Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (I deo)

UDK: 343.211
343.227

PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA (I deo)
Dr Tomica DELIBAŠIĆ, Prekršajni apelacioni sud.

Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.

Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.

Razgraničenje nadležnosti između suda i javnog izvršitelja za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja

UDK: 347.952

RAZGRANIČENJE NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDA I JAVNOG IZVRŠITELJA ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Uvođenje javnih izvršitelja u pravni sistem Republike Srbije, a naročito znatno proširenje njihove nadležnosti u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja u odnosu na sudsku nadležnost, dovodi i do određenih spornih pitanja koja se odnose na nadležnost, bilo suda bilo javnog izvršitelja, u toj fazi postupka.
Sporna pitanja pojavila su se (između ostalog), najpre zbog činjenice da zakonodavac nije na jasan i precizan način uredio nadležnost za pojedine postupke u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja, a dalje, uopšte nije predvideo mogućanost da dođe do sukoba nadležnosti između suda i javnog izvršitelja.
Rad je posvećen tim spornim pitanjima, uz izneto mišljenje o mogućem sukobu nadležnosti između suda i javnog izvršitelja i ko bi bio nadležan da rešava o tom sukobu nadležnosti.
U radu su posebno analizirana pojedina sporna pitanja koja se odnose na nadležnost za izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, sprovođenje protivizvršenja, naplatu sudskih penala, kao i ona koja se odnose na sprovođenja privremenih mera koje glase na činjenje, nečinjenje ili trpljenje.

Ključne reči: sud, javni izvršitelj, izvršenje, obezbeđenje, nadležnost.

Primena Zakona o opštem upravnom postupku u ustanovama obrazovanja i vaspitanja

UDK: 342.951:37(497.11)

PRIMENA ZAKONA O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU U USTANOVAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Ruža Urošević, sudija Upravnog suda.

Rezime: Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se tim zakonom uređuju osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih. Kada je u pitanju postupanje u upravnim stvarima, zakonom je predviđena supsidijarna primena Zakona o opštem upravnom postupku. To se ne odnosi na oblast ostvarivanja prava iz radnih odnosa zaposlenih u ustanovama, koja je skoro u celini regulisana ovim zakonom. Međutim i u toj oblasti se primena pravila upravnog postupka pokazuje kao nezaobilazna, pogotovo kada su u pitanju forma i sadržina akata koji se u tom postupku donose.

Ključne reči: obrazovanje i vaspitanje, upravni postupak, rešenje, zaključak, upravni spor.

Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji – Mere i aktivnosti za realizaciju ciljeva reforme –

UDK: 351.074(497.11)

STRATEGIJA REFORME JAVNE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI – Mere i aktivnosti za realizaciju ciljeva reforme –
Ruža Urošević, sudija Upravnog suda.

Rezime: U svim oblastima društva, pa i u oblasti javne uprave, Republika Srbija je započela reformske procese i aktivnosti. Neke od planiranih aktivnosti su već dale određene rezultate u oblasti državne uprave, ali su od 2014. godine aktivnosti proširene i na ceo sistem javne uprave.
Strategijom reforme javne uprave i Akcionim planom za njeno sprovođenje, utvrđeni su opšti i posebni ciljevi reforme, kao i ključni principi na kojima se zasniva. Rezultati reforme se prate svake godine na osnovu izveštaja o realizovanim aktivnostima, a prema njima najveći broj aktivnosti je realizovan u okviru prvog cilja koji se odnosi na proces racionalizacije broja zaposlenih, optimizacije, restruktuiranja državne uprave i uvođenja E-usluga.

Ključne reči: reforma, javna uprava, strategija, akcioni plan.

Sprovođenje izvršenja u praksi (neka sporna pitanja)

UDK: 347.952(497.11)

SPROVOĐENJE IZVRŠENJA U PRAKSI (NEKA SPORNA PITANJA)
Aleksandra Trešnjev, predsednik Komore javnih izvršitelja Republike Srbije.

Rezime: U primeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nešto dužoj od godinu dana, pojavila su se prva sporna pitanja koja su od značaja za pravilnu primenu zakona i podzakonskih akata koji regulišu materiju izvršenja i obezbeđenja, ali i za ujednačenu praksu u postupanju javnih izvršitelja i sudova. U radu se analiziraju najčešće i najznačajnije dileme koje se pojavljuju u praksi javnih izvršitelja. U prvom redu to su pitanja: otežanog pristupa podacima o izvršnom dužniku i njegovoj imovini koji su od značaja za vođenje izvršnog postupka, zatim pitanje adekvatne i efektivne saradnje javnih izvršitelja sa policijom prilikom sprovođenja izvršenja, kao i pitanje neujednačenosti u postupanju javnih izvršitelja i sudova i njihove međusobne koordinacije. Kako je proširenje ovlašćenja javnih izvršitelja koje je predvideo ZIO praćeno i proširenjem sistema kontrole nad njihovim radom, to se u radu ukazuje i na zakonom predviđeni sistem sudske kontrole nad radom javnih izvršitelja i postupak nadzora nad njihovim radom koji obavljaju Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo pravde. Pored ovih, u radu se ukazuje i na druga pitanja koja su od značaja za pravilnu primenu ZIO i rad javnih izvršitelja.

Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, primena zakona, saradnja sa policijom, praksa javnih izvršitelja.

Sporazumni prestanak radnog odnosa u sudskoj praksi

UDK: 331.106.44/.46

SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA U SUDSKOJ PRAKSI
Prof. dr Velisav Marković, vanredni profesor Fakulteta zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerziteta Singidunum u Beogradu.

Rezime: Jedan od osnova prestanka radnog odnosa zaposlenom je i na osnovu pisanog sporazuma između zaposlenog i poslodavca. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Volje poslodavca i zaposlenog pri zaključenju sporazuma o prestanku radnog odnosa moraju biti podudarne, slobodne, jasne, nedvosmislene i bez mana.
Iako, na prvi poged, izgleda da se radi o jednostavnom pravnom institutu u primeni propisa u praksi mogu se javiti brojne nedoumice i sporne situacije. U radu autor analizira sudsku praksu u opštem režimu radnih odnosa, uočava moguće sporne situacije i daje predloge rešenja.

Ključne reči: prestanak radnog odnosa, sporazumni prestanak radnog odnosa, otkaz ugovora o radu.

Razlika između mobinga i konflikta

UDK: 349.2(497.11)
347.94:343.62-057.16(497.11)

RAZLIKA IZMEĐU MOBINGA I KONFLIKTA – zakon i praksa
Olga Vučković Kićanović, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, samostalni savetnik.

U modernom svetu radno mesto je jedino bojno polje na kome ljudi mogu ubijati jedni druge, bez rizika da budu privedeni pred lice pravde.
Dr Lajman (1932-1999)

Rezime: Mada je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu u primeni od 2010. godine, u praksi je mnogo nedoumica, koje otežavaju pravilnu implementaciju i stvaraju različitu praksu, što dovodi do pravne nesigurnosti. Preduslov da se to koriguje je prepoznavanje i razgraničavanje mobinga od kršenja drugih radnih, socijalnih i ljudskih prava, kao i konflikta, s obzirom da su zakonske pretpostavke postojanja mobinga ponavljanje i umišljaj. Članak je fokusiran na pojam mobinga po ZSZR i specifičnosti zlostavljanja u državnom i javnom sektoru, ali obrađuje i odstupanje od klasičnog dokaznog načela „actori incubit probatio“ i uvođenje zloupotrebe iz opšteg režima naknade štete u poseban zakon, sa ciljem sveobuhvatnijeg pristupa u procesuiranju.

Ključne reči: mobing, konflikt, dokazivanje, zloupotreba prava.

Nepuno radno vreme kao fleksibilni oblik rada

UDK: 331.573(497.11)
331.312.82(497.11)

NEPUNO RADNO VREME KAO FLEKSIBILNI OBLIK RADA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu.

Rezime: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu iz jula 2014. godine, izvršeno je noveliranje velikog broja odredaba. U Obrazloženju Predloga zakona, pored ostalog, istaknuta je potreba za obezbeđivanje pravnog okvira za fleksibilnije regulisanje odnosa između poslodavaca i zaposlenih, kojima se obezbeđuje zadovoljavanje potreba zaposlenih i poslodavaca u uređivanju njihovih međusobnih odnosa, a u cilju podsticanja zapošljavanja i smanjenja rada “na crno“. U proteklih dvadesetak godina, usled velikih promena u oblasti svetske ekonomije, društvenih, tehnoloških i drugih uslova u kojima se odvija rad, menja se i način odvijanja radnih odnosa. Destabilizuju se klasični, stalni radni odnosi, a sve više se primenjuju tzv. fleksibilne forme.
U fleksibilne oblike radnog angažovanja spadaju: 1) rad sa nepunim radnim vremenom; 2) rad na određeno vreme; 3) privremeni i povremeni poslovi, 4) rad kod kuće i rad na daljinu, 5) privremeno ustupanje radnika preko agencija, 6) samozapošljavanje (pri čemu se radi za određenog poslodavca), 7) rad kod poslodavca po osnovu građansko-pravnih ugovora.
Tema ovog rada je zakonsko uređenje nepunog radnog vremena u Republici Srbiji i izazovi u primeni ovog fleksibilnog oblika radnog angažovanja.

