Pravo na invalidsku penziju
UPRAVNO PRAVO
Pravo na invalidsku penziju
Kod odlučivanja o pravu na invalidsku penziju nadležni organ je obavezan da utvrdi tačan datum završetka lečenja tužilje, i od tog datuma, kao datuma nastanka invalidnosti, tužilji prizna pravo na invalidsku penziju.
Početak isplate invalidske penzije
UPRAVNO PRAVO
Početak isplate invalidske penzije
Invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja, a najranije od dana dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđenoj invalidnosti poslodavcu.
Pravo na invalidsku penziju
UPRAVNO PRAVO
Pravo na invalidsku penziju
Pravo na invalidsku penziju stiče osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti.
Posebna zaštita na radu osoba sa invaliditetom
USTAVNO PRAVO
Posebna zaštita na radu osoba sa invaliditetom
Ustavna garancija o posebnoj zaštiti na radu osoba sa invaliditetom, ne štiti ove osobe u slučajevima kada svojom krivicom učine povredu radne obaveze, ne poštuju radnu disciplinu ili se neadekvatno ponašaju na svom radnom mestu.
Naknada nematerijalne štete u vidu pretrpljenih duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta člana porodice
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada nematerijalne štete u vidu pretrpljenih duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta člana porodice
U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.
Veštačenje naročito teškog invaliditeta i duševni bol bliske osobe
UDK: 340.66
VEŠTAČENJE NAROČITO TEŠKOG INVALIDITETA I DUŠEVNI BOL BLISKE OSOBE
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.
Rezime: Dva su osnovna preduslova za osnovanost naknade ovog vida štete: naročito težak invaliditet i naročito teška unakaženost tela. Veštačenje naročito teškog invaliditeta otežava činjenica da, ni pravni ni medicinski, ovaj pojam nije bliže definisan niti bliže određen po sadržaju. To često zahteva dodatno usaglašavanje veštaka, a neretko i arbitražu. Prema iskustvu sudskomedicinske prakse, ovaj vid nematerijalne štete karakteriše višestruko teško oštećenje lokomotornih organa, udruženo sa teškim oštećenjem visceralnih ili psihočulnih organa. Kod oštećenog lica, naročito teški invaliditet dovodi do ometanja ili potpunog prekida radnog angažovanja ili školovanja, otežava socijalne i porodične odnose, bavljenje rekreativnim, kulturnim i drugim aktivnostima. Bitna pretpostavka pri određivanju naročito teškog invaliditeta jeste da ova, zbog izobličenja tela, deluje na socijalno (porodično, pre svega) okruženje izazivajući gađenje, zgražavanje, nelagodnost i tako izaziva duševne patnje bračnog druga, roditelja, dece ili najbližih srodnika koji žive u istom domaćinstvu.
Ključne reči: invaliditet, duševni bolovi, unakaženost tela, veštačenje, parnica.