnje, organizovani kriminal, sudska praksa.
KOEFICIJENAT OSNOVNE PLATE U JAVNIM SLUŽBAMA I MINIMALNA ZARADA
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 3.087.41(497.11)
COBISS.SR-ID 127415561
KOEFICIJENAT OSNOVNE PLATE U JAVNIM SLUŽBAMA I MINIMALNA ZARADA
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Osnovna plata u javnim službama je proizvod koeficijenta i osnovice. Ovaj koeficijenat razlikuje je od dodatne vrednosti za koju je uvećan po osnovu regresa za godišnji odmor i dodatka na ime naknade za ishranu. Ta prava imaju isto značenje kao i istoimena prava iz odredbe člana 118. stav 1. tač. 5. i 6. Zakona o radu. Razlika je samo u načinu izražavanja što je stvar pravne tehnike i nije od značaja za utvrđivanje njihovog pravog značenja. Predstavlja pogrešan redukcionizam kada se ova prava svode na sadržaj koeficijenta iz odredbe stava 1. člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Vrednost minimalne zarade kao supstitut plate ne može da pokrije naznačenu dodatnu vrednost po osnovu regresa za godišnji odmor i troškova ishrane u toku rada.
Ključne reči: plata, osnovna plata, osnovica, koeficijent, regres za godišnji odmor i dodatak na ime naknade za ishranu u toku dana, minimalna zarada.
PRAVA I DUŽNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NJIHOVA ZAŠTITA
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 342.98(497.11)
COBISS.SR-ID 120576777
PRAVA I DUŽNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NJIHOVA ZAŠTITA
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Državni službenici su posebna kategorija zaposlenih, čija su prava i dužnosti uređena Zakonom o državnim službenicima, kao i Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika. To su posebni zakoni, te se opšti radnopravni propis primenjuje samo u slučaju da posebnim zakonom nije drukčije određeno. Poseban zakon garantuje državnim službenicima prava i propisuje dužnosti. Ukoliko dođe do povrede njihovog prava nužno je razgraničiti nadležnost sudova opšte nadležnosti i Upravnog suda. Nadležnost suda zavisi od toga da li je povreda prava državnog službenika učinjena donošenjem odluke o njegovom pravu, u kom slučaju se zaštita prava ostvaruje u upravnom sporu ili faktičkom radnjom, bez odlučivanja, u kom slučaju se zaštita prava ostvaruje u postupku u parnici iz radnog odnosa pred sudom opšte nadležnosti.
Ključne reči: javni službenici, državni službenici, poseban zakon, supsidijarna primena opštih radnopravnih propisa, odlučivanje o pravima i dužnostima državnih službenika, povreda prava državnih službenika, upravni spor, razgraničenje nadležnosti Upravnog suda i suda opšte nadležnosti.
KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA DECE U SFERI SEKSUALNIH ODNOSA U KRIVIČNIM ZAKONIMA REPUBLIKE SRBIJE
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.543-053.2(497.11)
COBISS.SR-ID 120615945
KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA DECE U SFERI SEKSUALNIH ODNOSA U KRIVIČNIM ZAKONIMA REPUBLIKE SRBIJE
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.
Rezime: Poslednja reforma krivičnog zakonodavstva koja je bila 1977. godine (nepunih petnaest godina pred raspad bivše Jugoslavije), ukazivala je da se i na taj način htela razgraditi nekadašnja zajednička država. Naime, na tako malom prostoru je egzistiralo, pored Saveznog krivičnog zakona, još osam krivičnih zakona (šest republičkih i dva pokrajinska), što svakako ne može govoriti o iole funkcionalnoj federaciji. Sledstveno tome imali smo i osam zakonskih rešenja za grupu krivičnih dela protiv polne slobode odnosno protiv dostojanstva ličnosti i morala, kako se tada zvala. Zakonska rešenja su mahom ostala ista, kao i ona koja su bila u jedinstvenom Krivičnom zakoniku iz 1951. godine. To se odnosi i na seksualne delikte, u kojima je pasivni subjekt – dete. U radu je, pre svega, dat osvrt na krivično delo obljube ili protivprirodnog bluda sa licem koje nije navršilo četrnaest godina, koje je bilo “glavno“ kada su u pitanju seksualni delikti učinjeni prema deci, sa tadašnjom sudskom praksom koja je bila aktuelna sve do donošenja Krivičnog zakonika Srbije 2005. godine. Delimično su obuhvaćena i druga krivična dela iz ove glave u kojima je (mahom u kvalifikovanom obliku) pasivni subjekt – dete.
