Privredni prestup povodom zagađenja vazduha
PRIVREDNI PRESTUPI
Privredni prestup povodom zagađenja vazduha
Radnja izvršenja privrednog prestupa iz člana 79. stav 1. tačka 13. Zakona o zaštiti vazduha određena je kao propuštanje suprotno propisanim obavezama, tj. neobezbeđivanje kontinualnih merenja emisije kada je to propisano za određene zagađujuće materije i/ili izvore zagađivanja samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje.
Eksploatacija rečnog nanosa peska bez vodne saglasnosti
PRIVREDNI PRESTUPI
Eksploatacija rečnog nanosa peska bez vodne saglasnosti
Eksploatacija rečnog nanosa peska bez vodne saglasnosti, koja se izdaje pre početka izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata i postrojenja i izvođenja drugih radova koji mogu imati uticaj na vodni režim, predstavlja privredni prestup iz člana 211. stav 1. tačka 11. i stav 2. Zakona o vodama.
Privredni prestup – emisija zagađujućih materija iznad dozvoljenih vrednosti
PRIVREDNO PRAVO
Privredni prestup – emisija zagađujućih materija iznad dozvoljenih vrednosti
Postoji privredni prestup iz člana 79. stav 1. tačka 5. i stav 3. Zakona o zaštiti vazduha u slučaju emisije zagađujućih materija iznad dozvoljenih vrednosti.
Sprovođenje postupka za privredni prestup pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu
PRIVREDNO PRAVO
Sprovođenje postupka za privredni prestup pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu
Za privredni prestup pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu pokreće se i sprovodi jedinstveni postupak. Pokretanje i sprovođenje postupka protiv pravnog lica ili samo protiv odgovornog lica moguće je samo ako postoje zakonski razlozi za gonjenje samo jednog od njih, ili ako se protiv odgovornog lica vodi postupak za krivično delo koje ima obeležje privrednog prestupa.
Odgovornost za privredni prestup zbog nedostavljanja izjave o neaktivnosti
PRIVREDNO PRAVO
Odgovornost za privredni prestup zbog nedostavljanja izjave o neaktivnosti
Pravno lice, pa i zadruga koja ima svojstvo pravnog lica, koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, dužno je da do kraja februara naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na poslovnu godinu.
Ništavost statusnih ugovora
UDK: 347.72.04(497.11)
NIŠTAVOST STATUSNIH UGOVORA
Biljana Kantar, savetnik Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Zakon o privrednim društvima definisao je privredno društvo kao pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.
Osnivački akt je konstitutivni akt i pravni osnov nastanka društva. Sačinjava se u pisanoj formi i registruje u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Ima formu odluke o osnivanju ako društvo osniva jedno lice, ili ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica.
Pravne posledice ništavosti osnivačkog akta odnose se na sudbinu samog društva i na pravni položaj poverilaca društva.
Pravna valjanost osnivačkog ugovora koji je proizveo pravno dejstvo u trenutku izvršenog upisa novoosnovanog društva u registar može se pobijati tužbom pred sudom u rokovima propisanim Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Po proteku tih rokova nema mesta podnošenju tužbe za utvrđenje ništavosti osnivačkih ugovora. Za razliku od tih ugovora, ugovori o prenosu udela koji su čisto obligacione prirode mogu se pobijati po opštim pravilima obligacionog prava.
Ključne reči: Zakon o privrednim društvima, pravna priroda osnivačkog akta, postupak za utvrđenje ništavosti osnivačkog akta, pravne posledice ništavosti osnivačkog akta i ništavosti registracije, ništavost ugovora u vezi sa društvom.
Prestanak privrednog društva po odluci suda
UDK: 347.72.04(497.11)
PRESTANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA PO ODLUCI SUDA
Tatjana Matković Stefanović, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Zakon o privrednim društvima posebno propisuje prestanak društva na osnovu odluke suda i to u okviru odredaba koje regulišu akcionarsko društvo, a koje se kao takve primenjuju i na društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i u okviru odredaba koje regulišu ortačko društvo, a koje se primenjuju i na prestanak komanditnog društva odlukom suda.
