OSVRT NA RAZUMNI ROK I DUŽINU TRAJANJA PARNIČNOG POSTUPKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUČIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI U ROKU OD DEVET MESECI

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 342.722:347.962.6
COBISS.SR-ID 81106185

OSVRT NA RAZUMNI ROK I DUŽINU TRAJANJA PARNIČNOG POSTUPKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUČIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI U ROKU OD DEVET MESECI
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.

Rezime: Opštepoznata činjenica je da sudski procesi u Republici Srbiji dugo traju, da se na odluke sudova kako prvostepenih, tako i drugostepenih, odnosno odluke sudova po žalbi, čeka veoma dugo, a na ove druge i po nekoliko godina. Povod za ovaj rad je sve veći broj predmeta u drugostepenim sudovima koji traju duže od devet meseci. Nakon donošenja odluke u prvostepenom postupku, koji takođe dugo traju i nakon ulaganja žalbe jedne ili obe strane u tom postupku, činjenica je da su pojedini predmeti u radu pred drugostepenim sudovima i po dve ili čak i više godina i da je sve više advokata i stranaka koji se suočavaju sa problemom odlučivanja drugostepenih sudova po žalbi.

Ključne reči: odlučivanje drugostepenog suda po žalbi, rok od devet meseci, Zakon o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud.

NEZAKONIT PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NJEGOVE POSLEDICE

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 331.106.44 (497.11)
COBISS.SR-ID 81054985

NEZAKONIT PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NJEGOVE POSLEDICE
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Jedan od Zakonom o radu propisanih razloga prestanka radnog odnosa zaposlenom je otkaz od strane poslodavca, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, u postupku propisanom tim zakonom. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji smatra da je rešenje poslodavca nepravilno, odnosno nezakonito može u roku od 60 dana od dana dostavljanja pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.
Ako se u postupku pred sudom utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, te se poništi rešenje o otkazu, kao nezakonito, sud će usvojiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, vraćanje na rad zaposlenog, naknada štete i uplata pripadajućih doprinosa su pravne posledice prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova.
Naknada štete utvrđuje se u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio i sadrži pripadajući porez i doprinose. U naknadu štete ne ulaze naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Izgubljena zarada isplaćuje se zaposlenom u neto iznosu, dakle bez poreza i pripadajućih doprinosa. Naknada štete u visini izgubljene zarade umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Naknada ostvarena kod Nacionalne službe za zapošljavanje dok je zaposleni bio van radnog odnosa, nije prihod po osnovu rada, i za taj iznos se ne umanjuje naknada štete.
Ako zaposleni nije istakao tužbeni zahtev da se poslodavac obaveže da ga vrati na rad, ali je istakao zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad, sud će obavezati poslodavca da mu isplati ovu naknadu u iznosu od najviše 18 zarada, koji će utvrditi s obzirom na vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, godine života zaposlenog i broj izdržavanih članova porodice.
U slučaju da sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže postojanje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć odbiće tužbeni zahtev za vraćanje na rad i dosudiće zaposlenom naknadu štete u dvostrukom iznosu naknade štete umesto vraćanja na rad.
Ako sud utvrdi da je postojao iskorišćeni otkazni razlog, ali da je poslodavac povredio zakonom propisani postupak otkaza ugovora o radu, odbiće zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest njegovih zarada.

Ključne reči: prestanak radnog odnosa, otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, razlozi za otkaz, postupak u slučaju otkaza, pravni osnov prestanka radnog odnosa, odluke suda, nezakonit prestanak radnog odnosa, vraćanje zaposlenog na rad, naknada štete umesto vraćanja na rad, naknada štete u visini izgubljene zarade, naknada od Nacionalne službe za zapošljavanje.

VEŠTAČENJE POSLEDICA POVREDA GRUDNOG KOŠA

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 340.66:616.712-001
COBISS.SR-ID 81069065

VEŠTAČENJE POSLEDICA POVREDA GRUDNOG KOŠA
* Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije.

