Sticanje svojine na osnovu usmenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Sticanje svojine na osnovu usmenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti
Na osnovu usmenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ne može se steći pravo svojine, niti izvršiti upis prava svojine u katastru, bez obzira što je kupac isplatio kupoprodajnu cijenu i ušao u posjed nepokretnosti, niti postoje uslovi za sticanje prava svojine redovnim ili vanrednim održajem.
Zastarjelost potraživanja naknade za utrošenu električnu energiju od strane nelegalnog potrošača
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Zastarjelost potraživanja naknade za utrošenu električnu energiju od strane nelegalnog potrošačaPotraživanje naknade za utrošenu električnu energiju od strane nelegalnog potrošača zastarijeva u roku od deset godina.
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.
Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.
Založna izjava kao izvršna isprava
USTAVNO PRAVO
Založna izjava kao izvršna isprava
Založna izjava, ako je sačinjena u skladu sa zakonom i ako sadrži sve elemente propisane zakonom, može imati svojstvo izvršne isprave i u slučaju kada hipoteka, koja je takvom založnom izjavom uspostavljena, nije upisana u registar nepokretnosti kao “izvršna vansudska hipoteka“.
Prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka
USTAVNO PRAVO
Prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka
Dozvoljen je prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka i kada se izvršni postupak vodi i pred javnim izvršiteljem.
Naknada za korišćenje javnih puteva
USTAVNO PRAVO
Naknada za korišćenje javnih puteva
Zakon ne sadrži odredbe kojima se jedinica lokalne samouprave ovlašćuje da svojim aktom, pored iznosa i olakšica za naknadu za korišćenje putnog zemljišta opštinskog puta i ulice i drugog zemljišta koje koristi upravljač opštinskog puta i ulice, propiše i način utvrđivanja i plaćanja ove naknade.
Pravo na upotrebu maternjeg jezika u parničnom postupku
USTAVNO PRAVO
Pravo na upotrebu maternjeg jezika u parničnom postupku
Zakon o parničnom postupku ne propisuje obavezu suda da stranke pouči o pravu da postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom prevodioca, već se pravo stranke na upotrebu svog jezika ostvaruje na zahtev stranke, a apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji samo ako je protivno odredbama Zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo.
PREDLOŽENE NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJU ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
OGLEDI
PRIVREDNO PRAVO
UDK 347.9(497.11)
342.722:347.962.6(497.11)
COBISS.SR-ID 133286409
PREDLOŽENE NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJU ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
* Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Evropski sud za ljudska prava u predmetu „Kačapor i dr. protiv Srbije“ (broj predstavki 2269/06, 3041/06, 3042/06, … i 3046/06 od 7. 7. 2008. godine), kao i u nizu drugih odluka je ustanovio praksu i zauzeo stav da Republika Srbija snosi odgovornost za isplatu neizmirenih obaveza društvenih preduzeća utvrđenih pravnosnažnim domaćim odlukama za potraživanja iz radnih odnosa ukoliko je reč o preduzeću koje je sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. U većem broju odluka donetih protiv Republike Srbije Evropski sud za ljudska prava je ukazao na potrebu da se na nacionalnom nivou uspostavi delotvorni pravni lek za ubrzavanje postupka radi namirenja priznatih i utvrđenih potraživanja kada su u pitanju izvršni dužnici i stečajni dužnici sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Evropski sud za ljudska prava je u odlukama „Marinković protiv Srbije“ (broj predstavke 5353/11 od 29. 1. 2013. godine i dr.) konstatovao da je ustavna žalba bila delotvorno pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i u zaštiti prava na imovinu. U odluci Komitet ministara Saveta Evrope prilikom nadzora grupe predmeta „Kačapor i dr. protiv Srbije“ je u decembru prošle godine konstatovao: „da postoje sporna pitanja koja se tiču dugoročnog kompleksnog problema neizvršenja, odnosno odloženog izvršenja sudskih odluka donetih protiv navedenih preduzeća” i zatražio od Republike Srbije “dalje mere kako bi se zapaženi nedostaci prevazišli.“
Jedan od tih koraka je i izmena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, povodom čijeg nacrta je krajem jula i početkom avgusta 2023. godine održana javna rasprava.
Ovim radom ukazano je na najznačajnije izmene u predloženom nacrtu.
Ključne reči: nacrt zakona, izmene i dopune, prigovor, stečajni postupci, izvršni postupci.
Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku
USTAVNO PRAVO
Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku
Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku nije bezuslovno procesno pravo, čak ni kad je stranka pripadnik nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi u sudu, već sama stranka mora da postavi zahtev za usmeno prevođenje.
Pravo na rentu
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na rentu
Nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi dali jasno i argumentovano obrazloženje o neutemeljenosti apelantovih prigovora kojima je, pozivajući se na odredbu člana 216. Zakona o obligacionim odnosima, smatrao da nije dužan vratiti primljeno na ime rente, a koji zaključci se ne čine proizvoljnim u segmentima koje je apelant osporavao.