KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA DECE U SFERI SEKSUALNIH ODNOSA U KRIVIČNIM ZAKONIMA REPUBLIKE SRBIJE

OGLEDI

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.543-053.2(497.11)
COBISS.SR-ID 120615945
KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA DECE U SFERI SEKSUALNIH ODNOSA U KRIVIČNIM ZAKONIMA REPUBLIKE SRBIJE
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Poslednja reforma krivičnog zakonodavstva koja je bila 1977. godine (nepunih petnaest godina pred raspad bivše Jugoslavije), ukazivala je da se i na taj način htela razgraditi nekadašnja zajednička država. Naime, na tako malom prostoru je egzistiralo, pored Saveznog krivičnog zakona, još osam krivičnih zakona (šest republičkih i dva pokrajinska), što svakako ne može govoriti o iole funkcionalnoj federaciji. Sledstveno tome imali smo i osam zakonskih rešenja za grupu krivičnih dela protiv polne slobode odnosno protiv dostojanstva ličnosti i morala, kako se tada zvala. Zakonska rešenja su mahom ostala ista, kao i ona koja su bila u jedinstvenom Krivičnom zakoniku iz 1951. godine. To se odnosi i na seksualne delikte, u kojima je pasivni subjekt – dete. U radu je, pre svega, dat osvrt na krivično delo obljube ili protivprirodnog bluda sa licem koje nije navršilo četrnaest godina, koje je bilo “glavno“ kada su u pitanju seksualni delikti učinjeni prema deci, sa tadašnjom sudskom praksom koja je bila aktuelna sve do donošenja Krivičnog zakonika Srbije 2005. godine. Delimično su obuhvaćena i druga krivična dela iz ove glave u kojima je (mahom u kvalifikovanom obliku) pasivni subjekt – dete.
Ključne reči: reforma krivičnog zakonodavstva 1977. godine, Krivični zakon Republike Srbije, seksualni delikti, dete, zaprećene kazne.

PITANJE PRAVIČNOSTI KOD NAKNADA ZBOG NEOSNOVANOG PRITVORA

NEDOUMICE

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.126.1(497.11)
340.142:343.296(497.11)
COBISS.SR-ID 114174985

PITANJE PRAVIČNOSTI KOD NAKNADA ZBOG NEOSNOVANOG PRITVORA

* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Pitanje naknade štete zbog neosnovanog pritvora je tema oko koje se decenijama unazad “lome koplja“ u pogledu njene visine. Oprečna mišljenja su permanentno prisutna jer neki smatraju da su iznosi koje država predlaže odnosno “parnični“ sudovi dosuđuju mali i nepravedni, ali imamo i s druge strane mišljenja da su ti iznosi previsoki, te da zbog velikog broja predmeta takve prirode se ugrožava republički budžet i sl. U radu je dat kritički osvrt na postojeće kriterijume koji postoje i koji su opredeljujući u pogledu određivanja visine novčanog iznosa po danu neosnovanog pritvora. Takođe smo naveli nekoliko primera iz prakse kojima smo želeli da ukažemo na manjkavosti, ali i nedoslednosti dosadašnjeg postupanja nadležnih organa i sudova po ovom pitanju. Posebno je ukazano i na disproporciju i veliki raspon između najnižih i najviših dosuđenih novčanih iznosa, i s tim u vezi su dati razlozi zbog kojih je takva praksa nedopustiva.
Ključne reči: neosnovan pritvor, naknada štete, troškovi postupka, praksa Komisije i sudova u pogledu visine novčanih iznosa.

SEKSUALNI DELIKTI UČINJENI PREMA DECI U KRIMINALNOM (KAZNITELNOM) ZAKONIKU ZA KNJAŽEVSTVO SRBIJU OD 1860. GODINE

NEDOUMICE

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.541/.546-053.2/.8(497.11)“18″
COBISS.SR-ID 108194313

