Odgovornost države zbog nemogućnosti namirenja potraživanja usled restrukturiranja dužnika

UDK: 338.246.025.88(497.11)
347.952.5

ODGOVORNOST DRŽAVE ZBOG NEMOGUĆNOSTI NAMIRENJA POTRAŽIVANJA USLED RESTRUKTURIRANJA DUŽNIKA
Milan Stanić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.

Rezime: Restrukturiranje je kao pravni institut prvi put uvedeno u pravni poredak Republike Srbije donošenjem Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001 od 29. 6. 2001). Zakonodavac se opredelio za koncept tzv. privatizacionog restrukturiranja, sa ciljem da se statusnim, odnosno organizacionim promenama ili poravnanjima iz dužničko-poverilačkih odnosa i drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije omogući prodaja njegovog kapitala ili imovine.
Prateći praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, proizlaze jasni stavovi da je država u obavezi da nadoknadi podnosiocima predstavki odnosno ustavnih žalbi potraživanja prema preduzećima koja su u većinskom društvenom odnosno državnom vlasništvu, a nalaze se u postupku stečaja ili restrukturiranja.
Prema sada važećim propisima krajnji rok za privatizaciju neprivatizovanih privrednih subjekata po novom Zakonu o privatizaciji oročen je sa 31. decembrom 2015. godine. Naplata potraživanja je još uvek ograničena jer rokovi za obustavljanje izvršenja nisu istekli. Stoga bi valjalo ozbiljno razmotriti celishodnost i svrsishodnost modela restrukturiranja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mogućnosti da se novim zakonskim rešenjima postupak privatizacije i restrukturiranja, po ko zna koji put ponovo produži i naplata potraživanja poverilaca odlaže unedogled.

Ključne reči: Zakon o privatizaciji, restrukturiranje, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud Srbije.

Molimo pristup ovom sadržaju. (Niste registrovani? Registrujte se)