Nekoliko novina u izvršenju na nepokretnosti
UDK: 347.952.2(497.11)
347.131.4(497.11)
NEKOLIKO NOVINA U IZVRŠENJU NA NEPOKRETNOSTI
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Rad je posvećen izvršenju na nepokretnosti koje je jedno od Zakonom o izvršenju i obezbeđenju taksativno propisanih sredstava izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja. Ovo sredstvo izvršenja svakako spada u najznačajnija sredstva izvršenja zbog toga što je po pravilu reč o stvari velike vrednosti, ali i zbog izuzetnog značaja koju nepokretnost po pravilu ima za izvršnog dužnika. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju uneto je nekoliko značajnih novina u postupak izvršenja na nepokretnosti.
Zakonodavac je pojačao ulogu načela srazmere, ali je omogućio i da se u korist izvršnog poverioca donese rešenje o izvršenju na osnovu isprava podobnih za upis prava svojine u korist izvršnog dužnika i kada je drugo lice, a ne izvršni dužnik upisano kao vlasnik nepokretnosti u javnom registru. Ova novina po mišljenju autora može izazvati probleme u praksi.
Pozitivna izmena je, što je u slučaju promene vlasnika nepokretnosti nakon sticanja založnog prava, propisano da izvršni poverilac u predlogu za izvršenje naznačava kao izvršnog dužnika novog vlasnika nepokretnosti ali i da se u toj situaciji izvršenje može sprovesti samo na nepokretnosti na kojoj postoji založno pravo. Ovo zakonsko rešenje otkloniće probleme koji su se pojavljivali pre izmene i za izvršnog poverioca i za novog vlasnika nepokretnosti u primeni člana 153. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Pored uvođenja elektronskog javnog nadmetanja, niz novina uneto je u sam postupak prodaje i odnose se na primer, na visinu jemstva koje se polaže za učešće na nadmetanju i sam tok nadmetanja. Značajno pravo ustanovljeno je u korist založnog poverioca čije je pravo zaloge upisano pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju jer on mora dati svoj pristanak u pisanoj formi na uslove iz sporazuma stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom.
U radu je dat prikaz i nekoliko novina u postupku zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari.
Ključne reči: izvršni poverilac, izvršni dužnik, nepokretnost, sud, javni izvršitelj, javno nadmetanje.
Disciplinska odgovornost policijskih službenika
UDK: 351.74.085(497.11)
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST POLICIJSKIH SLUŽBENIKA
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije.
Rad je predstavljen na 32. susretima učesnika Kopaoničke škole prirodnog prava, „Pravo i snaga umnosti“, Pra-vni život, tom II, br. 10, str. 319-333.
Rezime: Deveti deo važećeg Zakona o policiji koji je stupio na snagu početkom 2016. godine, posvećen je disciplinskoj odgovornosti. Uređena su sledeća pitanja: odgovornost za povrede službene dužnosti, prava policijskog službenika u disciplinskom postupku, shodna primena drugih propisa i bliže uređivanje disciplinske odgovornosti, lake povrede službene dužnosti, teške povrede službene dužnosti, disciplinske mere (za lake i za teške povrede službene dužnosti) i postupak (nadležnost za pokretanje i odlučivanje, načela), kriterijumi za izricanje disciplinske mere, kao i razlozi i postupak privremenog udaljenja iz službe.
Imajući u vidu važnost poslova koji su policijskim službenicima, kao posebnoj vrsti državnih službenika, povereni, pitanje disciplinske odgovornosti zaslužuje poseban osvrt.
Ključne reči: disciplinska odgovornost, lake povrede službene dužnosti, teške povrede službene dužnosti, disciplinske mere i postupak.
Mirno rešavanje radnih sporova – zakonski okvir, prednosti i ograničenja
UDK: 340.134:331.109.6(497.11)
340.134:[347.918:331.109(497.11)
MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA – zakonski okvir, prednosti i ograničenja
Olga Vučković Kićanović, Agencija za konsalting u radnom pravu FIDES.
