Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljaja na radu

UDK: 343.62-057.16(497.11)
349.2(497.11)

ZLOUPOTREBA PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Mr Vesna Bilbija, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Ni svojim se pravom služit’, ne moš’, tek drugom na štetu, il’ dosadu.
Član 1000. OIZ CG

Rezime: Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.
Budući da je zakonom pored zabrane zlostavljanja, istovremeno regulisana i zabrana zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja, važno je nesporno utvrditi koji uslovi moraju biti ispunjeni da bismo govorili o zloupotrebi prava na zaštitu od zlostavljanja.
Zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja, u smislu ovog zakona, čini zaposleni koji je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.
Prvi uslov je postojanje umišljaja: da je zaposleni svestan (direktni umišljaj) ili je morao biti svestan (eventualni umišljaj), a drugi uslov je postojanje namere: zaposleni pokreće ili inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.

Ključne reči: zlostavljanje na radu, zloupotreba, zaštita, poslodavac, zaposleni.

Povezana lica u stečaju

UDK: 347.736

POVEZANA LICA U STEČAJU
Tamara Marković, sud. savetnik Privrednog apelacionog suda.
Miroslav Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice privrednih subjekata u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u samostalnom donošenju i vođenju poslovne i ekonomske politike, pa i u slobodnom povezivanju sa drugim subjektima. Povezivanje podrazumeva širok spektar odnosa i veza u poslovnim operacijama između različitih subjekata.
Pojam povezanih lica, u zavisnosti od toga da li se radi o povezivanju u odnosu na fizičko ili pravno lice, određen je Zakonom o privrednim društvima.
Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pojam i tretman povezanih lica u stečaju. Problem je tretiran isključivo u okviru ograničenih domena primene pojedinih odredbi Zakona o privrednim društvima i to kroz institut zloupotrebe pravnog lica, povrede pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije i naknade štete.
Zakonom o stečaju, a potom i Izmenama i dopunama Zakona o stečaju od 13. 8. 2014. godine, detaljnije je uređen pojam i položaj lica povezanih sa stečajnim dužnikom. Time je omogućeno ostvarenje ciljeva – povećanje stepena zaštite i namirenja poverilaca i sprečavanje primećenih zloupotreba u praksi.
Efikasan stečajni sistem neophodni je deo tržišne ekonomije jer obezbeđuje sigurnost poveriocima. Novi koncept stečajnog postupka predviđen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, stavlja u pogodniji položaj poverioce time što radikalno reguliše položaj poverilaca – lica povezanih sa stečajnim dužnikom.
Pri tome, ograničenja koja je novi zakonski tekst predvideo u odnosu na povezana lica, ne bi trebala da naruše pravnu sigurnost u pogledu odobravanja zajmova koji služe dopunjavanju kapitala između stečajnog dužnika i sa njim povezanih lica.

Ključne reči: pojam povezanih lica, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečajnom postupku, Zakon o stečaju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, odbor poverilaca, pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, reorganizacija, stečaj povezanih društava

Ustavna žalba kao mehanizam zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda

UDK: 342.736

USTAVNA ŽALBA KAO MEHANIZAM ZAŠTITE LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.

Rezime: Ustavna žalba je krajnji mehanizam zaštite ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda. Ono u šta mnogi subjekti doskora nisu bili upućeni, jeste činjenica da je ovo jedan važan i delotvoran pravni lek, jer od odlučivanja po ustavnoj žalbi i rešavanja po istoj, tj. donošenja odluke Ustavnog suda, zavisi mogućnost ostvarivanja i zaštite Ustavom zajemčenih prava pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Ključne reči: ustavna žalba, Ustav Republike Srbije, Ustavni sud, ljudska i manjinska prava i osnovne slobode, Evropski sud za ljudska prava.

