Pravo na ugovornu kaznu zbog neispunjenja nakon raskida ugovora
UDK: 347.447.86:351.712.2.045
PRAVO NA UGOVORNU KAZNU ZBOG NEISPUNJENJA NAKON RASKIDA UGOVORA
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Jedno od osnovnih načela obligacionog prava iskazano je u dužnosti ugovornih strana da ugovorom preuzete obaveze ispune. Međutim, to pravilo se u praksi koriguje i dodatnim pojačanjem kroz ustanovljenje posebnih ugovornih odredbi o ugovornoj kazni. Ugovorna kazna se prevashodno konstituiše u funkciji zaštite određene imovinske koristi, ali se ugovaranje iste zakonom dozvoljava i u cilju obezbeđenja bilo kog pravno dopuštenog interesa.
U našoj sudskoj praksi ugovorna kazna se najčešće sreće kod ugovora o kupoprodaji i ugovora o građenju. U novije vreme ona je prisutna i u gotovo svim ugovorima o prodaji društvenog kapitala.
U pravnoj teoriji je zastupljeno stanovište da je ugovorna kazna za slučaj zadocnjenja u ispunjenju osnovne obaveze akcesorno pravo i da jednako kao i ugovorna obaveza čijem obezbeđenju služi prestaje momentom raskida ugovora. Identično pravno shvatanje je prihvaćeno i u sudskoj praksi.
Nasuprot tome, naša sudska praksa nema izgrađen jedinstven pravni stav o pravu na naplatu ugovorne kazne u slučaju neispunjenja ugovorne obaveze nakon raskida osnovnog ugovora.
S obzirom na spornost koju u sudskoj praksi izaziva postojeća zakonska neuređenost ostvarenja prava na naplatu ugovorne kazne zbog neispunjenja nakon raskida ugovora, mišljenja sam da se to pitanje mora posebno urediti. Na taj način bi se otklonile sve prisutne nedoumice u ostvarenju ovog subjektivnog prava, ali, što je mnogo važnije, i otklonili razlozi za vođenje sudskih sporova i stvorila pravna sigurnost i zakonska izvesnost u pogledu ostvarenja prava na naplatu ugovorne kazne zbog neispunjenja nakon raskida ugovora.
Ključne reči: ugovorna kazna, zadocnjenje u ispunjenju ugovorne obaveze nakon raskida osnovnog ugovora, naplata ugovorne kazne zbog neispunjenja i u slučaju prethodnog raskida osnovnog ugovora.
Dopuštenost hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini
UDK: 340.134:347.27(497.11)
347.23
DOPUŠTENOST HIPOTEKE NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU U DRUŠTVENOJ SVOJINI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Odredbom člana 2. Zakona o hipoteci propisano je da hipoteka predstavlja pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Međutim, zbog takvog određenja predmeta hipoteke u sudskoj praksi je sporno da li je pravno dopušteno zasnivanje hipoteke i na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini. Konkretno, sporno je da li je pojmom pravo svojine obuhvaćena i društvena svojina, odnosno da li se pravo korišćenja na zemljištu u društvenoj svojini suštinski može upodobiti svojinskom ovlašćenju titulara prava na zemljištu u privatnoj, državnoj ili zadružnoj svojini.
Konstituisanjem hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne vrši se svojinska transformacija. Naprotiv, to zemljište zadržava isti pravni status i nakon konstituisanja hipoteke. Zato se konstituisanje hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne kosi sa imperativnom odredbom člana 6. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine.
Pravna valjanost konstituisane hipoteke na zemljištu u društvenoj svojini bez pribavljene saglasnosti Agencije za privatizaciju ne može se sporiti kao apsolutno ništav pravni posao pozivom na odredbu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, to nisu apsolutno, već relativno ništavi pravni poslovi koji proizvode pravna dejstva sve do donošenja odluke o njihovom poništenju od strane Agencije. U slučaju da Agencija ne poništi datu izjavu o konstituisanju hipoteke bez njene saglasnosti, ili ako za to proteknu zakonom propisani rokovi takav pravni posao se smatra pravno valjanim.
