Legitimna očekivanja naslednika u postupku vraćanja oduzete imovine i obeštećenja
UDK: 347.65(497.11)
347.232(497.11)
338.246.025.88(497.11)
LEGITIMNA OČEKIVANJA NASLEDNIKA U POSTUPKU VRAĆANJA ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.
Rezime: Donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, država Srbija je preuzela obavezu da se u najvećoj mogućoj meri otklone ozbiljne nezakonitosti učinjene posle 9. marta 1945. godine primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji kao i drugih propisa o podržavljenju oduzete imovine od fizičkih i određenih pravnih lica i prenete u opštenarodnu, državnu, društvenu i zadružnu svojinu. Nabrojan je 41 propis primenom kojih je imovina promenila titulara, a oblik ostvarenja prava je najpre u naturalnom obliku ako je to moguće ili obeštećenje u vidu državnih obveznica RS i u novcu. Čini se da nije najsrećnije rešeno pitanje kome se imovina vraća u slučaju smrti lica kome je oduzeta i do kog stepena. Zakonskim rešenjem iz člana 5. ovog zakona je ovo pitanje rešeno drugačije u odnosu na Zakon o nasleđivanju, kao sistemski zakon u oblasti nasleđivanja.
Ključne reči: vraćanje imovine i obeštećenje, nasleđivanje, zakonski naslednici, pravo predstavljanja, legitimna očekivanja.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata
UDK: 347.235(497.11)
349.442(497.11)
351.778.511(497.11)
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA
Bojana Jakšić Kovačević, načelnik Odeljenja pravnih i imovinskih poslova u Republičkom geodetskom zavodu.
Rezime: Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 83/2018), zakonodavac pokušava da konačno zaustavi nezakonitu gradnju a da bespravno izgrađene objekte uvede u legalne tokove. Ovaj zakon zabranjuje otuđenje objekata izgrađenih bez odobrenja za gradnju. Ozakonjeni objekti biće upisani u katastar nepokretnosti, moći će da budu predmet prometa a vlasnici će biti u mogućnosti da na iste stave hipoteku. Rok za ozakonjenje je pet godina od dana stupanja ovog zakona na snagu. Za sve one objekte koji u navedenom roku ne budu ozakonjeni, nadležni organ je dužan da donese rešenje o odbijanju zahteva za ozakonjenje.
Ključne reči: ozakonjenje, promet, hipoteka, javna knjiga, evidencija Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, rešenje, građevinska inspekcija, rušenje, satelitski snimak.
Sredstva obezbeđenja u novom ZIO – najvažnije izmene i novine
UDK: 347.72(497.11)
334.722(497.11)
658.114(497.11)
SREDSTVA OBEZBEĐENJA U NOVOM ZIO – NAJVAŽNIJE IZMENE I NOVINE
Zoran Rogić, sudija Višeg suda u Beogradu.
Rezime: Nova zakonska rešenja kod sredstava obezbeđenja, posebno kod privremenih mera, koja se odnose na sadržinu predloga za određivanje privremene mere, dejstvo i izvršenje rešenja o obezbeđenju i preciziranje vrste potraživanja koja se mogu obezbediti privremenom merom, trebalo bi da doprinesu efikasnosti kako postupka izvršenja, tako i postupka obezbeđenja. Neke nejasnoće i nedorečenosti u važećem ZIO koje se prvenstveno odnose na odredbu da prethodnu i privremenu meru izvršava javni izvršitelj, trebalo bi uskladiti sa odredbama iz opšteg dela zakona koje govore o nadležnosti za sprovođenje izvršenja suda i javnog izvršitelja, u smislu da se precizira za koje vrste prethodnih i privremenih mera su javni izvršitelji isključivo nadležni za sprovođenje, a za koje je sud nadležan.
Što se tiče veštačenja u postupku izvršenja treba istaći da je svakako pozitivna činjenica da u važećem ZIO ne postoji odredba da “veštačenje nije dozvoljeno“, i da je u tekst Zakona vraćen pojam “veštak“ i “veštačenje“. Međutim, čini se da navođenje tih pojmova u samo tri zakonska člana nije dovoljno, te da bi i u nekim drugim odredbama budućih izmena i dopuna ZIO trebalo dati značaj veštačenju kao posebnom dokaznom sredstvu koje ima u određenim situacijama važno mesto i primenu.
Ključne reči: sredstva obezbeđenja, privremene mere, predlog za određivanje privremene mere, vrste potraživanja, postupak obezbeđenja, veštačenje u postupku izvršenja, stručno mišljenje, procenitelji.