Društvena preduzeća u srpskom pravu

UDK: 658.8
338.246.025.88(497.11)

DRUŠTVENA PREDUZEĆA U SRPSKOM PRAVU
Tatjana Matković-Stefanović, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Društveno preduzeće, nekad osnovni oblik organizovanja privrednih subjekata i glavni nosilac ekonomskog razvoja, danas postaje relikt prošlosti sa posebnim pravnim režimom, usled specifičnih društveno-ekonomskih karakteristika vremena u kome je nastalo.
Prema važećem Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, jedno od načela na kojem se zasniva ekonomsko uređenje društva je i ravnopravnost svih oblika svojine, privatne, zadružne i javne svojine. Društvena svojina prestaje da bude ustavna kategorija, a uvodi se javna svojina pod kojom se podrazumeva svojina države, svojina autonomne pokrajine, kao i svojina jedinica lokalne samouprave. Za postojeću društvenu svojinu Ustav je predvideo da se pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom, tj. privatizuje se.
Sam proces privatizacije započeo je 1989. odnosno 1990. godine donošenjem Zakona o društvenom kapitalu. Međutim. bez obzira na zakonodavnu aktivnost u ovoj materiji, obaveznost privatizacije, propisane rokove za njeno sprovođenje i predviđene posledice nesprovođenja iste, proces privatizacije postojećih društvenih preduzeća i društava sa većinskim društvenim kapitalom još nije okončan, tako da ovi subjekti i danas egzistiraju u pravnom i privrednom životu našeg društva.
Novi Zakon o privatizaciji (“Sl. glasnik RS“, br. 83/2014) propisao je obaveznu privatizaciju za subjekte koji posluju društvenim kapitalom, koji se moraju privatizovati najkasnije do 31. 12. 2015. godine.

Ključne reči: društveno preduzeće, restrukturiranje.

Primena i neizvršenje plana reorganizacije

UDK: 347.736

PRIMENA I NEIZVRŠENJE PLANA REORGANIZACIJE
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.

Rezime: Usvojeni plan reorganizacije predstavlja izvršnu ispravu za sva potraživanja koja su njime obuhvaćena. U protivnom, samo se presudom parničnog suda može odrediti da se pod istim uslovima iz plana namire i potraživanja koja u njemu nisu navedena. Takođe, utvrđujućom presudom se može obezbediti namirenje i neobuhvaćenih potraživanja u unapred pripremljenom planu reorganizacije, ako dužnik odbija njihovo dobrovoljno izmirenje. Pravna dejstva proizvodi i usvojeni a neizvršeni plan reorganizacije i nakon pokretanja novog stečajnog postupka zbog njegovog neizvršenja. Stoga se konačna sudbina neizmirenih potraživanja po neizvršenom planu reorganizacije opredeljuje njihovim namirenjem u skladu sa sprovedenim postupkom završne deobe, odnosno usvajanjem novog plana reorganizacije. Novim planom reorganizacije se utvrđuju novi uslovi namirenja tih potraživanja i određuje se da se sa danom pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju novousvojenog plana obustavlja dalja primena prethodnog plana reorganizacije zbog čijeg neizvršenja je pokrenut novi stečajni postupak.

Ključne reči: usvojeni plan reorganizacije; pravno dejstvo usvojenog plana reorganizacije; neizvršenje plana reorganizacije; pravne posledice neizvršavanja plana reorganizacije.

Odgovornost države zbog nemogućnosti namirenja potraživanja usled restrukturiranja dužnika

UDK: 338.246.025.88(497.11)
347.952.5

ODGOVORNOST DRŽAVE ZBOG NEMOGUĆNOSTI NAMIRENJA POTRAŽIVANJA USLED RESTRUKTURIRANJA DUŽNIKA
Milan Stanić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.

Rezime: Restrukturiranje je kao pravni institut prvi put uvedeno u pravni poredak Republike Srbije donošenjem Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001 od 29. 6. 2001). Zakonodavac se opredelio za koncept tzv. privatizacionog restrukturiranja, sa ciljem da se statusnim, odnosno organizacionim promenama ili poravnanjima iz dužničko-poverilačkih odnosa i drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije omogući prodaja njegovog kapitala ili imovine.
Prateći praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, proizlaze jasni stavovi da je država u obavezi da nadoknadi podnosiocima predstavki odnosno ustavnih žalbi potraživanja prema preduzećima koja su u većinskom društvenom odnosno državnom vlasništvu, a nalaze se u postupku stečaja ili restrukturiranja.
Prema sada važećim propisima krajnji rok za privatizaciju neprivatizovanih privrednih subjekata po novom Zakonu o privatizaciji oročen je sa 31. decembrom 2015. godine. Naplata potraživanja je još uvek ograničena jer rokovi za obustavljanje izvršenja nisu istekli. Stoga bi valjalo ozbiljno razmotriti celishodnost i svrsishodnost modela restrukturiranja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mogućnosti da se novim zakonskim rešenjima postupak privatizacije i restrukturiranja, po ko zna koji put ponovo produži i naplata potraživanja poverilaca odlaže unedogled.

