Ako Zakon opstane, rešenje je u održaju
UDK: 322(497.16)
342.731(497.16)
Povodom crnogorskog zakona o slobodi veroispovesti
AKO ZAKON OPSTANE, REŠENJEJE U ODRŽAJU
Dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.
Rezime: Nedavno usvojen crnogorski zakon koji uređuje slobodu veroispovesti i pravni položaj verskih zajednica iritira ambicijom da verski objekti i zemljište postanu “kulturna baština u državnoj svojini”. On sadrži odredbe o normativnoj, izvršnoj i korektivnoj deonici u ostvarivanju ove namere. Rad se bavi svim ovim deonicama i ukazuje na problem u vezi sa imovinom Srpske pravoslavne crkve i načinom njegovog rešavanja.
Ključne reči: verski objekti i zemljište, državna svojina, Srpska pravoslavna crkva, državina, održaj.
Namesnički ustav Kneževine Srbije – koren upravnog sudstva u Srbiji
UDK: 342.4(497.11)“1869″
NAMESNIČKI USTAV KNEŽEVINE SRBIJE – KOREN UPRAVNOG SUDSTVA U SRBIJI
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije, u penziji.
Rezime: Godine 2019. se navršilo 150 godina postojanja upravnog sudstva u pravnom sistemu države Srbije.
Lep jubilej koji stvara obavezu, ali čini i zadovoljstvo da se govori o počecima rada upravnog sudstva. A počeci se vezuju upravo za donošenje Ustava Kneževine Srbije 1869. godine, kojim je uveden u pravni sistem Državni savet, kao deo izvršne vlasti, ali njen nezavisan deo. On je odlučivao o zakonitosti administrativnih akata po ugledu na francuski model državnog saveta. Sve do Drugog svetskog rata upravno sudstvo je funkcionisalo po francuskom modelu kontrole administrativnih akata.
Posle usvajanja Ustava, 1870. godine je donet Zakon o poslovnom redu, kojim su predviđena pravila ponašanja i reda pri donošenju odluka u Državnom savetu.
Donošenjem Ustava i Zakona stvaraju se koreni upravnosudske zaštite prava i pravnih interesa građana i pravnih interesa pravnih lica u Srbiji.
Referat sadrži kritički odnos u odnosu na rešenja iz Ustava i Zakona, ali i poglavlje o političkim prilikama u Srbiji u to vreme što doprinosi boljem razumevanju vremena u kome su ovi važni dokumenti doneti.
Ključne reči: Namesnički ustav, političke prilike, Državni savet, pravila postupanja, žalba, ministar.
Sadržaji i karakteristike Zakona o komunalnoj miliciji Republike Srbije
UDK: 351.745(497.11)
SADRŽAJI I KARAKTERISTIKE ZAKONA O KOMUNALNOJ MILICIJI REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Narodna skupština je usvojila Zakon o komunalnoj miliciji, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 49 od 8. jula 2019. godine, a stupio je na pravnu snagu osmog dana od momenta objavljivanja. U pitanju je detaljan i relativno obiman pravni akt, koji po broju članova nadmašuje ranije važeći Zakon o komunalnoj policiji iz 2009. godine. Intencija zakonodavca u ovom slučaju bila je da se, radi delotvornijeg obavljanja poslova komunalne milicije, preciziraju i prošire njene nadležnosti u primeni ovlašćenja provere identiteta, traženja obaveštenja, zaustavljanja i pregledanja vozila i drugih propisanih ovlašćenja. Međutim, osnovni razlog za donošenje ovog zakona bila je potreba da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama, a ne samo u gradovima. Donošenje ovog zakona znači i usklađivanje sa činjenicom da naziv „policija” mogu koristiti samo ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, ali i usklađivanje sa preporukama Zaštitnika građana u delu koji se odnosi na policijska ovlašćenja. Najzad, smatra se da donošenje ovog zakona predstavlja krupan iskorak na planu neophodnih reformi i procesa racionalizacije ne samo do sada postojeće komunalne policije, već i državne uprave u celini.
Ključne reči: komunalna milicija, organizacija, poslovi, ovlašćenja, sredstva prinude, policija, lokalna samouprava.
