Raspravljanje zaostavštine
NASLEDNO PRAVO
Raspravljanje zaostavštine
Rešenje o nasleđivanju, kojim je zaostavština raspravljena na osnovu zakona, je deklaratorne prirode, a ne konstitutivne prirode, pa lice koje je učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine može u parničnom postupku da traži da se utvrdi obim spornih naslednih udela na celokupnoj zaostavštini ostavioca.
Prekid parničnog postupka
PROCESNO PRAVO
Prekid parničnog postupka
Kada je usled smrti stranke u parničnom postupku prvostepeni sud doneo rešenje o prekidu postupka, za nastavak postupka je morao doneti posebno rešenje koje se uručuje strankama, jer od dana prijema teku zakonski rokovi.
Naknadno pronađena imovina pokojnog
NASLEDNO PRAVO
Naknadno pronađena imovina pokojnog
Kada je raspravljena zaostavština pokojnoga na osnovu lista nepokretnosti na kojoj je pokojni isključivi vlasnik, ima mesta donošenju novog rešenja kojim bi se raspravila novopronađena imovina pokojnog, a koje predstavlja vanknjižno pravo svojine pokojnog, za koje su pruženi dokazi shodno članu 128. Zakona o vanparničnom postupku.
Pravo na nužni deo
NASLEDNO PRAVO
Pravo na nužni deo
Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo), a na zahtev nužnog naslednika sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).
Sporazum o deobi zaostavštine
NASLEDNO PRAVO
Sporazum o deobi zaostavštine
Ako u postupku za raspravljanje zaostavštine svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, taj sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju.
Rokovi u kojima se može zahtevati zaostavština
NASLEDNO PRAVO
Rokovi u kojima se može zahtevati zaostavština
Zakonom propisani rokovi u kojima se može zahtevati zaostavština ne odnose se na sanaslednike istog ostavioca, već na treća lica koja su u naslednopravnom odnosu sa ostaviocem ili njegovim naslednikom.
Zaostavština
NASLEDNO PRAVO
Zaostavština
Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su sa njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.
Posledica osporavanja usmenog testamenta
NASLEDNO PRAVO
Posledica osporavanja usmenog testamenta
Kada je u ostavinskom postupku proglašen usmeni testament ostavioca, a testamentalni naslednici se prihvatili nasleđa, dok su ga ostali učesnici osporili, tada se testamentalni naslednici, kao slabiji u pravu, upućuju na parnicu da dokažu punovažnost usmenog testamenta.
Vraćanje poklona radi namirenja nužnog dela
NASLEDNO PRAVO
Vraćanje poklona radi namirenja nužnog dela
Nužni naslednici mogu tražiti vraćanje poklona u zaostavštinu radi namirenja nužnog dela u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.
Nemogućnost ponavljanja ostavinskog postupka
NASLEDNO PRAVO
Nemogućnost ponavljanja ostavinskog postupka
Jednom okončan ostavinski postupak ne može se ponovo pokretati, već se sva sporna pitanja vezano za ostavinsku masu ostavioca moraju rešavati u parničnom postupku.