Nužna odbrana

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Nužna odbrana

Nema istovremenog protivpravnog napada, kada je sukob inicirao optuženi verbalnim napadom na oštećenog i njegovu suprugu, na šta je odreagovao oštećeni jednim udarcem, a nakon toga između okrivljenog i oštećenog u određenom vremenskom periodu postoji stalni međusobni konflikt koji je na kraju rezultirao nanošenjem teške telesne povrede opasne po život, pri čemu je optuženi sprečen da i dalje nanosi ubodne rane oštećenom time što mu je svedok oduzeo nož, a onda je optuženi ustao i otrčao.

Razlika između mobinga i konflikta

UDK: 349.2(497.11)
347.94:343.62-057.16(497.11)

RAZLIKA IZMEĐU MOBINGA I KONFLIKTA – zakon i praksa
Olga Vučković Kićanović, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, samostalni savetnik.

U modernom svetu radno mesto je jedino bojno polje na kome ljudi mogu ubijati jedni druge, bez rizika da budu privedeni pred lice pravde.
Dr Lajman (1932-1999)

Rezime: Mada je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu u primeni od 2010. godine, u praksi je mnogo nedoumica, koje otežavaju pravilnu implementaciju i stvaraju različitu praksu, što dovodi do pravne nesigurnosti. Preduslov da se to koriguje je prepoznavanje i razgraničavanje mobinga od kršenja drugih radnih, socijalnih i ljudskih prava, kao i konflikta, s obzirom da su zakonske pretpostavke postojanja mobinga ponavljanje i umišljaj. Članak je fokusiran na pojam mobinga po ZSZR i specifičnosti zlostavljanja u državnom i javnom sektoru, ali obrađuje i odstupanje od klasičnog dokaznog načela „actori incubit probatio“ i uvođenje zloupotrebe iz opšteg režima naknade štete u poseban zakon, sa ciljem sveobuhvatnijeg pristupa u procesuiranju.

Ključne reči: mobing, konflikt, dokazivanje, zloupotreba prava.

Kako prepoznati i procesuirati mobing?

UDK: 349.2(497.11)
347.94:343.62-057.16(497.11)

KAKO PREPOZNATI I PROCESUIRATI MOBING?
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

Rezime: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu još uvek ostavlja niz otvorenih pitanja u praksi, mada je u primeni već sedam godina. Najčešći problemi u procesuiranju proističu iz još uvek zamagljenog pojma bića mobinga. Da bi se određeno ponašanje moglo smatrati mobingom po ZSZR neophodno je da su ispunjena dva kumulativna uslova: ponavljanje i umišljaj. Predmet zaštite su lična dobra zaposlenog (dostojanstvo, integritet i zdravlje), radno okruženje koje mora biti u skladu sa zakonskim i etičkim pravilima i uslovi rada, koji se ne mogu pogoršavati selektivno i ciljano radi dovođenja zaposlenog u teži položaj, koji će ga naterati da raskine radni odnos, čime će poslodavca osloboditi obaveza pri otkazu. Pravilnik predviđa šest grupa ponašanja koje mogu ukazati na mobing, što ne treba shvatiti restriktivno kao numerus clausus, jer način mobiranja, kao i svakog zlostavljanja zavisi od destruktivne maštovitosti zlostavljača, koja se ne može predvideti. Pravilnik definiše i okolnosti koje ne predstavljaju mobing (aneks, povreda prava iz radnog odnosa, poštovanje radne discipline…), što je prenormirano, ali može koristiti neukoj stranci. Ipak treba imati u vidu da ono što nije predmet mobinga je u praksi najčešće jedan od dokaza, jer deluje intuitu personae, a ne iz legitimnih razloga, tj. zloupotrebljava se sa ciljem vršenja mobinga.

Ključne reči: zlostavljanje na radu, mobing, umišljaj, zloupotreba, konflikt, radna obaveza, radna disciplina, kontrola, kritika.