Ključne reči: reforma krivičnog zakonodavstva 1977. godine, Krivični zakon Republike Srbije, seksualni delikti, dete, zaprećene kazne.
VEŠTAČENJE FIZIČKIH BOLOVA U PARNICI
OGLEDI
UDK: 347.948
340.66
COBISS.SR-ID 117613577
VEŠTAČENJE FIZIČKIH BOLOVA U PARNICI
* Prim. dr Gavrilo Šćepanović, hirurg-ortoped, sudski veštak.
Rezime: Bol je najsubjektivniji vid nematerijalne štete, pa je nemoguće objektivno merenje njegove jačine i dužine trajanja. Pri veštačenju fizičkih bolova, veštak treba da se izjasni da li je oštećeni trpeo fizičke bolove, kakav je bio njihov intenzitet, koliko su dugo trajali i da li se mogu pojaviti u budućnosti.
Veštačenje fizičkog bola obuhvata period koji nastaje direktno od somatskog oštećenja i traje do završetka medicinskog lečenja (uključujući i rehabilitacionu terapiju), a takođe i bolove koji nastaju eventualnim pogoršanjem procesa bolesti usled ranijeg oštećenja (causa antecedens), ili kasnijeg oboljenja (causa super-veniens), ali u vezi sa predmetnom poredom, što predstavlja primarni uzrok na kojem se temelji tužbeni zahtev. Ovde spada i bol prouzrokovan potrebnom medicinskom intervencijom radi saniranja telesnog oštećenja (operacije, primanje injekcija, nošenje gipsa i sl).
Razlog različite percepcije bola objektivan je i nalazi se u genima. Prema varijantama gena, ljudi se mogu podeliti na visoko osetljive, prosečno osetljive i nisko osetljive.
Objektivna merila za merenje bola ne postoje. Različite osobe različito doživljavaju bol. Prema tome, možemo reći da je prag bola individualan i promenljiv.
Pri određivanju fizičkih bolova veštak treba da se koristi znanjima iz anatomije i fiziologije bola. Pri veštačenju se mora uzeti u obzir i priroda povreda koje je pretrpeo oštećeni, neugodnosti kojima je lečenje propraćeno, subjektivna svojstva povređenog i vrste povreda i deo tela na kojem su povrede nastale. Ovo su najvažniji činioci pri kvalifikaciji bola i određivanju trajanja i jačine bola, kao i karaktera bolnih stanja i njihovih posledica.
Postoji velika šarolikost kod ocena i naknada za pretrpljene fizičke bolove. Za istu povredu, koja je nastala pod sličnim okolnostima i slično lečena i protekla, u raznim mestima i u istom sudu, zavisno od veštaka i sudije, mogu se dobiti po nekoliko puta različiti nivoi obeštećenja.
U oceni bola nisu postavljeni čvrsti kriterijumi, već je reč o subjektivnim ocenama, koje se moraju temeljiti na kriterijumu medicinske doktrine, a uz to treba uzimati u obzir i subjektivne tegobe koje oštećeni trpi. Poznato je da svaku povredu prati bol, koji se kod raznih povreda kod raznih osoba i kod povreda raznih organa znatno razlikuje. Zato u oceni bola treba upotrebiti iskustvo koje će omogućiti da ih pomoću medicinske dokumentacije približno objektivno ocenimo.