Pravna dejstva rešenja donetog u postupku prinudnog otkupa i prodaje akcija
UDK: 347.728.2(497.11)
PRAVNA DEJSTVA REŠENJA DONETOG U POSTUPKU PRINUDNOG OTKUPA I PRODAJE AKCIJA
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Predmet referata je analiza pravnih dejstava vanparničnog rešenja o utvrđenoj ceni akcija koja pripada akcionarima čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa, odnosno prodaje. U tom kontekstu je obrađeno sporno pravno pitanje o povezanosti i odnosu između rešenja vanparničnog suda i parnične presude kojom se nalaže isplata utvrđene cene akcija po vanparničnom rešenju. Izvršena je analiza obaveznog i mogućeg stranačkog učešća u vanparničnom i parničnom postupku, te pravnog položaja otkupioca akcija i kontrolnog akcionara u tim postupcima. Razmotrena su pravna dejstva vanparničnog rešenja prema akcionarima koji nisu učestvovali u postupku njegovog donošenja, kao i obaveza isplate tim rešenjem utvrđene cene akcija od strane otkupioca akcija i kontrolnog akcionara. O svim pitanjima zauzeti su pravni stavovi autora iskazani u predloženim zaključcima referata.
Ključne reči: prinudni otkup akcija; prinudna prodaja akcija; prodajna i otkupna cena akcija; pravna dejstva vanparničnog rešenja; pravni položaj otkupioca i kontrolnog akcionara.
Krivična dela bekstva zatvorenika
UDK: 343.368(497.11)
KRIVIČNA DELA BEKSTVA ZATVORENIKA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Zakonodavac Republike Srbije je krivična dela bekstva zatvorenika propisao u čl. 338. i 339, i sistematizovao ih u grupi krivičnih dela protiv pravosuđa iz glave XXX Krivičnog zakonika. Time je zakonodavac sa dve inkriminacije obuhvatio sva tri krivična dela bekstva zatvorenika – pobunu lica lišenih slobode, bekstvo lica lišenog slobode i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode. Statistički podaci pokazuju da su krivična dela bekstva zatvorenika retka u našoj pravosudnoj praksi, dok iz zakonskog opisa proističe da se sva ta dela mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem. Zaprećene sankcije se kreću u rasponu od zatvora do tri godine (za osnovni oblik ispoljavanja pobune lica lišenih slobode) do zatvora u trajanju od jedne do osam godina (za teži oblik ispoljavanja bekstva i omogućavanja bekstva lica lišenog slobode). Najzad, polazeći od sredstava za izvršenje, radnje izvršenja i specifičnosti učinilaca, postavlja se pitanje da li je moguć sticaj između krivičnog dela bekstva i omogućavanja bekstva lica lišenog slobode sa krivičnim delima prinude i, pogotovu pobune lica lišenih slobode.
Ključne reči: lice lišeno slobode, pobuna, bekstvo, omogućavanje bekstva, prinuda.
Procesni uslovi za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave
UDK: 35.077.2
PROCESNI USLOVI ZA PODNOŠENJE TUŽBE ZBOG ĆUTANJA UPRAVE
Dušanka Marjanović, sudija Upravnog suda u penziji.
Rezime: Tužba zbog ćutanja uprave može se podneti u tri slučaja: zbog ćutanja prvostepenog organa protiv čijeg rešenja nije dopuštena žalba; zbog ćutanja drugostepenog organa – žalbene komisije i zbog ćutanja prvostepenog i drugostepenog organa (tzv. dvostrukog ćutanja uprave).
Ključne reči: rokovi za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave, sadržaj tužbe zbog ćutanja uprave, razlozi za odbačaj tužbe zbog ćutanja uprave, postupanje suda kada tuženi u toku postupka donese zahtevani akt i presude donete u sporu zbog ćutanja uprave.