Rezime: Radni sporovi su podesni za vansudsko rešavanje i u razvijenom svetu se preko 90% sporova rešava mirnim putem. U Srbiji vansudsko rešavanje ipak nije dovoljno zaživelo, uprkos mnogim prednostima – brzini, ekonomičnosti, efikasnosti, izbegavanju reputacionog rizika i korektnom zakonskom okviru, usaglašenom sa pravom EU. Članak obrađuje zakone koji predviđaju mirna rešenja – arbitražu, mirenje i posredovanje i internu regulativu i procedure kojim poslodavac može obezbediti pravnu sigurnost, prevenirati sporne situacije i rešiti sve sporove u internom postupku, ako do njih ipak dođe. Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je jedini koji predviđa zakonsku obavezu pokušaja internog rešavanja spora povodom mobinga kao procesni uslov za tužbu. Ishod je da se preko polovine sporova uspešno rešava posredovanjem, odnosi harmonizuju i smanjuje broj tužbi. Stoga bi ovo rešenje moglo biti primer dobre prakse u oblasti kompletnog radnog zakonodavstva.
Ključne reči: posredovanje, arbitraža, mirenje, mobing.
Prestanak radnog odnosa – praksa Ustavnog suda i njen domašaj
UDK: 342.565.2:349.22(497.11)
PRESTANAK RADNOG ODNOSA – PRAKSA USTAVNOG SUDA I NJEN DOMAŠAJ
Nenad Petrov, savetnik Ustavnog suda.
Rezime: Odluke Ustavnog suda koje su bile predmet analize mogu da posluže kao dokaz da Ustavni sud samo izuzetno pristupa poništavanju sudskih presuda, posebno kada je reč o najvišem sudu u Republici Srbiji. Sudovi, međutim, kao informaciju imaju samo one odluke Ustavnog suda koje sadrže meru poništaja osporenog akta, tako da i dalje ostaje nepoznanica o broju predmeta u kojima je Ustavni sud utvrdio očiglednu neosnovanost navoda o povredi Ustavom zajemčenih prava ili nepostojanje pretpostavki za odlučivanje o ustavnim žalbama.
Ključne reči: Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, prestanak radnog odnosa, poništaj sudskih odluka, pravo na pravično suđenje i pravo na rad.
Prevare u osiguranju – vidovi ispoljavanja i oblici inkriminisanja
UDK: 343.72:368.022(4)
PREVARE U OSIGURANJU – VIDOVI ISPOLJAVANJA I OBLICI INKRIMINISANJA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Darko Božić, Triglav osiguranje, Ljubljana.
Rezime: Nesporno je da prevare u osiguranju ne pogađaju samo društva za osiguranje, već pogađaju i krajnje korisnike – osiguranike, jer su oni ti koji na kraju plaćaju višu cenu polise osiguranja – premiju, kako bi nadoknadili gubitke koje trpe kako zbog otkrivenih, tako i neotkrivenih slučajeva prevara u osiguranju. Društva za osiguranje u Republici Srbiji ne objavljuju rezultate otkrivenih slučajeva prevara, ali se na osnovu svetskih procena i iskustava može prihvatiti da je i u našoj zemlji procenat lažnih odštetnih zahteva na nivou 10% isplaćenih šteta, što je izuzetno visoka suma. Polazeći od toga, u ovom radu se analizira zakonski opis trenutno važećeg krivičnog dela „Prevara u osiguranju“ iz člana 223a KZ RS, odnosno vrši se njegovo upoređenje sa odgovarajućim inkriminacijama u nekim stranim zemljama. Prikazuju se i tipovi izvršilaca, te najčešći oblici njegovog izvršenja u Srbiji i šire (fingirane saobraćajne nezgode i krađe vozila, fingirane telesne povrede, fingirane provalne ili druge teške krađe, fingirani požari).
Ključne reči: osiguranje lica i imovine, prevare u osiguranju, fingirane saobraćajne nezgode, fingirana krivična dela, fingirani požari i oštećenja, Krivični zakonik.
Krivično delo ubistvo deteta pri porođaju iz člana 116. KZ
UDK: 340.142:343.622(497.11)
KRIVIČNO DELO UBISTVO DETETA PRI POROĐAJU IZ ČLANA 116. KZ
Zakonodavno rešenje, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo ubistvo deteta pri porođaju spada u takozvani oblik privilegovanog ubistva jer poseduje određene okolnosti, zakonom propisane, koje mu daju lakši oblik.