Neki ciljevi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju
UDK: 347.952(497.11)
NEKI CILJEVI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Novele Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS“, br. 54/2019) s obzirom na njihov sadržaj imaju za cilj i da doprinesu: zaštiti dužnika, ubrzanju postupka izvršenja i obezbeđenja i ostvarivanju prava na nepristrasan i nezavisan sud. Tome treba da posluži anonimizacija postupka, antikoruptivne mere i elektronska prodaja.
Ključne reči: novele, paralelni normativni režim, automatizacija i anonimizacija, elektronska prodaja, elektronska platforma, elektronska tabla, sprečavanje korupcije, antikoruptivne mere, srazmera, dobrovoljno namirenje.
Podmićivanje u privrednoj delatnosti i srodna krivična dela
UDK 343.85:346.543(497.11)
343.85:343.352(497.11)
PODMIĆIVANJE U PRIVREDNOJ DELATNOSTI I SRODNA KRIVIČNA DELA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Pojava korupcije i njeni raznovrsni oblici ugrožavaju gotovo sve grane društvenog i privrednog života jedne zemlje, a podmićivanje predstavlja prvi i univerzalno rašireni oblik korupcije koji se sreće u svim vremenima i u svakom društvu. Zbog toga se smatra da bi se svako demokratsko društvo moralo energično i svim sredstvima boriti da ojača prevenciju, spreči, otkrije i najstrože kazni svaku korupciju sa ciljem da se ona iskoreni. Zakonodavac Republike Srbije je ažurno pratio tendencije u međunarodnom i uporednom pravu, tako da je u materijalnom krivičnom zakonodavstvu propisao kako klasična krivična dela davanja i primanja mita, tako i posebne delikte iz ove oblasti (davanja i primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem). Osim toga, Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji se primenjuje od marta 2018. godine, redefinisana je organizaciona struktura nadležnih državnih organa u cilju otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za „krivična dela finansijskog kriminala i korupcije“. Uprkos tome opšta krivična dela primanja i davanja mita još uvek su daleko brojnija u praksi.
Ključne reči: korupcija u privredi, davanje i primanje mita, posebni državni organi, suzbijanje, Republika Srbija.
Primena načela zakonitosti i predvidivosti u upravnom postupku
UDK 35.077.3(497.11)
PRIMENA NAČELA ZAKONITOSTI I PREDVIDIVOSTI U UPRAVNOM POSTUPKU
Mr Vesna Čogurić, sudija Upravnog suda.
Rezime: Zakonitost je pravna vrednost i u središtu je različitih shvatanja načela “vladavine prava”. Predstavlja specifičnu pravnu vrednost, za razliku od nespecifičnih pravnih vrednosti (život, zdravlje, sloboda, lična sigurnost, porodica, istina, rad, obrazovanje, itd).
Terminološka šarolikost je samo izraz i posledica različitosti koja oko načela zakonitosti postoji u pravnoj teoriji.
Međutim, iza različitih značenja načela zakonitosti i isto tako različitog iskustva sa načelom zakonitosti, iza te prividne šarolikosti i nereda, nalazi se stalna i nepromenljiva ideja koja pravo i načelo zakonitosti predstavlja na sasvim drugačiji način – kao pravnu izvesnost.
Pravo i načelo zakonitosti imaju, dakle, isti zadatak i cilj. Taj cilj jeste izvesnost, bez koje nema ni društvene izvesnosti. A bez društvene izvesnosti nema nikakve izvesnosti.
Uvođenjem načela predvidivosti, kojim je propisana obaveza upravnog organa da kada postupa u upravnoj stvari, organ vodi računa i o ranijim odlukama u istim ili sličnim upravnim stvarima, zapravo je ostvaren ozbiljan korak našeg zakonodavca približavanja ka cilju upravne izvesnosti.
Ključne reči: pravna sigurnost, načelo zakonitosti, načelo predvidivosti u upravnom postupku.
Krivično delo pustošenja šuma iz člana 274. KZ – Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa
UDK: 343.77:504.122(497.11)
KRIVIČNO DELO PUSTOŠENJA ŠUMA IZ ČLANA 274. KZ
Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo pustošenja šuma iz člana 274. KZ je vrlo karakteristično krivično delo.
U pitanju je krivično delo sa blanketnom normom, a to određuje i njegovo biće „ko protivno propisima ili naredbama nadležnih organa“, a to dalje znači da izreka osuđujuće presude, pa i dispozitiv optužnog akta, mora da sadrži podatke o tačnom propisu koji se krši radnjama okrivljenog.