Ovde treba ukazati na to da je sudskomedicinska praksa pokazala da kod intenziteta i dužine trajanja bola, kao i karaktera bola postoje objektivne teškoće pri odlučivanju u koju grupu, koji stepen i koju dužinu trajanja da svrsta fizičke bolove, a da ipak ne izađe iz okvira postojećih medicinskih regulativa. Pojava ovakvih dilema opravdava upotrebu termina graničnosti kod procene karaktera bola, intenziteta i dužine trajanja bola. Veštak treba da pokaže puno znanja i umeća da u svakom konkretnom slučaju primeni medicinske kriterijume i medicinsku doktrinu.
Ključne reči: nematerijalna šteta, parnica, fizički bolovi, sudije, veštaci.
MIRENJE KAO METOD REŠAVANJA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA U REPUBLICI SRBIJI
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.109.6(497.11)
COBISS.SR-ID 117605641
MIRENJE KAO METOD REŠAVANJA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA U REPUBLICI SRBIJI
* Prof. dr Bojan Urdarević, redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
** Mila Petrović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Iako, po svojoj prirodi, proces bitno drugačiji od posredovanja, mirenje kao postupak mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova u praksi često više podseća na posredovanje, dok se uloga miritelja često može gotovo u potpunosti izjednačiti sa onom ulogom koju ima posrednik. Osim toga, postupak mirenja istovremeno je skopčan i sa različitim izazovima koji se tiču: Odbora za mirenje; osnivača kao učesnika u pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće i javne službe; pitanja potrebnog broja potpisnika kolektivnog ugovora o radu kada se u pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora o radu kod poslodavca na strani zaposlenih pojavljuje više reprezentativnih sindikata, kao i položaja samih miritelja uopšte. Autori, shodno tome, u ovom radu približavaju čitaocu ovakvu problematiku i ukazuju na eventualni prostor za unapređenje nedostataka koji su primećeni u praksi.
Ključne reči: kolektivni radni spor, mirenje, miritelj, Odbor za mirenje, osnivač, Republika Srbija.
SVOJINSKA OVLAŠĆENJA OPŠTINE NA STVARIMA U DRŽAVNOJ SVOJINI
OGLEDI
IMOVINSKO PRAVO
UDK: 352:330.52(497.16)
COBISS.SR-ID 114173961
SVOJINSKA OVLAŠĆENJA OPŠTINE NA STVARIMA U DRŽAVNOJ SVOJINI
* Nenad Đorđević, glavni administrator Opštine Herceg Novi.
Rezime: U Crnoj Gori kao oblik svojine postoji državna svojina, opština je ovlašćeni subjekt državne svojine sa utvrđenim obimom prava na tim dobrima. U Republici Srbiji tri oblika javne svojine među kojima i opštinska daju jasnu granicu subjekata svojine sa svim svojinskim ovlašćenjima koja subjektima pripadaju. U tom smislu, cijenimo da je opštinska svojina kao poseban oblik svojine dobro rješenje koje pruža subjektu svojine sva svojinska prava sa jedne strane, sa druge strane razgraničava državnu od opštinske svojine, daje pravnu sigurnost kako titularima prava svojine tako i trećim licima.
Optimalno rješenje za Crnu Goru u pogledu oblika javne svojine bi bilo, prema ocjeni autora ovog teksta, definisanje dva oblika javne svojine, državne i opštinske. Na taj način bi se definisalo, prije svega, koja dobra pripadaju državi, a koja opštini, kao takva bi se upisao u katastar nepokretnosti titular prava svojine kada je nepokretna imovina u pitanju, za pokretne stvari evidencija i registracija u skladu sa zakonom. Zatim bi se odredilo koji organi su nadležni u državi a koji u opštini za vršenje svojinskih ovlašćenja, dala bi se garancija titularima za samostalno vršenje ovlašćenja u pogledu imovine, ne bi bilo spora oko stvarne legitimacije u sudskim sporovima.
Ključne riječi: opštinska imovina, državna svojina.