Ključne reči: Zakon o hipoteci, društvena svojina, poljoprivredno zemljište, hipoteka, registar nepokretnosti, Agencija za privatizaciju.
Legalizacija oružja i krivično gonjenje
UDK: 351.753(497.11)“2019″
343.344
LEGALIZACIJA ORUŽJA I KRIVIČNO GONJENJE
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Cilj legalizacije oružja je da se smanji količina oružja koje građani nelegalno poseduju. Da li je isključeno krivično gonjenje za neovlašćeno držanje i nošenje vatrenog oružja u vremenu legalizacije, pitanje je koje ranije nije bilo sporno, jer je takva bila sudska praksa naših sudova, pa i Vrhovnog suda Srbije, a kasnije i Vrhovnog kasacionog suda. Međutim, odlukom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 299/19 od 16. 4. 2019. godine odstupljeno je od dotadašnje prakse, jer je zauzet stav da za vreme trajanja legalizacije nije automatski isključena krivična odgovornost za krivično delo iz člana 348. KZ svih lica koja neovlašćeno drže ili nose oružje, već je samo data mogućnost licima koja neovlašćeno poseduju vatreno oružje, da u roku za legalizaciju ili od nadležnog državnog organa zatraže dobijanje odgovarajućeg akta (dozvole) ili da oružje predaju nadležnom organu. O ovom pitanju raspravljano je i na sednici Krivičnog odeljenja Apalecionog suda u Beogradu.
Ključne reči: oružje, legalizacija, krivična odgovornost.
Pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada
UDK: 349.232:331.232
331.232″3752″
PRAVO NA UVEĆANU ZARADU PO OSNOVU PREKOVREMENOG RADA
Dr Velisav Marković, vanredni profesor, Fakultet zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerzitet Singidunum.
Rezime: Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno a zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Za prekovremeni rad zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu najmanje 26% od osnovice. U praksi je veoma izražen problem zloupotrebe prekovremenog rada. Od zaposlenog se očekuje da radi prekovremeno a takav rad se ne priznaje kao prekovremeni rad i ne plaća se.
U radu je obrađen prekovremeni rad, pojam, istorijat, uporednopravna rešenja, kao i primena važećih propisa. Autor posebno ukazuje na nepreciznost zakonskih rešenja i potrebu menjanja Zakona o radu ali i sudske prakse radi zaštite zaposlenih.
Ključne reči: radno vreme, prekovremeni rad, uvećanje zarade.
Prethodne mere
UDK:340.134:347.952(497.11)
PRETHODNE MERE
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.
Zoran Vavan, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Nina Nikolić, master pravnik, polaznik IX generacije Pravosudne akademije.
Rezime: Rad je posvećen jednom od zakonom predviđenih sredstava obezbeđenja. Prethodna mera određuje se na osnovu domaće odluke suda koja glasi na novčano potraživanje, koja nije postala pravnosnažna ili nije postala izvršna. Uslov je da izvršni poverilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog sredstva obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarivanje potraživanja. Stoga je osnovni cilj prethodne mere obezbeđenje novčanog potraživanja sprečavanjem osujećenja namirenja tog potraživanja. Prethodna mera se može odrediti i na osnovu zaključenog poravnanja pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku uz uslov da novčano potraživanje nije dospelo, kao i na osnovu rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu menice ili čeka.
Ključne reči: sud, sredstvo obezbeđenja, prethodna mera, opasnost po potraživanje, zabrana raspolaganja.
Revizija i pravično suđenje
REVIZIJA I PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.
Ubi ius, ibi remedium.
Gde je pravo, tu ima i pravnog leka.