Zakon o privrednim društvima posebno propisuje prestanak društva na osnovu odluke suda i to u okviru odredaba koje regulišu akcionarsko društvo, a koje se kao takve primenjuju i na društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i u okviru odredaba koje regulišu ortačko društvo, a koje se primenjuju i na prestanak komanditnog društva odlukom suda.
Ključne reči: Zakon o privrednim društvima, prestanak akcionarskog društva po odluci suda, uslovi za podnošenje tužbe, odluke suda po podnetoj tužbi, posledice donošenja presude, prestanak ortačkog društva odlukom suda.
Položaj zaposlenih u slučaju likvidacije poslodavca
UDK: 347.72.04
349.22
POLOŽAJ ZAPOSLENIH U SLUČAJU LIKVIDACIJE POSLODAVCA
Gordana Ajnšpiler Popović, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Zakon o privrednim društvima izričito predviđa način prestanka svih pravnih formi privrednih društava. Zakon o privrednim društvima, likvidaciju priznaje kao jedan od načina prestanka privrednog društva u bilo kojoj od zakonom predviđenih pravnih formi organizovanja, odnosno likvidacijom prestaje i ortačko društvo, kao i komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
Opšti uslov za likvidaciju privrednog društva je svakako da društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.
Likvidacioni upravnik u slučaju dobrovoljne likvidacije ili likvidacije po presudi suda koja je izjednačena sa odlukom o dobrovoljnoj likvidaciji, po nastupanju pravnih posledica ove likvidacije (a to znači objavljivanju) ima zakonski osnov za otkaz ugovora o radu sa zaposlenima kod poslodavca nad kojim je pokrenut postupak dobrovoljne likvidacije ili likvidacije po odluci suda. Kod prinudne likvidacije kroz uslove koji su predviđeni da bi Registrator mogao doneti i objaviti da je društvo u statusu prinudne likvidacije ukazuje da je isto prestalo sa radom, odnosno da mu je objektivno onemogućen rad, a što znači da su ispunjeni uslovi iz člana 176. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, a zaposlenima prestao radni odnos bez volje zaposlenog i poslodavca danom objave oglasa o prinudnoj likvidaciji kod registra privrednih subjekata.
Ključne reči: Zakon o privrednim društvima, prestanak privrednog društva, likvidacija privrednog društva, status zaposlenih.
Povezana lica u stečaju
UDK: 347.736
POVEZANA LICA U STEČAJU
Tamara Marković, sud. savetnik Privrednog apelacionog suda.
Miroslav Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice privrednih subjekata u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u samostalnom donošenju i vođenju poslovne i ekonomske politike, pa i u slobodnom povezivanju sa drugim subjektima. Povezivanje podrazumeva širok spektar odnosa i veza u poslovnim operacijama između različitih subjekata.
Pojam povezanih lica, u zavisnosti od toga da li se radi o povezivanju u odnosu na fizičko ili pravno lice, određen je Zakonom o privrednim društvima.
Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pojam i tretman povezanih lica u stečaju. Problem je tretiran isključivo u okviru ograničenih domena primene pojedinih odredbi Zakona o privrednim društvima i to kroz institut zloupotrebe pravnog lica, povrede pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije i naknade štete.
Zakonom o stečaju, a potom i Izmenama i dopunama Zakona o stečaju od 13. 8. 2014. godine, detaljnije je uređen pojam i položaj lica povezanih sa stečajnim dužnikom. Time je omogućeno ostvarenje ciljeva – povećanje stepena zaštite i namirenja poverilaca i sprečavanje primećenih zloupotreba u praksi.
Efikasan stečajni sistem neophodni je deo tržišne ekonomije jer obezbeđuje sigurnost poveriocima. Novi koncept stečajnog postupka predviđen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, stavlja u pogodniji položaj poverioce time što radikalno reguliše položaj poverilaca – lica povezanih sa stečajnim dužnikom.
Pri tome, ograničenja koja je novi zakonski tekst predvideo u odnosu na povezana lica, ne bi trebala da naruše pravnu sigurnost u pogledu odobravanja zajmova koji služe dopunjavanju kapitala između stečajnog dužnika i sa njim povezanih lica.
Ključne reči: pojam povezanih lica, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečajnom postupku, Zakon o stečaju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, odbor poverilaca, pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, reorganizacija, stečaj povezanih društava