SEKSUALNI DELIKTI UČINJENI PREMA DECI U KRIMINALNOM (KAZNITELNOM) ZAKONIKU ZA KNJAŽEVSTVO SRBIJU OD 1860. GODINE

* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Nakon dugotrajnog zakonodavnog vakuuma – praznine zbog petovekovne turske okupacije, koja je faktički trajala od Dušanovog zakonika (donetog 1349. i 1354. godine), Srbija je dobila za tadašnje prilike moderan krivični zakonik. U ovom zakoniku krivična dela protiv polne slobode su bila uređena na takođe jedan moderan način, shodno shvatanjima tog vremena i moralnim načelima koja su tada bila preovlađujuća (za prilike sredine 19. veka). U okviru poglavlja XX i XXI ovog zakonika je prvi put nedvosmisleno pružena krivičnopravna zaštita deci u sferi seksualnih odnosa kroz krivična dela silovanja (paragraf 191), blud sa licem koje nije navršilo petnaest godina (paragraf 201), blud zloupotrebom poverenja (paragraf 205), i podvođenje dece radi vršenja bluda (paragraf 208). U radu je dat osvrt na ove paragrafe, uz primere iz malobrojne sudske prakse koji na najbolji način oslikavaju tadašnja shvatanja seksualnih delikata uopšte, a i prema maloletnim licima. Inače, navedena zakonska rešenja su dala osnovu kako u pogledu samih inkriminacija (naročito kada je reč o krivičnom delu silovanja), tako i u pogledu zaprećenih kazni (s određenim varijacijama) za kasnije krivične zakone(nike), sve do važećeg Krivičnog zakonika Srbije iz 2005. godine.

Ključne reči: Kaznitelni zakonik, Knjaževina Srbija, blud, silovanje, obljuba, deca.

ISTORIJSKI OSVRT NA KRIVIČNOPRAVNU ZAŠTITU DECE U OBLASTI SEKSUALNIH ODNOSA U SRPSKOM PRAVU

OGLEDI

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.541/.546(497.11)(091)
COBISS.SR-ID 76108809

ISTORIJSKI OSVRT NA KRIVIČNOPRAVNU ZAŠTITU DECE U OBLASTI SEKSUALNIH ODNOSA U SRPSKOM PRAVU
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Tema ovog rada obuhvata period od stvaranja srednjovekovne srpske države, pa do donošenja Krivičnog (Kaznitelnog) zakonika Kneževine Srbije iz 1860. godine. Imamo veoma malo istorijskih izvora i zakona koji su se bavili uopšte seksualnim deliktima, a pogotovo kada su učinjena prema deci. Postojala su ubeđenja, kako u srednjem veku tako i kasnije, da seksualni delikti prema deci nisu ni postojali jer bi to bilo nerazumno i kosilo se sa “zdravim razumom“. U radu je dat osvrt na smisao pojedinih odredbi Dušanovog zakonika u vezi sa određenim krivičnim delima protiv morala. Ukazano je i na prilike u Srbiji u vreme i nakon podizanja Prvog srpskog ustanka, kao i na tadašnje zakone koji su se odnosili na krivična dela protiv seksualnog morala (od kojih se neki nisu ni primenjivali ili je to bilo veoma retko), te retke sudske odluke u kojima se govori o seksualnim napadima – “bludu“ i silovanju učinjenim prema maloletnim licima i deci.

Ključne reči: srednji vek, Dušanov zakonik, Prvi srpski ustanak, Karađorđe, Knjaz Miloš, seksualni delikti, silovanje, blud, deca.

OBLICI SAUČESNIŠTVA I UČEŠĆA U IZVRŠENJU SEKSUALNIH DELIKATA SA DECOM

ISKORIŠĆAVANJE RAČUNARSKE MREŽE ILI KOMUNIKACIJE DRUGIM TEHNIČKIM SREDSTVIMA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH DELA PROTIV POLNE SLOBODE PREMA MALOLETNOM LICU (MANJKAVOSTI I DILEME)

TEMA BROJA

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.541-053.2/.6
077:343.98
COBISS.SR-ID 59994121

ISKORIŠĆAVANJE RAČUNARSKE MREŽE ILI KOMUNIKACIJE DRUGIM TEHNIČKIM SREDSTVIMA
ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH DELA PROTIV POLNE SLOBODE PREMA MALOLETNOM LICU
(MANJKAVOSTI I DILEME)
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Ovo relativno novije krivično delo egzistira od 2009. godine, sa donošenjem ZID KZ, a za uvođenje u naše krivično zakonodavstvo formalni osnov je bila ratifikacija Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Razvoj tehnike i tehnologije, pored niza pozitivnih stvari, omogućio je i mnogobrojne zloupotrebe, koje su naročito vidljive kada je u pitanju mlađa populacija (maloletnici i deca) u sferi seksualnih odnosa. Ovom inkriminacijom se nastojalo da se maloletnicima i deci pruži zaštita u tom smislu, ali postojeće zakonsko rešenje sadrži određene manjkavosti i dileme, koje su u osnovi tema ovog rada.