Izvršilac ovog krivičnog dela (član 116. KZ) može biti samo majka, a to je lice koje se porodilo, odnosno kod nje su ostvareni uslovi: porođaj i postojanje poremećaja koji je izazvan porođajem, a što i opredeljuje privilegovani oblik ovog tipa ubistva.
Bitna karakteristika ovog krivičnog dela je i vreme njegovog izvršenja. Zakonodavac je odredio „za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem“.
Ključne reči: krivično delo ubistvo, izvršilac krivičnog dela, vreme izvršenja, dete kao žrtva ili objekat napada.
Izmene i dopune antikorupcijskog zakonodavstva Republike Srbije
UDK: 343.85:343.352(497.11)
340.137:343.2/.7(4-12:497.11)“2019″
IZMENE I DOPUNE ANTIKORUPCIJSKOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Tokom 2019. godine došlo je do značajnih izmena u zakonodavstvu Republike Srbije, koje se odnose na sprečavanje i suzbijanje korupcije. To važi i za novele krivičnog zakonodavstva, koje su jednim delom vezane i za ispunjavanje obaveza proisteklih iz izveštaja komiteta međuvladinih tela MANIVAL i FATF, a posebno za novele propisa vezanih za prevenciju koruptivnog ponašanja koje su takođe jednim delom rezultat preporuka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji antikorupcijskih zakona noveliranih u decembru 2019. godine, odnosno ukazano je na razloge za njihovo donošenje i analizirane su novine u njihovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutih zakona za pravnu teoriju i praksu. Ukazano je i na značaj Memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope, čija je ratifikacije bitna za dogradnju pomenutih mera.
Ključne reči: korupcija, prevencija, represija, javni resurs, funkcioner, prekršaj.
Odrednice savremenih pojavnih oblika krivičnog dela razbojništva
UDK: 343.712.1
ODREDNICE SAVREMENIH POJAVNIH OBLIKA KRIVIČNOG DELA RAZBOJNIŠTVA
MA Ganimete Ismajli, Pravni fakultet Univerziteta AAB, Priština.
Dr Nataša Tošić, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Brojne vrste ispoljavanja kriminalnih aktivnosti doživele su znatne promene u poslednjoj deceniji prateći ukupan tehnički progres i razvoj savremenih informatičkih tehnologija, te njihov uticaj na globalizaciju faktora vremena i prostora. Unapređeni modusi komunikacije i transporta poništili su značaj vremenske razlike i prostorne udaljenosti na svetskom planu zbog čega su mnogi oblici ilegalnih delatnosti poprimili znatno drugačija obeležja podrazumevajući nove načine izvršenja. Da li je kriminal evoluirao uz civilizacijski razvoj? U svetlu okolnosti aktuelnih standarda savremenog načina života neophodno je sagledati i težišnu temu ovog rada odnosno savremene pojavne oblike krivičnog dela razbojništva. Njihove odrednice, kako smatramo, mogu se opredeliti u formalnom i u materijalnom smislu. Normativni parametri određuju formalni aspekt determinanti krivičnog dela razbojništva. Materijalna ravan njihovog fenomenološkog ispoljavanja, prema našem mišljenju, svakako je raznovrsnija zbog brojnih kriterijuma koji je grade. Uzimajući ih u obzir, odrednice savremenih pojavnih oblika krivičnog dela razbojništva možemo posmatrati u odnosu na način izvršenja kao pojavne, u pogledu broja izvršilaca kao personalne, u vezi sa podelom uloga izvršilaca kao organizovane, prema obuhvatnosti kriminalne aktivnosti kao logističke i naposletku shodno mestu izvršenja kao međunarodne.
Ključne reči: krivično delo razbojništva, izvršilac krivičnog dela, način izvršenja krivičnog dela, organizovana kriminalna grupa, mesto izvršenja krivičnog dela, kriminalna logistika.
