Načelo zabrane reformatio in peius

SUDSKA PRAKSA: BOSNE I HERCEGOVINE

Načelo zabrane reformatio in peius
Nema kršenja apelantovog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada apelantovim navodima o povredi načela zabrane reformatio in peius nije dovedena u pitanje pravičnost predmetnog krivičnog postupka, te kada izmjenom optužbe apelant nije doveden u teži položaj.

Prekid zastarelosti naplate poreske obaveze

USTAVNO PRAVO

Prekid zastarelosti naplate poreske obaveze

Svaka radnja poreske uprave preduzeta protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja prekida tok zastarelosti.

Odlučivanje po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku

UPRAVNO PRAVO

Odlučivanje po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku

Ministarstvo nadležno za poslove finansija je nadležno da u drugom stepenu odlučuje u postupcima koji se odnose na izvorne javne prihode jedinice lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama.

OSTVARIVANJE PRAVA NA DODATAK ZA DODATNO OPTEREĆENJE U MINISTARSTVU ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE – IZMEĐU FORMALNOG I FAKTIČKOG ODLUČIVANJA

NEDOUMICE

UDK: 355.087.4(497.11)

OSTVARIVANJE PRAVA NA DODATAK ZA DODATNO OPTEREĆENJE U MINISTARSTVU ODBRANE
REPUBLIKE SRBIJE – IZMEĐU FORMALNOG I FAKTIČKOG ODLUČIVANJA
* Aleksandra Stojanović, pravni savetnik – specijalista u Vlah Enterprise d.o.o. Šid.
Rezime: Zastupanje prema pravnoj terminologiji za bilo koga ko se bavi pravom ima određeno jasno definisano značenje. Ipak, značenje te iste reči se sve više udaljava od svog regularnog toka u okviru sistema odbrane Republike Srbije, imajući u vidu da u praksi spaja pravno i faktičko značenje. Radno zakonodavstvo je oduvek poznavalo dodatni rad kao kategoriju, ali na različite načine. U smislu zastupanja u Ministarstvu odbrane RS, uvek se radilo o radu koji zaposleni obavlja pored svoje redovne dužnosti. U tekstu se na različite načine ističe značenje termina zastupanje, način primene odredbi o zastupanju u Ministarstvu odbrane RS, njihovi nedostaci, kao i predlog na koji način bi isti mogli biti normirani tako da se što više približi pravni i faktički aspekt obavljanja dodatnog rada, ukoliko nije moguće da pravo u potpunosti sledi životne okolnosti. Takođe, radi dolaženja do konkretnog zaključka o dovoljnoj (ne)definisanosti predmetnih odredbi u radu autor se osvrće na period važenja Zakona o Vojsci Jugoslavije i Zakona o Vojsci Crne Gore.

Nastavak izvršnog postupka

SUDSKA PRAKSA: BOSNA I HERCEGOVINA

Nastavak izvršnog postupka
Činjenica da bi izvršenje pravosnažne sudske odluke moglo imati nepovoljne imovinske posljedice na apelanta ne predstavlja, sama po sebi, dovoljan razlog za donošenje privremene mjere.

Pravo na porodičnu invalidninu

UPRAVNO PRAVO

Pravo na porodičnu invalidninu

Pravo na porodičnu invalidninu imaju članovi uže porodice vojnog invalida od I do VII grupe.

PORODIČNO NASILJE NAD DJECOM

PRAKTIČNI ASPEKTI SHODNE PRIMENE ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU U UPRAVNOM SPORU

Sudska zaštita prava iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja u srednjem obrazovanju i vaspitanju

UPRAVNO PRAVO
Sudska zaštita prava iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja u srednjem obrazovanju i vaspitanju

Sudska zaštita prava iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja u srednjem obrazovanju i vaspitanju, ostvaruje se tužbom u parničnom postupku u radnom sporu pred osnovnim sudom, a ne po tužbi u upravnom sporu pred Upravnim sudom.

Nadležnost za odlučivanje po tužbi za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

USTAVNO PRAVO
Nadležnost za odlučivanje po tužbi za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje
u razumnom roku u parničnom postupku

Za odlučivanje po tužbi za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku, nadležan je redovni sud.

MENDEŠ PROTIV HRVATSKE

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

MENDEŠ PROTIV HRVATSKE
Predstavka br. 13308/19
3. septembra 2024.