Poslednji Mohikanac na političko-pravnom nišanu
UDK: 342.9
342.727(497.11)
Povodom jedne od predloženih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
POSLEDNJI MOHIKANAC NA POLITIČKO-PRAVNOM NIŠANU
Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: U napisu se najpre prikazuje i razmatra pozicija različitih pravnih subjekata u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. A u toj materiji se primenjuje i matični merodavni zakon, i Zakon o opštem upravnom postupku, kao dopunski opšti procesni propis nužno povezan sa Zakonom o upravnim sporovima. Tako da su analiziranim kontekstom obuhvaćeni sledeći učesnici: 1) građanin, tražilac informacije; 2) organ vlasti za koga tražilac smatra da odnosnu informaciju poseduje, u rangu prvostepenog organa iz upravnog postupka; 3) Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, kao drugostepeni organ iz upravnog postupka, a po položaju nezavisna kontrolna institucija koja, pored ostalih nadležnosti, rešava po žalbama na rešenja ili „ćutanje“ prvostepenih organa; 4) nadležni javni tužilac čiji je zadatak da – kada oceni da je konačnom odlukom Poverenika povređen zakon na štetu javnog interesa – podnese tužbu Upravnom sudu radi poništavanja toga akta u upravnom sporu; 5) Upravni sud, defintivni pravni kontrolor rada javne uprave i zaštitnik kako objektivne zakonitosti, tako i prava građana i njihovih kolektiviteta – rešavajući upravni spor o zakonitosti Poverenikovih odluka, inače konačnih u upravnom postupku, izvršnih i obavezujućih. Povodom predstojećih zalaganja za izmenu respektivnog zakona u pravcu da se i prvostepenom organu ubuduće pruži procesno pravo na tužbu u upravnom sporu protiv Poverenikovih rešenja – u članku je zauzet stav da bi to bila apsolutno pogrešna i nelogična solucija, protivna i slovu i duhu upravno-procesnog prava, ali i pravnom položaju Poverenika – a naročito temeljnim ustavnim postavkama u pogledu jedinstva pravnog poretka, nivoa prava građana na obaveštenost, kao i mesta i funkcije državne uprave u pravnom sistemu.
Ključne reči: pravo, informacije od javnog značaja, građanin, Poverenik, upravni postupak, prvostepeni organ, žalba, drugostepeni organ, tužba, javni tužilac, upravni spor, sud, jedinstvo pravnog poretka.
Prestanak radnog odnosa zbog neostvarivanja očekivane radne uspešnosti prema Zakonu o zaposlenima u javnim službama
UDK: 331.106.44/.47(497.11)
349.22:331.108.644.7
PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZBOG NEOSTVARIVANJA OČEKIVANE RADNE USPEŠNOSTI PREMA ZAKONU
O ZAPOSLENIMA U JAVNIM SLUŽBAMA
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji.
Rezime: Razlog koji se odnosi na neostvarivanje očekivane uspešnosti zaposlenog na radu ima za posledicu primarno otkaz zaposlenom pod ostalim ex lege propisanim i in concreto ostvarenim uslovima. On uzrok ima u negativnom rezultatu vrednovanja radne uspešnosti zaposlenog u odnosu na odgovarajući i prethodno utvrđeni standard predviđen za to radno mesto odnosno poslove koji obrazuju njegov sadržaj. Vrednovanje se vrši primenom merila utvrđenih u odgovarajućim opštim aktima. Rezultat vrednovanja se iskazuje i u njegovoj statusnoj posledici, a ne samo u napredovanju odnosno, vrednosti plate. Nužno je da se eliminišu okolnosti koje kompromituju to vrednovanje. Otkaz na inicijativu poslodavca nije jedina radnopravna mera koja može pogoditi zaposlenog kada on posle vremena određenog za popravljanje ne otkloni svoje nedostatke u radu i rezultatima rada. To mogu biti i druge mere propisane odredbom člana 142. stav 3. tač. 1-3. Zakona.
Ključne reči: otkaz, koeficijenat, učinak, postignuti rezultati rada, standard očekivane uspešnosti, vrednovanje, cilj, ostvarivanje očekivane uspešnosti, način utvrđivanja, merila, opšti akt, rok za popravljanje i mere.
Ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu (čl. 479-481. ZKP) u sudskoj praksi (II deo)
UDK: 343.157.3
PONAVLJANJE KRIVIČNOG POSTUPKA OSUĐENOM U ODSUSTVU (ČL. 479-481. ZKP) U SUDSKOJ PRAKSI (II deo)
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Nužno je za ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu ukazati na ostvarenje osnovnog uslova predviđenog u članu 470. ZKP koji glasi: „Krivični postupak koji je završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti na zahtev ovlašćenog lica pod uslovom propisanim u ovom zakoniku.“
Lica ovlašćena za podnošenje zahteva za ponavljanje (pravog) krivičnog postupka su određena u članu 471. ZKP. Posebne – specijalne odredbe koje se odnose na ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu jesu odredbe čl. 479-481. ZKP.
Suština ponovljenog postupka osuđenom u odsustvu jeste faktički preispitivanje ranije pravnosnažne presude, koja kao takva može da ostane na snazi ili pak da se stavi van snage (član 478. stav 3. tačka 1. ZKP).
