Založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke
STVARNO PRAVO
Založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke
Založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika nepokretnosti kojom se on jednostrano obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom, a upis založne izjave u katastar nepokretnosti vrši se na zahtev poverioca.
Pravo na povraćaj poklona koje su supružnici činili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku
PORODIČNO PRAVO
Pravo na povraćaj poklona koje su supružnici činili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku
Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, pravo na povraćaj poklona koje su supružnici činili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očigledno nepravdu za drugog supružnika.
Zahtev za zaštitu zakonitosti
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Zahtev za zaštitu zakonitosti
U situaciji kada se u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog navodi i povreda krivičnog zakona, a u obrazloženju zahteva se uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zahteva sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, pa se takav zahtev u tom delu odbacuje.
Predmet ponovljenog krivičnog postupka
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Predmet ponovljenog krivičnog postupka
Predmet ponovljenog krivičnog postupka je ranije doneta presuda koja je, iako je formalno još uvek na snazi, u procesu
preispitivanja, koji se mora završiti ili njenom verifikacijom ili potpunom ili delimičnom derogacijom, zbog čega se u izreku presude kojom se u ponovljenom postupku ranija presuda ostavlja na snazi ne unosi izreka ranije presude.
Kvalifikovani oblik krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Kvalifikovani oblik krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi
Kvalifikovani oblik krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi sa stavom 2. KZ, postoji ne samo ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica, već i ako je krijumčaren veći broj lica.
Nedavanje izdržavanja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Nedavanje izdržavanja
Za postojanje krivičnog dela nedavanje izdržavanja bitno je da je izvršnom sudskom odlukom utvrđena obaveza okrivljenog da daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužno da izdržava, a krivično delo je izvršeno samim propuštanjem da se daje izdržavanje.
Pravo stranih državljana na vraćanje imovine ili obeštećenje
USTAVNO PRAVO
Pravo stranih državljana na vraćanje imovine ili obeštećenje
Strani državljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici imaju pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje pod uslovom reciprociteta, osim ako je obavezu njihovog obeštećenja preuzela strana država po osnovu međunarodnog ugovora.
Ugrožavanje sigurnosti
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje sigurnosti
Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti, a krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti.
Potvrđivanje optužnice – bitna povreda odredaba krivičnog postupka
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Potvrđivanje optužnice – bitna povreda odredaba krivičnog postupka
Prilikom donošenja odluke u pogledu optužnice nadležnog javnog tužilaštva koja je dostavljena na potvrđivanje prvostepeni sud je dužan da ima u vidu sve, a ne samo pojedine, predmetne dokaze u spisima.
Izmena pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog i nezakonitog opšteg akta
USTAVNO PRAVO
Izmena pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog i nezakonitog opšteg akta
Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet.