Pravo na otpremninu kada je zaposleni proglašen za tehnološki višak

RADNO PRAVO

Pravo na otpremninu kada je zaposleni proglašen za tehnološki višak

Kada je zaposlenom, koji je proglašen za tehnološki višak, poslodavac obezbedio meru zapošljavanja – rad kod drugog poslodavca, onda zaposlenom ne pripada pravo na otpremninu, iako je došlo do promene poslodavca.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih, ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U tom slučaju, poslodavac je u smislu odredbe člana 158. istog Zakona dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.
U ovoj pravnoj stvari, poslodavac je tužiocima koji su tehnološki višak obezbedio ostvarivanje prava na zapošljavanje, a aneks ugovora o radu je zaključen upravo radi realizacije mere zapošljavanja tužilaca kao zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Radi se o meri zapošljavanja – rad kod drugog poslodavca, zbog čega je tužiocima ponuđena izmena ugovorenih uslova rada, a u smislu odredbe člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. U ovoj pravnoj stvari tužioci četvrtog, petog i šestog reda su prihvatili ponudu za zaključivanje aneksa ugovora o radu i ugovora o radu sa novim poslodavcem, pa im je zakonito prestao radni odnos kod tuženog, jer su zaključili aneks ugovora o radu u realizaciji mera za zapošljavanje kod drugog poslodavca. U konkretnom slučaju tužiocima četvrtog, petog i šestog reda kod tuženog radni odnos nije prestao u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, već je rešen njihov radnopravni status na način što su zaključili sa novim poslodavcem ugovore o radu o ostvarivanju prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. U tom slučaju tužiocima ne pripada otpremnina, jer je njihov radnopravni status rešen na opisani način. U ovom slučaju otpremnina predstavlja naknadu da se zaposlenom obezbedi finansijska podrška u periodu između prestanka radnog odnosa i početka drugog radnog odnosa, a tužiocima četvrtog, petog i šestog reda je prestao radni odnos kod tuženog zbog prestanka potrebe za njihovim radom, ali je upravo tuženi obezbedio meru zapošljavanja -rad kod drugog poslodavca čime je obezbeđen njihov kontinuitet radnog odnosa, iako je došlo do promene poslodavca, nije došlo do gubitka zarade, niti do diskontinuiteta u radnom odnosu, pa im ne pripada otpremnina propisana odredbom člana 158. Zakona o radu.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 644/19 od 9. V 2022)