Ključne reči: krivični postupak, pravosnažna presuda, suština ponovljenog postupka osuđenom u odsustvu.
Odnosi medicine i pravosuđa u Srbiji kroz dva veka veštačenja
UDK: 340.66(497.11)“18/19″
ODNOSI MEDICINE I PRAVOSUĐA U SRBIJI KROZ DVA VEKA VEŠTAČENJA
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.
Rezime: Prva polovina XIX veka za Srbiju je označila postepen i mukotrpan državni razvoj u kome se postupno organizovala kako državna uprava i pravosuđe tako i medicina sa organizacijom zdravstvene službe, što je sve bilo usmereno ka dobrobiti i zaštiti narodnog zdravlja.
U radu su prikazani značajni momenti koji ukazuju na povezanost tadašnjeg pravosuđa i medicinskih prilika toga doba i na početak sudskomedicinske prakse kod nas.
U Kneževini Srbiji, po Zakonu o ustrojstvu Velike škole u Beogradu 1863. godine, sudska medicina se uvodi za studente Pravnog fakulteta, znatno ranije nego za studente medicine gde je nastava započela 1923. godine na Medicinskom fakultetu koji je osnovan dve godine ranije. Prvi udžbenik sudske medicine dr Aćima Medovića za potrebe studenata prava pojavio se 1865. godine, a prvi udžbenik sudske medicine za studente medicine napisao je dr Milovan Milovanović 1926. godine.
Pravni fakultet u Beogradu 1880. godine osnovao je zajedničku katedru sudske medicine i higijene kao obaveznih predmeta za studente prava IV godine. Uprkos ambicioznim zakonodavnim normativima donesenim u ovom periodu obdukcija je bila onaj važan element koji je nedostajao u dokaznom postupku i u procesu prvih medicinskih ekspertiza. Prvi sačuvani Zapisanik obdukcionog nalaza je iz 1902. godine, mada postoje podaci da je prva parcijalna obdukcija urađena u Srbiji još 1839. godine.
Sredinom, a naročito krajem 19. veka medicina se na nivou evropskih država sve više oblikovala formiranjem pojedinih medicinskih struka, uključujući i sudsku medicinu. Međutim, na našim je prostorima medicinsko veštačenje bilo još na rudimentarnom nivou i daleko od evropskih standarda. Sudska medicina je bila još uvek deo opšte nejasno definisane regulative koja je varirala u svom postojanju.
Osnivanjem Medicinskog fakulteta 1921. godine stvoreni su uslovi za razvoj medicine i diferencijaciju medicinskih struka i na našim prostorima. Iste godine osnovan je Insitut za sudsku medicinu u Beogradu, a znatno kasnije, 1960. god. u Novom Sadu, 1962. u Nišu, a 1985. godine u Kragujevcu. U ovim okolnostima je nastajala sudska medicina kao posebna disciplina koja objedinjuje znanja pravne i medicinske nauke.
Uredba o lekarskim komorama u Kraljevini Jugoslaviji doneta je 27. 3. 1923. godine. Tako su lekari Srbije imali svoju stalešku organizaciju u neprekidnom trajanju od gotovo 50 godina. U nadležnosti Komore bili su i sudski veštaci. Taj kontinuitet je prekinut odmah posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta privatna lekarska praksa, a sa tim i Udruženje veštaka.
Zbog nedostatka organizovane edukacije veštaka, nepostojanja standarda te nepoznavanja elementarnih pravila procesnog prava i drugih zakonskih normativa, dugo se zapažala velika razlika u ocenama veštaka. Savremeni razvoj društva te njegove veoma dinamične promene državnih i pravnih odnosa dovele su do dramatičnog povećanja broja parničnih i krivičnih postupaka. Rezultat toga je potreba za povećanjem broja edukovanih i kvalifikovanih sudskih veštaka različitih specijalističkih disciplina. I tada, kao i sada, nalaz i mišljenje, kao jedno od ključnih dokaznih sredstava kojima se najčešće služi sud, nije moglo uvek da bude zasnovano na nesumnjivoj objektivnosti i kompletnoj stručnosti.
Nakon Drugog svetskog rata nastao je veliki napredak u organizaciji veštačenja i edukaciji sudskih veštaka. Jasnije je određen društveni i stručni položaj veštaka. Do kraja XX veka uloga lekaraveštaka bila je konačno definisana, a početkom XXI veka usavršena do sadašnje forme.
Ključne reči: lekari, sudije, veštaci, sudovi, pravosudni organi, sudska medicina.