OTPORNOST SUBJEKATA KRITIČNE INFRASTRUKTURE – NEKI LEGISLATIVNI ASPEKTI
TEMA BROJA
UDK: 351.863:620.9(497.11)
351.863:004.8(497.11)
005.334(497.11)
OTPORNOST SUBJEKATA KRITIČNE INFRASTRUKTURE – NEKI LEGISLATIVNI ASPEKTI
* Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo u Beogradu.
Rezime: Nesporno je da oblast kritične infrastrukture nominalno egzistira u legislativi Republike Srbije od 2011. godine, te da je krajem 2018. godine donet bazični Zakon o kritičnoj infrastrukturi, a nakon toga i pojedini podzakonski propisi koji normativno regulišu pomenutu oblast. Pomenuti propisi predstavljaju odraz potrebe usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, zbog čega se u znatnoj meri oslanjaju na Direktivu Evropskog saveta 2008/114/ES iz 2008. godine. Uprkos tome, u domaćoj legislativi još uvek nisu do kraja uobličeni odgovarajući sadržaji kritične infrastrukture, niti su u potpunosti definisane procedure za njeno identifikovanje pa, samim tim, ni za efikasnu zaštitu. U međuvremenu je stupila na pravnu snagu Direktiva (EU) 2022/2557 kojom je derogirana već pomenuta Direktiva iz 2008. godine. Nova evropska regulativa zahteva suštinsko unapređenje oblasti kritične infrastrukture i koncepta njene zaštite. Saglasno Poglavlju 24 pregovaračkog procesa o pridruživanju EU, i Republika Srbija će morati da legislativno obezbedi preventivni pristup zaštiti kritične infrastrukture a koji je baziran na proceni rizika i jačanju otpornosti kritičnih subjekata (,,entiteta”). Polazeći od toga, predmet ovog rada biće aktuelno stanje i uočeni problemi vezani za otpornost subjekata kritične infrastrukture – uključujući i subjekata kritične informacione infrastrukture.
Ključne reči: kritična infrastruktura, zaštita, otpornost subjekata, direktive EU, Republika Srbija.
Odgovornost Republike Srbije za štetu nastalu zbog neizvršenja sudskih odluka
OBLIGACIONO PRAVO
Odgovornost Republike Srbije za štetu nastalu zbog neizvršenja sudskih odluka
Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka.
Republika kao stranka u postupku
PROCESNO PRAVO
Republika kao stranka u postupku
Stranka u postupku može biti samo Republika Srbija, ali ne i neki od njenih organa.
Rešenje o ispravci presude
PROCESNO PRAVO
Rešenje o ispravci presude
Kada je preciziranim tužbenim zahtevom punomoćnik tužioca označio kao tuženika Republika Srbija – Ministarstvo privrede Beograd, nema mesta prihvatanju predloga zastupnika tuženika za ispravku presude tako da bude označen kao tuženik Ministarstvo finansija.
NOVI ZAKON O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE
TEMA BROJA
POSLOVNO PRAVO
UDK: 347.775(497.11)
COBISS.SR-ID 43845385
NOVI ZAKON O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE
* Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Sistem zaštite poslovne tajne potpuno je usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a njihov smisao je da pravno sankcionišu svaki akt neovlašćenog otkrivanja, korišćenja ili odavanja poverljivih informacija koje zakonito kontroliše odgovarajuće fizičko ili pravno lice (imalac poslovne tajne). Zakonom o zaštiti poslovne tajne iz 2021. godine precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna, odnosno uređuje se pod kojim se uslovima pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne smatra zakonitim, a pod kojim nezakonitim. Odredbe ovog zakona su pravni osnov za građanskopravnu odgovornost u slučaju povrede poslovne tajne, ali je istovremeno takva povreda sankcionisana i kao privredni prestup (ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u privrednom društvu), ali i kao prekršaj (ako je učinjena od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika). Očekuje se da će rešenja sadržana u novom Zakonu doprineti suzbijanju nelojalne konkurencije i jačanju pravne sigurnosti, što će uticati i na stvaranje pogodnije klime za dolazak stranih investicija i brži ekonomski rast Republike Srbije.
Ključne reči: poslovna tajna, odgovornost, usklađivanje propisa, Republika Srbija, Evropska unija, obrnuti inženjering.
Podmićivanje u privrednoj delatnosti i srodna krivična dela
UDK 343.85:346.543(497.11)
343.85:343.352(497.11)
PODMIĆIVANJE U PRIVREDNOJ DELATNOSTI I SRODNA KRIVIČNA DELA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Pojava korupcije i njeni raznovrsni oblici ugrožavaju gotovo sve grane društvenog i privrednog života jedne zemlje, a podmićivanje predstavlja prvi i univerzalno rašireni oblik korupcije koji se sreće u svim vremenima i u svakom društvu. Zbog toga se smatra da bi se svako demokratsko društvo moralo energično i svim sredstvima boriti da ojača prevenciju, spreči, otkrije i najstrože kazni svaku korupciju sa ciljem da se ona iskoreni. Zakonodavac Republike Srbije je ažurno pratio tendencije u međunarodnom i uporednom pravu, tako da je u materijalnom krivičnom zakonodavstvu propisao kako klasična krivična dela davanja i primanja mita, tako i posebne delikte iz ove oblasti (davanja i primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem). Osim toga, Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji se primenjuje od marta 2018. godine, redefinisana je organizaciona struktura nadležnih državnih organa u cilju otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za „krivična dela finansijskog kriminala i korupcije“. Uprkos tome opšta krivična dela primanja i davanja mita još uvek su daleko brojnija u praksi.
Ključne reči: korupcija u privredi, davanje i primanje mita, posebni državni organi, suzbijanje, Republika Srbija.
Pribavljanje, otuđenje i davanje u zakup stvari u javnoj svojini
UDK: 347.218.2(497.11)
PRIBAVLJANJE, OTUĐENJE I DAVANJE U ZAKUP STVARI U JAVNOJ SVOJINI
Bojana Jakšić Kovačević, načelnik Odeljenja pravnih i imovinskih poslova u Republičkom geodetskom zavodu.
Rezime: Način pribavljanja i otuđenja nepokretnosti i pokretnih stvari u javnoj svojini sa aspekta Zakona o javnoj svojini i Zakona o planiranju i izgradnji. Sličnosti i razlike u postupku pribavljanja odnosno otuđenja objekata i gradskog građevinskog zemljišta. Postupak i uslovi pod kojima se nepokretnosti u javnoj svojini mogu dati u zakup. Obaveze Vlade, Republičke direkcije za imovinu, Državnog pravobranioca i drugih nadležnih organa. Sprovođenje postupaka javnog nadmetanja, prikupljanja pismenih ponuda i neposredne pogodbe, kao i nadležnost za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti u javnoj svojini.
Ključne reči: javna svojina, titulari javne svojine, pribavljanje, otuđenje, zakup, Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, Vlada RS, Republička direkcija RS, Državni pravobranilac, pismena ponuda, javno nadmetanje, neposredna pogodba, ugovor, gradsko građevinsko zemljište, Zakon o javnoj svojini, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o državnom premeru i katastru, Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.