Rezime: Grudni koš je središte kardiorespiratornog sistema (srce, pluća, disajni putevi, velike krvne žile, dijafragma). Kroz grudni koš prolaze i elementi probavnog sistema (jednjak), te osnovni element nervnog sistema (kičmena moždina). Funkciju i zaštitu navedenih sistema omogućava koštano-zglobni sistem pokriven kožom i mišićima. Koštani deo se sastoji od kičme straga te grudne kosti spreda, spojenih rebrima što čini osnovnu strukturu grudnog koša. U njegov sistem ulaze lopatične i ključne kosti (elementi lokomotornog sistema). Koštani elementi spojeni su zglobnim strukturama i ligamentarno-mišićnim tkivima.
Povrede grudnog koša mogu biti izazvane mehaničkim, fizičkim ili hemijskim agensom. Mogu biti zatvorene i otvorene. Zatvorene povrede nastaju usled dejstva tupe sile, pada sa visine, gaženja, zatrpavanja, prignječenja, vazdušnog talasa itd. Otvorene povrede nastaju delovanjem hladnog ili vatrenog oružja, a u zavisnosti od dubine povrede mogu biti penetrantne u odnosu na pleuralnu šupljinu i perforativne u odnosu na šupljine organa.
Povrede mekih delova zida grudnog koša (laceracija, abrazija, kontuzija, hematomi, avulzije, opekotine, sekotine, ubodine, ustreli i prostreli) obično ne ostavljaju veće posledice. Povrede većih površina mogu smanjiti respiratorne pokrete i izazvati hipoventilaciju sa posledicama.
Veštačenju svih posledica i oceni definitivnog stanja nakon povreda zida grudnog koša može se pristupiti tek nakon konsolidacije ožiljka, obično nakon godinu dana od traume. Kod povreda mekih tkiva (dojki, kože, potkožnog tkiva i mišića grudnog zida) dijagnostika i veštačenje relativno su jednostavni i obično ne zahtevaju složenije medicinske postupke, a sastoje se od inspekcije i palpacije. Veštačenje, osim gorenavedenih postupaka, obavezno mora uključivati opšte i socijalne karakteristike podnosioca zahteva za veštačenje.
Ključne reči: grudni koš, povrede grudnog koša, veštačenje posledica povreda grudnog koša.

POVODOM PRAVA USTUPLJENOG ZAPOSLENOG

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 349.22(497.11)
COBISS.SR-ID 76069129

POVODOM PRAVA USTUPLJENOG ZAPOSLENOG
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Agencijsko zapošljavanje je nestandardni oblik zapošljavanja. Ustupljeni zaposleni zasniva radni odnos kod agencije za privremeno zapošljavanje da bi bio ustupljen na rad kod poslodavca korisnika. To vreme rada izjednačava se sa vremenom radnog odnosa kod agencije kada je reč o zaposlenom u radnom odnosu na određeno vreme. Suprotno, ustupljeni zaposleni u radnom odnosu na neodređeno vreme ima pravo na naknadu između dva ustupanja. Ustupljeni zaposleni rad ostvaruje kod poslodavca korisnika pod jednakim uslovima kao i uporedni zaposleni. Pošto se rad obavlja kod poslodavca korisnika posledica toga je prošireno dejstvo opšteg akta poslodavca korisnika u značenju iz odredbe člana 2. stav 8. ZOR i na tu kategoriju zaposlenih. Dužnik obaveze isplate zarade, naknade zarade i naknade troškova ustupljenom zaposlenom je naznačena agencija a sa njom solidarno i poslodavac korisnik – zakonska, pasivna solidarna obligacija.

Ključne reči: agencija za privremeno zapošljavanje, ustupljeni zaposleni, poslodavac korisnik, uporedni zaposleni, radni odnos, jednaki uslovi, prava, obaveze i odgovornosti, prošireno dejstvo opšteg akta, naknada između dva ustupanja.

ISTORIJSKI OSVRT NA KRIVIČNOPRAVNU ZAŠTITU DECE U OBLASTI SEKSUALNIH ODNOSA U SRPSKOM PRAVU

OGLEDI

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.541/.546(497.11)(091)
COBISS.SR-ID 76108809

