Kažnjavanje za pokušaj krivičnog dela

KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO MATERIJALNO PRAVO

Kažnjavanje za pokušaj krivičnog dela

Pokušaj krivičnog dela je kažnjiv kod onih krivičnih dela kod kojih se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža kazna, pri čemu nije od značaja da li je kazna od pet godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisanog raspona, bitno je da postoji mogućnost izricanja kazne zatvora u trajanju od pet godina.

Nezakonito dostavljeno upozorenje 

Obavezivanje maloletnika na plaćanje troškova postupka

Postupak izrade planskog dokumenta za uređenje prostora

USTAVN O PRAVO

Postupak izrade planskog dokumenta za uređenje prostora

Jedinica lokalne samouprave, odnosno nosilac izrade planskog dokumenta ima obavezu da u postupku izrade planskog dokumenta za uređenje prostora, pored uslova koji su, po proceni donosioca plana, potrebni za uređenje prostora prema specifičnostima i potrebama naselja, pribavi i uslove od nadležnih organa koji u skladu sa posebnim propisima utvrđuju uslove za planiranje i uređenje prostora.

Fotografija kao autorsko delo

AUTORSKO PRAVO

Fotografija kao autorsko delo

Autorskim delom smatraju se i fotografije, pa i obično fotografsko delo, uključujući i amaterska dela.

Dostavljanje presude okrivljenom licu

PREKRŠAJNO PRAVO

Dostavljanje presude okrivljenom licu

Ukoliko lice kome se presuda ili drugo pismeno mora lično dostaviti ili punoletni član njegovog domaćinstva odbije da to primi, dostavljač će zabeležiti na dostavnici da je prijem odbijen, ko je odbio prijem, kao i dan i sat kada je prijem odbijen, a presudu, odnosno drugo pismeno će ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Primena blažeg zakona u krivičnom postupku

KRIVIČNO PRAVO

KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Primena blažeg zakona u krivičnom postupku

Primena blažeg zakona u krivičnom postupku odnosi se na primenu blažeg zakona kojim se propisuju krivična dela, ukoliko je isti izmenjen od trenutka izvršenja krivičnog dela pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a ne na primenu zakona kojim se propisuju prekršaji, odnosno privredni prestupi, jer se u tom slučaju radi o drugoj vrsti postupka, na koji se ne može primeniti krivični zakon.

Pravo na otpremninu kada je zaposleni proglašen za tehnološki višak

RADNO PRAVO

Pravo na otpremninu kada je zaposleni proglašen za tehnološki višak

Kada je zaposlenom, koji je proglašen za tehnološki višak, poslodavac obezbedio meru zapošljavanja – rad kod drugog poslodavca, onda zaposlenom ne pripada pravo na otpremninu, iako je došlo do promene poslodavca.

PROBLEMI REGISTRACIJE NEPOKRETNOSTI U SRBIJI I PRAVCI ZA NJIHOVO REŠAVANJE

TEMA BROJA

IMOVINSKO PRAVO

UDK: 347.235(497.11)
COBISS.SR-ID 141310729

PROBLEMI REGISTRACIJE NEPOKRETNOSTI U SRBIJI I PRAVCI ZA NJIHOVO REŠAVANJE
* Dr Miloš Živković, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Rezime: Dosadašnji rad na reformi registra nepokretnosti rezultirao je znatnim poboljšanjem ažurnosti podataka za veliki broj nepokretnosti, ali se srpski registar nepokretnosti ponovo nalazi na prekretnici. Najznačajniji problemi u radu katastra nepokretnosti danas su zaostali predmeti i nelegalna gradnja. Krajnji cilj nove etape reforme je postizanje potpune ažurnosti katastra nepokretnosti u realnom vremenu i stvaranje novog, jasnog i znatno jednostavnijeg pravnog okvira za privatnopravni režim nepokretnosti (usvajanje stvarnopravnog zakonika). Nelegalna gradnja dovodi do postojanja „nevidljivih“ nepokretnosti, a postojanje „zaostalih“ predmeta dovodi do neažurnosti podataka o nepokretnostima koje su, kao takve registrovane. Razume se, postoje i drugi problemi u radu katastra nepokretnosti, ali ova dva su najznačajnija jer su sistemske prirode. Prvi problem bi trebalo rešiti reformom postupka ozakonjenja (legalizacije) i uvođenjem nekog modela masovne legalizacije. Drugi problem se svodi na nespremnost i nesposobnost katastra nepokretnosti da obavi onaj deo zadatka koji se odnosi na ono što RGZ naziva „utvrđivanjem prava“, a što se inače odnosi na odlučivanje o tome da li su ispunjeni materijalnopravni i formalni uslovi za sprovođenje upisa. Teorijski govoreći, ovaj problem moguće je rešiti na osnovu dva različita koncepta: jačanjem sopstvenih kapaciteta katastra nepokretnosti ili poveravanjem posla utvrđivanja prava u potpunosti obveznicima dostave (a moguća je i kombinacija ovih koncepata). Predlog sveobuhvatne reforme koji je tokom 2023. godine izradila ekspertska grupa NALED predviđa stvaranje tri koloseka za rešenje problema zaostalih predmeta. Prvi kolosek bi bio postupak pred komisijama koje bi se obrazovale za obavljanje tog posla, drugi kolosek bi bio vanparnični postupak koji bi se odvijao pred javnim beležnicima a treći izvršni postupak koji bi se odvijao pred javnim izvršiteljima. Rezultat rada na nekom od ovih koloseka bio bi utvrđivanje imaoca prava (ako su ispunjeni svi uslovi) ili verovatnog imaoca prava (ako nešto nedostaje), što bi se upisivalo u registar i naknadno vodilo konačnom sticanju prava, protekom zakonskog roka bez protivljenja trećih lica. Ako bi se ovaj model pokazao uspešnim u pogledu zaostalih predmeta, valjalo bi razmišljati o tome da on preraste u trajno rešenje i putokaz za dalje reforme registra nepokretnosti u Srbiji.
Ključne reči: Katastar nepokretnosti. Reforma katastra. Utvrđivanje prava na nepokretnostima.

Mobing