Rezime: Revizija je vanredno pravno sredstvo o kome odlučuje Vrhovni kasacioni sud kao najviši sud u Republici Srbiji, čiji je jedan od zadataka i ujednačavanje sudske prakse redovnih sudova. Isti cilj je utvrđen i zakonom definisan u odnosu na vanrednu reviziju predviđenu regulativom Zakona o parničnom postupku. Brojnost predmeta u kojima se pojavljuje zahtev za vanrednu reviziju ne samo da opterećuje rad Vrhovnog kasacionog suda sa jedne strane, nego u sudskoj praksi sa druge strane otvara brojna pitanja, posebno mogućnosti ujednačavanja sudske prakse, ako se odbačajem vanredne revizije zakonom utvrđeni cilj ne ostvari ili se ne postigne odgovarajući rezultat, kojim bi se izbegla povreda prava na pristup sudu. Na probleme u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva u sudskoj praksi redovnih sudova ukazuje i činjenica da se o pojedinim pitanjima primene iste morao izjasniti Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud kroz zauzete stavove na koje delimično ukazuje i sadržaj ovog članka. Restriktivan pristup u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva kroz povećanje imovinskog cenzusa i pooštravanja uslova za izjavljivanje iste izmenama Zakona o parničnom postupku ne dozvoljava u sudskoj praksi odsustvo ocene razloga zbog kojih u okolnostima konkretnog slučaja ista nije dopuštena, ceneći da je cilj iste pored individualne zaštite povređenog prava stranke u svakoj konkretnoj parnici i potreba za novim tumačenjem prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa. Ideja da se sistem pravne zaštite učini efikasnijim od ranije važećeg, kroz pooštravanje uslova za izjavljivanje revizije i da se reformišu procesni instrumenti kojima će se garantovati jedinstveno funkcionisanje pravnog sistema, ne mogu ići na štetu stranaka i time ugroziti pravo stranaka na pristup sudu kao jednog od konvencijskih prava o kojima se u brojnim odlukama izjašnjavao i Evropski sud za ljudska prava. Ovaj tekst uz neke kritičke opaske je pokušaj da se na neke probleme u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva ukaže i stvori potreba za pažljivijom analizom efekata istog pravnog sredstva u pravnom sistemu Republike Srbije.
Ključne reči: vladavina prava, revizija, vanredno pravno sredstvo, redovna revizija, vanredna (posebna) revizija.
Pravna sudbina dugoročnih kredita u švajcarskim francima
UDK: 336.717.061(497.11)
347.455
PRAVNA SUDBINADUGOROČNIH KREDITA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA**
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.
Rezime: Kada je početkom poslednje decenije prošlog veka enormna inflacija obezvredila potraživanja banke i ostale poverioce u kreditnim poslovima, država je reagovala promptno i iskaz u članu 395. Zakona o obligacionim odnosima da poverilac novčanu obavezu indeksiranu u stranoj valuti može zahtevati u domaćem novcu prema kursu „u trenutku nastanka obaveze“ zamenila iskazom da je može zahtevati „u trenutku ispunjenja obaveze“. Kada su korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima zapali u nevolju zbog drastičnog porasta kreditnog duga, država je čitavu deceniju bila ravnodušna da bi Vrhovni kasacioni sud tek 2. 4. 2019. godine usvojio pravno shvatanje u kojem se kaže da je valutna klauzula u švajcarskim francima ništava ako plasirana sredstva nisu pribavljena u toj valuti. Odmah potom Vlada je predložila lex specialis čije usvajanje umanjuje značaj pravnog shvatanja najvišeg suda. To shvatanje se razlikuje i od stava izraženog u tri pravnosnažne odluke tog suda kojima su usvojeni zahtevi dužnika za raskid ugovora o kreditu zbog promenjenih okolnosti.
Ključne reči: krediti u švajcarskim francima, raskid ugovora, pravno shvatanje najvišeg suda, lex specialis.
Primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu
UDK: 35.077.2
PRIMENA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U UPRAVNOM SPORU
Gordana Bogdanović, sudija Upravnog suda.
Rezime: Zaštita prava na suđenje u razumnom roku je pravni standard ustanovljen članom 6. tačka 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku su kategorije koje su ustanovljene i u našem zakonodavstvu još članom 32. Ustava Republike Srbije. Do donošenja posebnog zakona, zaštitu prava na suđenje u razumnom roku građani su mogli da ostvare podnošenjem ustavne žalbe, koja je propisana članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (u daljem tekstu: Zakon), je usvojen od strane Narodne skupštine Republike Srbije dana 7. 5. 2015. godine, a stupio je na snagu 1. 1. 2016. godine.