ISTORIJSKI OSVRT NA KRIVIČNOPRAVNU ZAŠTITU DECE U OBLASTI SEKSUALNIH ODNOSA U SRPSKOM PRAVU
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Tema ovog rada obuhvata period od stvaranja srednjovekovne srpske države, pa do donošenja Krivičnog (Kaznitelnog) zakonika Kneževine Srbije iz 1860. godine. Imamo veoma malo istorijskih izvora i zakona koji su se bavili uopšte seksualnim deliktima, a pogotovo kada su učinjena prema deci. Postojala su ubeđenja, kako u srednjem veku tako i kasnije, da seksualni delikti prema deci nisu ni postojali jer bi to bilo nerazumno i kosilo se sa “zdravim razumom“. U radu je dat osvrt na smisao pojedinih odredbi Dušanovog zakonika u vezi sa određenim krivičnim delima protiv morala. Ukazano je i na prilike u Srbiji u vreme i nakon podizanja Prvog srpskog ustanka, kao i na tadašnje zakone koji su se odnosili na krivična dela protiv seksualnog morala (od kojih se neki nisu ni primenjivali ili je to bilo veoma retko), te retke sudske odluke u kojima se govori o seksualnim napadima – “bludu“ i silovanju učinjenim prema maloletnim licima i deci.

Ključne reči: srednji vek, Dušanov zakonik, Prvi srpski ustanak, Karađorđe, Knjaz Miloš, seksualni delikti, silovanje, blud, deca.

NEOBIČAN SLUČAJ ZADRUŽNE SVOJINE U USTAVU REPUBLIKE SRBIJE

OGLEDI

SVOJINSKO PRAVO

UDK:347.23:334.73(497.11)
COBISS.SR-ID 70547977

NEOBIČAN SLUČAJ ZADRUŽNE SVOJINE U USTAVU REPUBLIKE SRBIJE

* Doc. dr Aleksa Radonjić, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Rezime: U Ustavu Republike Srbije u članu 86. stavu 1. propisano je da se jemče privatna, zadružna i javna svojina.
Međutim, kriterijum podele prava svojine na javnu i privatnu ne ostavlja mesta za treću kategoriju. Analizom
relevantnih propisa utvrđeno je da je zadružna svojina privatna svojina. Zadruga je titular zadružne svojine, a ona je
pravno lice koje osnivaju fizička lica, stoga je zadružna svojina privatna svojina koja nosi ime svog titulara. Ona je
uljez u članu 86. stavu 1. Ustava. Ako je ustavotvorac želeo osigurati postojanje zadruga i njihovo pravno
uređivanje kao posebnog oblika organizovanja fizičkih lica, onda je to trebalo da uradi na primeren način, a ne
fingiranjem postojanja zadružne svojine kao trećeg oblika.

Ključne reči: zadružna svojina, javna svojina, privatna svojina.

SPOREDNI TROŠKOVI KREDITA I PRAKSA EVROPSKOG SUDA PRAVDE – NKOSK

OGLEDI

OBLIGACIONO PRAVO

UDK:340.142:[347.447.63:336.717.5(4-672EU)
COBISS.SR-ID 70548233

SPOREDNI TROŠKOVI KREDITA I PRAKSA EVROPSKOG SUDA PRAVDE
– NKOSK

* Džebo Z. Peđa, advokat iz Beograda.

Rezime: U moru sporova između korisnika kredita i poslovnih banaka, koji se vode pred gotovo svim sudovima u Republici Srbiji, pored onih koji zauzimaju najviše prostora a tiču se troškova obrade kredita, jesu oni koji za predmet imaju troškove osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita sa hipotekom. Iako, što se tiče predmetnih sporova postoji ogromna sudska praksa svih sudova, preko prvostepenih, drugostepenih, pa i do samog Vrhovnog kasacionog suda, ovo pitanje i dalje ostaje nerešeno u konačnom smislu. Sagledavajući sveukupnu sudsku praksu, stiče se utisak da ista pati od nedostatka konačne slike, odnosno ista se nikako ne uklapa u teorijske osnove obligacionog prava, koja svoje uporište mora da ima i u praksi evropskog prava. Cilj ove analize je zapravo, da se kroz sudsku praksu nacionalnih sudova i praksu Evropskog suda pravde, da odgovor na postavljeno sporno pravno pitanje u sporovima u vezi sa troškovima osiguranja kredita (NKOSK). Zapravo, ovo je pokušaj, da se na prvi pogled komplikovani sporovi svedu na jednostavnu teorijsku osnovu koja daje odgovor ne samo na predmet ove analize već na sve sporove između korisnika i banaka.
Ključne reči: ugovor o kreditu, Evropski sud pravde (ESP), načelo transparentnosti, prosto jezičko tumačenje, načelo autonomije volje, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), troškovi osiguranja potraživanja, glavna i sporedna obaveza, preuzimanje ispunjenja, sredstvo obezbeđenja.