Ključne reči: fleksibilni oblici rada, nepuno radno vreme, radnopravni položaj žene, rad “na crno“, nezaposlenost.

Primena definicije naselja prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima

UDK: 351.81(497.11)
656.1:625.712(497.11)

PRIMENA DEFINICIJE NASELJA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
Vladimir V. Miljević, advokatski pripravnik u Beogradu.

Rezime: Pitanje postojanja naselja u jednoj konkretnoj situaciji, koja je predmet određenog postupka, često može da bude od presudnog značaja. Okolnost (ne)postojanja naselja odlučna je činjenica, jer se upravo na osnovu nje dalje utvrđuje, prilagođenost brzine kretanja vozila konkretnoj situaciji. Stoga je pravilan odnos prema pojmu naselja veoma bitan za donošenje pravične i zakonite odluke. Od ishoda poređenja, u postupku utvrđene brzine kretanja konkretnog vozila, sa ograničenjem dozvoljene brzine na putu kojim se vozilo kretalo, zavisi i to da li je vozač vozio prilagođenom brzinom ili ne (na putevima u Republici Srbiji, opšte ograničenje u naselju iznosi 50 kmh, naspram opšteg ograničenja van naselja koje iznosi 80 kmh). Primećujemo, da su u pitanju razlike u brzinama, koje nisu zanemarljive. Naselje, kao pojam, predstavlja složen skup, koji u sebi sadrži četiri važna elementa. Ovi elementi (izgrađenost, funkcionalna objedinjenost, namena za život i rad stanovnika i odgovarajući znak), samo u slučaju kumulativnog postojanja mogu da ispune uslove, da se određeni prostor smatra naseljem. Iz tog razloga, u praksi je potrebno utvrditi znatan korpus činjenica, svakako znatno veći od pukog ispitivanja, da li je na određenom mestu postojao znak ili ne. Početi od utvrđivanja postojanja znaka za naselje, bilo bi isto, kao kada bi se u krivičnom postupku počelo od utvrđivanja krivice optuženog, bez prethodnog ispitivanja, redosledom propisanih elemenata krivičnog dela koji prethode utvrđivanju krivice (radnje, predviđenosti u zakonu i osnova koji isključuju protivpravnost). Stoga je i kod ispitivanja postojanja naselja, nužno potrebna ,,postepenost”, što podrazumeva potrebu, da se proveri postojanje svih zakonom predviđenih elemenata naselja i to po redosledu koji je naveden u Zakonu. Samo svestranim ispitivanjem postojanja apsolutno svih zakonom predviđenih elemenata naselja, može se sa izvesnošću izvesti pravilan zaključak o tome, da li je određeno mesto bilo naselje ili ne.
Nadamo se da će ovaj rad ohrabriti sve pravnike praktičare da u svom radu okolnosti postojanja naselja posvete zasluženo mesto, u svim postupcima gde se pitanje postojanja naselja bude ukazalo.

Ključne reči: naselje, naseljeno mesto, saobraćajna nezgoda, ograničenje brzine, saobraćajni znak, saobraćajna signalizacija, uviđaj, veštačenje, odgovornost upravljača puta.

Veštačenje naročito teškog invaliditeta i duševni bol bliske osobe

UDK: 340.66

VEŠTAČENJE NAROČITO TEŠKOG INVALIDITETA I DUŠEVNI BOL BLISKE OSOBE
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.

Rezime: Dva su osnovna preduslova za osnovanost naknade ovog vida štete: naročito težak invaliditet i naročito teška unakaženost tela. Veštačenje naročito teškog invaliditeta otežava činjenica da, ni pravni ni medicinski, ovaj pojam nije bliže definisan niti bliže određen po sadržaju. To često zahteva dodatno usaglašavanje veštaka, a neretko i arbitražu. Prema iskustvu sudskomedicinske prakse, ovaj vid nematerijalne štete karakteriše višestruko teško oštećenje lokomotornih organa, udruženo sa teškim oštećenjem visceralnih ili psihočulnih organa. Kod oštećenog lica, naročito teški invaliditet dovodi do ometanja ili potpunog prekida radnog angažovanja ili školovanja, otežava socijalne i porodične odnose, bavljenje rekreativnim, kulturnim i drugim aktivnostima. Bitna pretpostavka pri određivanju naročito teškog invaliditeta jeste da ova, zbog izobličenja tela, deluje na socijalno (porodično, pre svega) okruženje izazivajući gađenje, zgražavanje, nelagodnost i tako izaziva duševne patnje bračnog druga, roditelja, dece ili najbližih srodnika koji žive u istom domaćinstvu.

Ključne reči: invaliditet, duševni bolovi, unakaženost tela, veštačenje, parnica.