Ovo krivično delo je retko zastupljeno kao krivično delo u procesuiranju, pa je samim tim i malo objavljenih sudskih odluka jer je izuzetno sporna sadržina pojma pustošenje šuma, koja se mora u svakom konkretnom slučaju utvrđivati, a na osnovu svih prikupljenih dokaza.
Ključne reči: zaštita životne sredine, šuma kao objekat zaštite, radnja izvršenja.
Preobražaj radnopravnih statusa
UDK: 349.22(497.11)
PREOBRAŽAJ RADNOPRAVNIH STATUSA
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.
Rezime: Postoje različiti režimi rada. Neki su uređeni istim a neki različitim zakonima. Ovde će biti reči o preobražajima radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, rada van radnog odnosa u rad u radnom odnosu i radnog odnosa u državnom organu u radni odnos u pokrajinskom, odnosno lokalnom organu.
Ključne reči: preobražaji statusa, režimi rada, radni odnos, rad van radnog odnosa, službenici, nameštenici.
Poništavanje, ukidanje ili menjanje pravnosnažnog rešenja na preporuku Zaštitnika građana
UDK: 347.958:35.077.3(497.11)
PONIŠTAVANJE, UKIDANJE ILI MENJANJE PRAVNOSNAŽNOG REŠENJA NA PREPORUKU ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije.
Rezime: Novim Zakonom o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/2016, dalje u tekstu i u fusnotama: ZUP), redefinisan je i pojednostavljen sistem vanrednih pravnih lekova. Naime, u delu sedmom ZUP-a (odredbe čl. 175-189), pod nazivom „Posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja“, propisana su sledeća sredstva vanredne upravne kontrole i to: Menjanje i poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom, Ponavljanje postupka, Poništavanje konačnog rešenja, Ukidanje rešenja i Poništavanje, ukidanje ili menjanje pravnosnažnog rešenja po preporuci Zaštitnika građana.
Karakteristike posebnog slučaja uklanjanja i menjanja rešenja u vidu poništavanja, ukidanja ili menjanja pravnosnažnog rešenja po preporuci Zaštitnika građana tema su ovog rada.
Ključne reči: pravnosnažnost, vanredno pravno sredstvo, Zaštitnik građana, poništavanje, ukidanje ili menjanje.
Veštačenje duševnih bolova zbog naruženosti tela
UDK: 340.66:616-001
347.296(497.11)
VEŠTAČENJE DUŠEVNIH BOLOVA ZBOG NARUŽENOSTI TELA
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.
Rezime: Pojam naruženosti podrazumeva promene na vidljivim delovima tela ili druge promene koje su nastale kao posledica pretrpljenih povreda, a koje kod oštećenog i okoline izazivaju osećaj neprijatnosti i nelagodnosti. Uz to, osećaj naruženosti kod oštećenog izaziva osećaj manje vrednosti zbog nelagodnosti u odnosu na osobe koje taj nedostatak nemaju, pri čemu subjektivni osećaj treba ceniti u razumnoj meri. Pravno određenje ovog vida nematerijalne štete ukazuje da samo naruženje izgleda ili sklada tela, odnosno funkcije tela ne daje osnov za dosuđivanje pravične novčane naknade, već su to duševni bolovi koje oštećeni trpi zbog izmenjenog izgleda, primetnosti, opsega i dr.
Naruženost bi se mogla definisati kao narušenost dotadašnjeg spoljnjeg izgleda ili telesnog sklada ili dela tela oštećenog ili kao narušenost neke vidljive telesne funkcije. Veštačenje ovog vida nematerijalne štete treba da se vrši na dva nivoa. Prvi nivo se odnosi na konstataciju da naruženost postoji, određivanje njene lokacije i davanje opisa promena na telu. Drugi nivo uključuje procenu psihičkih posledica postojeće naruženosti, pri čemu se vodi računa o nizu individualnih karakteristika, kao što su: starost, pol, bračni status, moguća reakcija okoline na telesnu promenu, uz posebno posvećivanje pažnje ličnosti oštećenog, u sklopu doživljaja naruženosti.
Ključne reči: naruženost tela, duševni bolovi, veštaci.