Tag Archives for " restrukturiranje "

Društvena preduzeća u srpskom pravu

UDK: 658.8
338.246.025.88(497.11)

DRUŠTVENA PREDUZEĆA U SRPSKOM PRAVU
Tatjana Matković-Stefanović, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Društveno preduzeće, nekad osnovni oblik organizovanja privrednih subjekata i glavni nosilac ekonomskog razvoja, danas postaje relikt prošlosti sa posebnim pravnim režimom, usled specifičnih društveno-ekonomskih karakteristika vremena u kome je nastalo.
Prema važećem Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, jedno od načela na kojem se zasniva ekonomsko uređenje društva je i ravnopravnost svih oblika svojine, privatne, zadružne i javne svojine. Društvena svojina prestaje da bude ustavna kategorija, a uvodi se javna svojina pod kojom se podrazumeva svojina države, svojina autonomne pokrajine, kao i svojina jedinica lokalne samouprave. Za postojeću društvenu svojinu Ustav je predvideo da se pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom, tj. privatizuje se.
Sam proces privatizacije započeo je 1989. odnosno 1990. godine donošenjem Zakona o društvenom kapitalu. Međutim. bez obzira na zakonodavnu aktivnost u ovoj materiji, obaveznost privatizacije, propisane rokove za njeno sprovođenje i predviđene posledice nesprovođenja iste, proces privatizacije postojećih društvenih preduzeća i društava sa većinskim društvenim kapitalom još nije okončan, tako da ovi subjekti i danas egzistiraju u pravnom i privrednom životu našeg društva.
Novi Zakon o privatizaciji (“Sl. glasnik RS“, br. 83/2014) propisao je obaveznu privatizaciju za subjekte koji posluju društvenim kapitalom, koji se moraju privatizovati najkasnije do 31. 12. 2015. godine.

Ključne reči: društveno preduzeće, restrukturiranje.

Odgovornost države zbog nemogućnosti namirenja potraživanja usled restrukturiranja dužnika

UDK: 338.246.025.88(497.11)
347.952.5

ODGOVORNOST DRŽAVE ZBOG NEMOGUĆNOSTI NAMIRENJA POTRAŽIVANJA USLED RESTRUKTURIRANJA DUŽNIKA
Milan Stanić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.

Rezime: Restrukturiranje je kao pravni institut prvi put uvedeno u pravni poredak Republike Srbije donošenjem Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001 od 29. 6. 2001). Zakonodavac se opredelio za koncept tzv. privatizacionog restrukturiranja, sa ciljem da se statusnim, odnosno organizacionim promenama ili poravnanjima iz dužničko-poverilačkih odnosa i drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije omogući prodaja njegovog kapitala ili imovine.
Prateći praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, proizlaze jasni stavovi da je država u obavezi da nadoknadi podnosiocima predstavki odnosno ustavnih žalbi potraživanja prema preduzećima koja su u većinskom društvenom odnosno državnom vlasništvu, a nalaze se u postupku stečaja ili restrukturiranja.
Prema sada važećim propisima krajnji rok za privatizaciju neprivatizovanih privrednih subjekata po novom Zakonu o privatizaciji oročen je sa 31. decembrom 2015. godine. Naplata potraživanja je još uvek ograničena jer rokovi za obustavljanje izvršenja nisu istekli. Stoga bi valjalo ozbiljno razmotriti celishodnost i svrsishodnost modela restrukturiranja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mogućnosti da se novim zakonskim rešenjima postupak privatizacije i restrukturiranja, po ko zna koji put ponovo produži i naplata potraživanja poverilaca odlaže unedogled.

Ključne reči: Zakon o privatizaciji, restrukturiranje, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud Srbije.