Ključne reči: maloletnici, deca, krivična dela protiv polne slobode, Konvencija, računarska mreža.

POLAGANJE ZAKLETVE VEŠTAKA – PREVAZIĐENA I NEPOTREBNA ODREDBA

NEDOUMICE

KRIVIČNO PROCESNO PRAVO

UDK: 343.148(497.11)
COBISS.SR-ID 55773449

POLAGANJE ZAKLETVE VEŠTAKA – PREVAZIĐENA I NEPOTREBNA ODREDBA
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Pojedine odredbe u Zakoniku o krivičnom postupku su laički rečeno na začelju po svom značaju. Jedna od takvih odredaba je i polaganje zakletve veštaka. U ovom radu dat je osvrt zbog čega bi zakonodavac trebalo da “razmisli“ da li i dalje zadržavati ovu odredbu. U tom smislu nastojali smo da ukažemo da izostavljanjem polaganja zakletve veštaka formulisane u članu 119. ZKP-a, i uopšte polaganja zakletve u krivičnom postupku ne bi bio upitan kredibilitet samog veštaka, niti bi bio upitan njegov nalaz i mišljenje.

Ključne reči: zakletva, veštak, nalaz i mišljenje, Zakon o sudskim veštacima.

PRODUŽENO KRIVIČNO DELO KOD SEKSUALNIH DELIKATA SA DECOM

OGLEDI

KRIVIČNO PRAVO

UDK:343.541/.543-053.2/.6 (497.11)
COBISS.SR-ID 53343497

PRODUŽENO KRIVIČNO DELO KOD SEKSUALNIH DELIKATA SA DECOM
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Konstrukcija produženog krivičnog dela oduvek je bila problematična i stvarala nedoumice u sudskoj praksi. Sa donošenjem Krivičnog zakonika, te dileme su skoro prestale da postoje. Ipak kod krivičnih dela protiv ličnosti, u koja spadaju i krivična dela protiv polne slobode i dalje postoje određene dileme, i to kako u pogledu pojedinih seksualnih radnji, tako i u pogledu određenih seksualnih delikata. U radu smo se osvrnuli na član 61. KZ koji se odnosi na produženo krivično delo, a u vezi seksualnih delikata, naročito prema deci. Kroz pojedine starije i novije stavove sudske prakse u vezi ove problematike nastojali smo da razjasnimo situacije oko kojih i danas postoje različita tumačenja.
Ključne reči: produženo krivično delo, seksualni delikti, dete, seksualne radnje.

Obaveštavanje organa i poslodavca u kojem je učinilac zaposlen od strane suda o krivičnom postupku – svrsishodnost i dileme

UDK: 343.121(497.11)

OBAVEŠTAVANJE ORGANA I POSLODAVCA U KOJEM JE UČINILAC ZAPOSLEN OD STRANE SUDA O KRIVIČNOM POSTUPKU – SVRSISHODNOST I DILEME
Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: U našem krivičnom zakonodavstvu odredbe o ograničenju slobode i prava okrivljenog u postupku nisu od krucijalnog značaja za sam tok krivičnog postupka, ali za samog okrivljenog mogu da budu izuzetno važne. Postojeće zakonske odredbe mogu da “naprave problem“ okrivljenom kod njegovog poslodavca i da zbog toga snosi određene posledice. Stoga je ukazano koji problemi u praksi mogu nastati zbog zakonskih rešenja predviđenih u članu 10. Zakonika o krivičnom postupku i s tim u vezi je dat kritički osvrt zbog čega su pravosudni organi dužni da obaveštavaju organ ili poslodavca o tome u kojoj je fazi krivični postupak protiv lica koje je kod njih zaposleno ili je stavljeno u pritvor i šta bi trebalo menjati u navedenim odredbama. Iz razloga pravičnosti i objektivnosti ukazano je i na predloge o načinu obaveštavanja ako je došlo do promena u toku krivičnog postupka u korist okrivljenog, a naročito ako je došlo do obustave krivičnog postupka ili donošenja oslobađajuće pravosnažne presude.
Ključne reči: obaveštenje organa ili poslodavca od strane suda, okrivljeni kao zaposleni.