Ključne reči: Zakon o privatizaciji, restrukturiranje, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud Srbije.

Utvrđivanje poreza na imovinu – postupanje jedinica lokalne samouprave

UDK: 336.226.2:352(497.11)

UTVRĐIVANJE POREZA NA IMOVINU – POSTUPANJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Velisav Marković, Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum Beograd.

Rezime: Porez na imovinu kao neposredan, periodičan, analitički i objektan porez predstavlja “izvorni prihod” jedinica lokalne samouprave. Zakonom o porezima na imovinu jedinice lokalne samouprave su ovlašćene za donošenje niza podzakonskih akata radi utvrđivanja poreza. Međutim, prilikom donošenja opštih akata u praksi je primećeno da lokalne samouprave iste donose suprotno odredbama Zakona o porezima na imovinu a na štetu poreskih obveznika. U radu autor, na primeru analize Odluke o određivanju zona za obračun poreza na imovinu i prosečnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji Grada Valjeva, prikazuje kako se ne poštuje Zakon o porezima na imovinu prilikom donošenja podzakonskih akata a sve sa ciljem uzimanja više novca od poreskih obveznika i na taj način popunjavanja budžeta.

Ključne reči: porez na imovinu, određivanje zona, prosečna cena nepokretnosti.

Zakon o zaštiti potrošača

UDK: 346.548(497.11)
366.542(497.11)

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA
Osnovna prava potrošača i pregled značajnih novina
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.

Rezime: Cilj donošenja Zakona o zaštiti potrošača je da se prava potrošača, ali i njihova zaštita podignu na jedan viši nivo, a sve u skladu sa evropskim standardima i normama, kako bi se dobio pravni okvir efikasne zaštite potrošača u Republici Srbiji. Činjenica da je u Zakon implementirano i niz evropskih direktiva iz ove oblasti nesumnjivo govori u prilog efikasnije zaštite prava potrošača u Republici Srbiji i približavanju standarda zaštite potrošača Evropskoj uniji. Zakon o zaštiti potrošača donosi nova rešenja, kojima se stvaraju uslovi za bolje ostvarivanje i zaštitu potrošačkih prava.

Ključne reči: Zakon o zaštiti potrošača, potrošač, trgovac, osnovna prava potrošača, zaštita prava potrošača, zaštita potrošača u Evropskoj uniji,

Krivično delo malog značaja u sudskoj praksi

UDK: 340.142:343.225(497.11)

KRIVIČNO DELO MALOG ZNAČAJA U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: U Krivičnom zakoniku (“Sl. glasnik RS”, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 121/12) je na jasan način regulisan pojam krivičnog dela. Sa druge strane, regulisane su situacije iz kojih proizlazi da se, pod određenim uslovima, učinjeno krivično delo ne smatra krivičnim delom. To je osnov isključenja krivičnog dela, a pod koji spada i institut dela malog značaja, regulisan u članu 18. KZ.

Ključne reči: krivično delo, delo malog značaja, uslovi za primenu, slučajevi sudske prakse.

Teret dokazivanja (onus probandi) u Zakonu o radu

UDK: 347.94:343.62-057.16(497.11)

TERET DOKAZIVANJA (ONUS PROBANDI) U SPOROVIMA O DISKRIMINACIJI I ZLOSTAVLJANJU NA RADU
Vesna Bilbija, magistar, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, Radna jedinica poštanskog saobraćaja “Subotica“.

Rezime: Pod uticajem antidiskriminacionih zakona, klasično pravilo o teretu dokazivanja, actori incumbit probatio, koje znači da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, trpi sve više izuzetaka. Nakon Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, matični zakon u oblasti rada, Zakon o radu, dopunjen je odredbama o teretu dokazivanja. Tako, prilikom regulisanja zabrane diskriminacije i pokretanja postupka pred nadležnim sudom za naknadu štete od poslodavca, teret dokazivanja, onus probandi, regulisan je na sledeći način: ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je diskriminacija izvršena, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja diskriminaciju je na tuženom, odnosno na poslodavcu. Takođe, u oblasti posebne zaštite od otkaza ugovora o radu predstavnika zaposlenih, teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima je na poslodavcu.

Ključne reči: diskriminacija, Zakon o radu, teret dokazivanja, tužilac, tuženi.