Povrede u saobraćajnim nezgodama – uloga veštaka medicinske i saobraćajne struke
UDK: 340.66:617.53-001
POVREDE U SAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA – ULOGA VEŠTAKA MEDICINSKE I SAOBRAĆAJNE STRUKE
Gavrilo Šćepanović, primarijus, ortoped-hirurg, sudski veštak.
Pavle Galić, docent dr sci, saob. ing, sudski veštak.
Rezime: Veštačenje saobraćajnih nezgoda ponekad zahteva kombinovano veštačenje veštaka medicinske i saobraćajne struke. Prilikom naleta motornog vozila na pešake ili dvotočkaše i pri sudaru ili sletanju motornog vozila, telo pešaka i lica u vozilu čine za veštačenje nedeljivu celinu sa vozilom. Pri tome, motorno vozilo i telo pešaka, odnosno putnika u vozilu deluju jedno na drugo, rezultat čega su povrede pešaka i lica u vozilu, te oštećenja na vozilu.
Veštaci saobraćajne i medicinske struke, na osnovu poznavanja dinamike nastanka raznih tipova saobraćajnih nezgoda, utvrđuju način nastanka povrede stradalih i oštećenja vozila. Osim toga utvrđuju se i povrede stradalih nastale u kontaktu sa pojedinim delovima vozila, pri čemu su kao posledica kontakta nastala oštećenja na vozilu.
Potrebno je najpre utvrditi saobraćajno-tehničku situaciju, odnosno način kretanja vozila pre nezgode, u momentu sudara ili naleta, te utvrditi oštećenja na vozilu i sve ostalo relevantno za interpretaciju dinamike saobraćajne nezgode.
Kombinovanim medicinskim i saobraćajnim veštačenjem, prema raspoloživim materijalnim dokazima, postoji mogućnost da se odgovori na više pitanja značajnih za sud, na osnovu kojih se zasniva presuda:
– Pri sudaru vozila sa pešakom moguće je definisati položaj pešaka u odnosu na vozilo, brzinu vozila pri sudaru, brzinu i način kretanja pešaka prilikom sudara.
– Za povređene osobe u vozilu da se odredi njihova pozicija unutar vozila, pogotovo u slučaju kada je sporno ko je upravljao vozilom.
– Pri sudaru vozila sa motociklistom ili biciklistom da se definiše međusobni položaj i način kretanja učesnika nezgode.
– Da se definiše uzročno-posledična veza nastalih povreda i same nezgode, što se posebno ističe u parničnom postupku, pri čemu se postavlja pitanje značaja vezivanja putnika u vozilu sigurnosnim pojasevima i nošenje zaštitne kacige motociklista.
U toku veštačenja treba prikupiti čitav niz podataka. Saobraćajni veštak treba da definiše pravac, smer i intenzitet sila kojima su izloženi učesnici nezgoda pri sudaru, na osnovu raspoloživih materijalnih dokaza iz zapisnika o izvršenom uviđaju, skice lica mesta, policijskog zapisnika, tipova vozila, njihove mase, visine štete, fotografija vozila i sl. Medicinski veštak na osnovu medicinske dokumentacije može utvrditi povrede konstatovane pregledom nakon saobraćajne nezgode, pri čemu treba voditi računa o tome da su prvi podaci o tegobama i povredama ujedno i najpouzdaniji.
Ključne reči: saobraćajni udesi, posledice povreda, nematerijalna šteta, veštačenje.
Krivično delo oduzimanje maloletnog lica u sudskoj praksi
UDK: 340.142:343.553(497.11)
KRIVIČNO DELO ODUZIMANJE MALOLETNOG LICA U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. KZ, koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice je karakterističan primer spoja krivičnog zakonodavstva i drugih grana prava, a posebno porodičnog zakonodavstva.
U pitanju su maloletna lica, koja zbog svojih godina života, telesne i duhovne razvijenosti uživaju na taj način dvostruku pravnu zaštitu. U radu je izvršena analiza preduzetih radnji izvršenja kod svih oblika ovog krivičnog dela.
Ključne reči: maloletno lice, način održavanja ličnih odnosa, zadržavanje, oduzimanje maloletnog lica.