Jedan od imperativa u organizaciji i radu Upravnog suda je postupanje u razumnom roku. Od početka primene Zakona, znači od 1. 1. 2016. godine zaključno sa 31. 3. 2019. godine, u Upravnom sudu je primljeno 950 prigovora.
Imajući u vidu da iz godine u godinu broj predmeta u ovoj materiji pokazuje tendenciju porasta, radi postizanja svrhe zakona i efikasnije zaštite građana u upravnom sporu, ali i upravnom postupku, bilo bi dobro izmeniti i dopuniti Zakon o povredi prava na suđenje u razumnom roku i to: – razdvojiti odgovornost za prekoračenje razumnog roka u upravnom postupku od prekoračenja u upravnom sporu, – propisati da se početak razumnog roka u upravnom sporu računa od dana podnošenja tužbe Upravnom sudu, – ustanoviti obrazac za podnošenje prigovora, kako bi se eliminisali troškovi angažovanja punomoćnika, – propisati da svaka stranka snosi svoje troškove. Usvajanje predloženih izmena bi uticalo pre svega na delotvorniju zaštitu prava stranaka, poboljšanje efikasnosti rada upravnih organa i smanjenje troškova suda, a za Upravni sud bi značilo i uspostavljanje jednakosti u odnosu na ostale sudove, koji ne zavise u ovolikoj meri od prethodnih postupaka.
Ključne reči: zaštita prava na suđenje u razumnom roku, prethodna pravna regulativa, postupanje Upravnog suda u razumnom roku.
Kapara u našem pravnom sistemu
UDK: 347.447.6
KAPARA U NAŠEM PRAVNOM SISTEMU
Mr Zoran Čukić, advokat iz Beograda.
Rezime: Kapara bi se mogla definisati kao suma novca ili neka druga vrednost koju jedna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zaključen i kao sigurnost da će se izvršiti obaveze iz ugovora.
Druga je funkcija kapare u tome što ona služi kao sigurnost da će se ugovorne obaveze ispuniti. Ako se ugovor ispuni, tada se kapara, ukoliko je istovremena s ugovornom činidbom, uračunava u činidbu.
Kapara se mora vratiti ako stranke sporazumno raskinu ugovor, zatim ako do ispunjenja ugovora nije došlo usled uzroka za koji nijedna stranka ne odgovara (npr. usled više sile) ili u slučaju ako su obe stranke krive za neizvršenje ugovora.
Drugačija je situacija ako je samo jedna strana kriva za neizvršenje ugovora. Tu treba razlikovati da li je za neizvršenje ugovora kriva ona strana koja je dala kaparu, ili ona strana koja je kaparu primila.
Ključne reči: kapara, ispunjenje ugovora, neizvršenje ugovora.
Povraćaj stvari i naknada štete u upravnom sporu
UDK: 35.077.2
POVRAĆAJ STVARI I NAKNADA ŠTETE U UPRAVNOM SPORU1)
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik, Upravni sud Republike Srbije.
Rezime: Upravni spor se može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu, a može se pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku. Upravni spor može da se pokrene i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, u kom slučaju govorimo o ćutanju uprave.
Odredbom člana 16. Zakona o upravnim sporovima propisano je da se u upravnom sporu može tražiti i povraćaj oduzetih stvari i naknada štete koja je tužiocu naneta izvršenjem akta koji se osporava. Povraćaj oduzetih stvari i naknada štete, koji se mogu ostvarivati u upravnom sporu, ima niz specifičnosti. Prvo, povraćaj oduzetih stvari i naknada štete u upravnom sporu može se tražiti samo uz poništaj upravnog akta. Ako tužba takav zahtev ne sadrži, već samo zahtev za povraćaj stvari ili naknadu štete, Upravni sud će se oglasiti stvarno nenadležnim i spise ustupiti stvarno nadležnom parničnom sudu.
Pored toga, presudom kojom se osporeni upravni akt poništava, odnosno oglašava ništavim, sud može odlučiti i o zahtevu tužioca za povraćaj stvari, odnosno za naknadu štete, ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to. U protivnom će uputiti tužioca da svoj zahtev ostvaruje u parničnom postupku.
Ključne reči: upravni spor, povraćaj oduzetih stvari, naknada štete, tužbeni zahtev, poništaj.