Evropski sud za ljudska prava (dalje: Evropski sud) dana 3. septembra 2024. doneo je, a dana 26. septembra 2024. objavio odluku o nedopuštenosti zahteva podnositeljke.
U junu 1999. godine Poreska uprava isposlovala je založno pravo na nekretnini u vlasništvu majke podnositeljke radi osiguranja naplate poreskog duga u iznosu od otprilike 11.000 evra. Tokom godina, poreski dug majke značajno se povećao, a ona se preselila u Nemačku i više nije imala prihode u Hrvatskoj. Štaviše, 2004. godine majka je podnositeljki poklonila svu preostalu imovinu, uključujući i predmetnu nekretninu.
Država je 2005. godine pokrenula građanski postupak protiv podnositeljke, tražeći da se utvrdi da ugovori o poklonu imovine između nje i majke ne proizvode efekat prema državi, a kako bi se namirio poreski dug koji je tada iznosio otprilike 40.000 evra. Podnositeljka je tokom postupka priznala da je znala za dug svoje majke kad je prihvatila poklon. Uprkos tome godinama je osporavala poreski dug majke i osnovanost tužbenog zahteva.
Nakon što je majka podnositeljke 2014. godine postigla nagodbu s poreskim vlastima i podmirila svoj dug, država je povukla tužbu, no tražila je naknadu svojih troškova postupka. Podnositeljka se nije usprotivila povlačenju tužbe, ali je tražila da joj država nadoknadi njene troškove. Smatrala je da se, time što je njena majka podmirila poreski dug, ne može smatrati da je udovoljeno tužbenom zahtevu. Takođe je tvrdila da država nije povukla tužbu odmah nakon što je njena majka podmirila poreski dug te da se oba uslova moraju ispuniti da bi državi bili dosuđeni troškovi.
Prvostepenii sud je presudio da podnositeljka državi mora platiti troškove postupka u iznosu od 45.500 kuna (otprilike 6.038 evra), zaključujući da je povlačenje tužbe usledilo odmah nakon što je dug namiren te da nije bitno to što dug nije podmirila podnositeljka, već njena majka. Podnositeljka se žalila, ali su svi njeni pravni lekovi bili neuspešni, uključujući i ustavnu tužbu.
Podnositeljka je pred Evropskim sudom prigovarala zbog povrede prava na pošteno suđenje, prava na delotvoran pravni lek i prava na mirno uživanje vlasništva zbog navodno arbitrarne odluke domaćih sudova kojom je udovoljeno tužbenom zahtevu i naloženo joj podmirivanje troškova postupka.
Prilikom razmatranja predmeta, Evropski sud je prihvatio nekoliko ključnih argumenata zastupnice Republike Hrvatske pred tim sudom. Konkretno, ocenio je da stanovište hrvatskih sudova, prema kojem je udovoljeno tužbenom zahtevu te je tužba povučena odmah nakon toga, nije bila proizvoljna te da je bila u skladu s praksom Vrhovnog suda Republike Hrvatske. Nadalje, utvrdio je da je podnositeljka znala za dug svoje majke te da je njeno prihvatanje poklonjene imovine, znajući za postojeći poreski dug, doprinelo pokretanju spora, usled čega je podnositeljka svesno preuzela rizik snošenja parničnih troškova. Uprkos svemu tome, podnositeljka je tokom postupka predlagala brojne dokaze kako bi osporila tužbeni zahtev čime je značajno povećala troškove postupka, zbog čega troškovi koji su joj naloženi da plati nisu nerazumni, posebno u poređenju s visinom poreskog duga.
Sledom svega navedenog, Sud je ocenio da je zahtev podnositeljke očigledno neosnovan.

OTPORNOST SUBJEKATA KRITIČNE INFRASTRUKTURE – NEKI LEGISLATIVNI ASPEKTI

TEMA BROJA

UDK: 351.863:620.9(497.11)
351.863:004.8(497.11)
005.334(497.11)
OTPORNOST SUBJEKATA KRITIČNE INFRASTRUKTURE – NEKI LEGISLATIVNI ASPEKTI
* Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo u Beogradu.

Rezime: Nesporno je da oblast kritične infrastrukture nominalno egzistira u legislativi Republike Srbije od 2011. godine, te da je krajem 2018. godine donet bazični Zakon o kritičnoj infrastrukturi, a nakon toga i pojedini podzakonski propisi koji normativno regulišu pomenutu oblast. Pomenuti propisi predstavljaju odraz potrebe usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, zbog čega se u znatnoj meri oslanjaju na Direktivu Evropskog saveta 2008/114/ES iz 2008. godine. Uprkos tome, u domaćoj legislativi još uvek nisu do kraja uobličeni odgovarajući sadržaji kritične infrastrukture, niti su u potpunosti definisane procedure za njeno identifikovanje pa, samim tim, ni za efikasnu zaštitu. U međuvremenu je stupila na pravnu snagu Direktiva (EU) 2022/2557 kojom je derogirana već pomenuta Direktiva iz 2008. godine. Nova evropska regulativa zahteva suštinsko unapređenje oblasti kritične infrastrukture i koncepta njene zaštite. Saglasno Poglavlju 24 pregovaračkog procesa o pridruživanju EU, i Republika Srbija će morati da legislativno obezbedi preventivni pristup zaštiti kritične infrastrukture a koji je baziran na proceni rizika i jačanju otpornosti kritičnih subjekata (,,entiteta”). Polazeći od toga, predmet ovog rada biće aktuelno stanje i uočeni problemi vezani za otpornost subjekata kritične infrastrukture – uključujući i subjekata kritične informacione infrastrukture.
Ključne reči: kritična infrastruktura, zaštita, otpornost subjekata, direktive EU, Republika Srbija.

Sprovođenje ogleda na životinjama

USTAVNO PRAVO

Sprovođenje ogleda na životinjama

Zakonom o dobrobiti životinja je propisano da se ogled na životinjama ne sme sprovoditi u slučaju napuštenih životinja, odnosno životinja iz prihvatilišta, pa se odlukom skupštine grada ne može suprotno određivati.

Dozvoljenost revizije u radnom sporu

USTAVNO PRAVO

Dozvoljenost revizije u radnom sporu

Stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnosioca u sporu iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona.

Prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem

USTAVNO PRAVO

Prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem

Prigovor radi ubrzavanja postupka može se podneti i u fazi izvršnog postupka pred javnim izvršiteljem.