FLEKSIBILNI OBLICI RADA

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 349.22(497.11)
COBISS.SR-ID 67856905

FLEKSIBILNI OBLICI RADA
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Fleksibilni oblici rada podrazumevaju slobodniji pristup radu i njegovo prilagođavanje zahtevima tržišta i to su: radni odnos na određeno vreme, rad sa nepunim radnim vremenom, rad van radnog odnosa, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i privremeno ustupanje zaposlenih posredstvom Agencije za zapošljavanje, te odstupaju od tradicionalnog koncepta radnog odnosa zasnovanog ugovorom o radu na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, pri čemu se rad obavlja u prostorijama poslodavca.
Radni odnos na neodređeno vreme je pravilo, a radni odnos na određeno vreme je fleksibilni oblik rada i predstavlja izuzetak, čije je vremensko trajanje određeno Zakonom o radu, kao slučajevi u kojima zaposleni zasniva radni odnos na ovaj način, kao i izuzeci što ima za cilj zaštitu prava ovih zaposlenih od mogućih zloupotreba poslodavca.
Rad sa nepunim radnim vremenom jeste obavljanje poslova zaposlenog u vremenu koje je kraće od punog radnog vremena od 40 časova nedeljno, a koje prema Zakonu o radu ne može biti kraće od 36 časova nedeljno, pri čemu zaposleni ostvaruje prava i obaveze po osnovu rada kao da radi sa punim radnim vremenom.
Rad van radnog odnosa znači radno angažovanje određenih kategorija lica bez zasnivanja radnog odnosa, te angažovano lice nema status zaposlenog, a naknada koju ostvaruje ne predstavlja zaradu. Ima različite oblike i to: ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i stručnom usavršavanju i ugovor o dopunskom radu. Zakon propisuje pismenu formu ugovora. Lice angažovano po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ostvaruje prava po osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca predstavlja fleksibilni oblik rada koji obuhvata rad na daljinu i rad od kuće, pri čemu se poslovi kontinuirano tako obavljaju, odnosno takva je organizacija rada kod poslodavca.
Privremeno ustupanje zaposlenih posredstvom Agencije za zapošljavanje predstavlja oblik fleksibilnog zapošljavanja, koji je uređen Zakonom o agencijskom zapošljavanju, te je ustupljeno lice fizičko lice koje je u radnom odnosu u Agenciji, koja ga privremeno ustupa poslodavcu korisniku radi obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem, u skladu sa ovim zakonom. Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika u skladu sa navedenim zakonom ima pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika. Agencija je dužna da ustupljenom zaposlenom za period ustupanja isplati zaradu, naknadu zarade i naknadu troškova.

Ključne reči: fleksibilan rad, rad na određeno vreme, nepuno radno vreme, privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, dopunski rad, stručno osposobljavanje, stručno usavršavanje, rad na daljinu, rad van prostorija poslodavca, privremeno ustupanje zaposlenog, poslodavac korisnik.

OBLICI SAUČESNIŠTVA I UČEŠĆA U IZVRŠENJU SEKSUALNIH DELIKATA SA DECOM

VRLINE I MANE NOVELIRANIH USTAVNIH ODREDABA O PRAVOSUĐU

OGLEDI

USTAVNO PRAVO

UDK: 342.56(497.11)
COBISS.SR-ID 62672905

VRLINE I MANE NOVELIRANIH USTAVNIH ODREDABA O PRAVOSUĐU
* Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Tekst pod ovim naslovom je drugo izdanje ogleda „Akt promene ustavnih odredaba o pravosuđu“, objavljenog u ovom časopisu januara ove godine. I u novom izdanju ukazuje se na vrline i mane amandmana o sudstvu i javnom tužilaštvu, koji još uvek nisu ujedinjeni u nezavisnu pravosudnu vlast, sposobnu da se odupre političkim uticajima. Ali je novi tekst potpuniji, argumentovaniji i delotvorniji.
Ključne reči: noveliranje Ustava, sudstvo, javno tužilaštvo, podela vlasti, pravosudna vlast, visoki pravosudni savet.