Zahtev za zaštitu zakonitosti
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Zahtev za zaštitu zakonitosti
Kada je mera pritvora određena prvi put, okrivljeni u svakom slučaju ima pravo da izjavi žalbu protiv tog rešenja, pa i onda kada je tako odlučeno odlukom krivičnog veća (član 21. stav 4. ZKP) donetom po žalbi javnog tužioca izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak, kojim je odbijen kao neosnovan predlog javnog tužioca za određivanje pritvora, što je u konkretnom slučaju u pitanju, jer takva odluka, iako drugostepena, u formalno-procesnom smislu za okrivljenog ima karakter prvostepene odluke kojom se prema njemu određuje pritvor, zbog čega okrivljenom u konkretnoj procesnoj situaciji treba dozvoliti pravo žalbe protiv odluke vanpretresnog veća.
Naknadno odobrenje
PRIVREDNO PRAVO
Naknadno odobrenje
Ugovor koji je zaključilo neovlašćeno lice kao punomoćnik nije ništav ako je izvršen isplatom cene (smatra se odobrenim).
Pravilno postupanje suda prilikom preispitivanja optužnice
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Pravilno postupanje suda prilikom preispitivanja optužnice
Prilikom odlučivanja o potvrđivanju optužnice sud je pravilno cenio da li ima dovoljno dokaza i da li su isti takvog kvaliteta da se osnovana sumnja podigne do nivoa opravdane sumnje, ne upuštajući se u ocenu onih pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu.
Ocena iskaza maloletnog oštećenog kod krivičnog dela razbojništvo u pokušaju
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica
Ocena iskaza maloletnog oštećenog kod krivičnog dela razbojništvo u pokušaju
To što maloletni oštećeni ne poznaje po imenu maloletnike koji su ga fizički napali u nameri da mu oduzmu novac koji je imao kod sebe u torbici koju su pokušali da mu oduzmu, a do čega nije došlo zbog nailaska slučajnog prolaznika, nije od značaja kada je u svom iskazu maloletni oštećeni detaljno opisao fizički izgled svakog od četiri maloletnika koji su ga napali i na koji način je svaki od njih postupao prema njemu, pa je zbog toga činjenično stanje pravilno utvrđeno.
Prvenstvo u sticanju svojine
STVARNO PRAVO
Prvenstvo u sticanju svojine
Kada dva kupca zaključe ugovore o kupovini iste stvari, prvenstvo za sticanje svojine ima lice kod koga se stvar nalazi.
Pravo na nasleđe
NASLEDNO PRAVO
Pravo na nasleđe
Tužilja, koja nije bila učesnik ostavinskog postupka, kao novi naslednik, svoja nasledna prava može ostvariti direktno u parnici neograničeno ikakvim rokovima, jer pravo tužilje da prema tuženima zahteva zaostavštinu ne zastareva.
Sadržaj časopisa broj 5-6, maj-jun 2024
Sadržaj časopisa broj 5-6, maj-jun 2024:
*Tema broja
Dr Ilija BABIĆ
Građanskopravna odgovornost zbog povrede životne sredine
*Ogledi
Dr Rajko SUDŽUM
GRAĐANSKOPRAVNA ODGOVORNOST ZBOG POVREDE ŽIVOTNE SREDINE
TEMA BROJA
EKOLOPŠKO PRAVO
UDK: 349.6
347.1/.2
GRAĐANSKOPRAVNA ODGOVORNOST ZBOG POVREDE ŽIVOTNE SREDINE
* Dr Ilija Babić, redovni profesor univerziteta u penziji.
Rezime: U građanskom pravu, protiv lica koje je povredilo životnu sredinu, mogu se podneti obligacione, stvarnopravne i posesorne tužbe.
Član 156. Zakona o obligacionim odnosima predviđa dve ekološke tužbe. Jedna tužba je preventivna ekološka tužba koja se podnosi ako preti nastupanje znatnije štete. Ovom tužbom tužilac nastoji da otkloni izvor opasnosti od štete (actio popularis) koja preti tužiocu ili neodređenom broju lica. Tužbu može podneti i lice koje nije direktno ugroženo. Druga ekološka tužba može se podneti ako je šteta već nastala iako ovom članu prethodi podnaslov „Zahtev da se ukloni opasnost štete”. Tužilac je lice koje je radnjom (neradnjom) tuženog povređeno te je za njega nastupila materijalna odnosno nematerijalna šteta. Imisije najčešće potiču od opasne stvari i opasne delatnosti te će imalac ove stvari odgovarati za štetu po principu prouzrokovanja (objektivna odgovornost). Istu odgovornost zagađivača za zagađenje životne sredine predviđa i član 103. stav 1. Zakona o zaštiti životne sredine.
Vlasnik nepokretnosti, pretpostavljeni vlasnik ali i onaj ko nepokretnost drži na osnovu prava izvedenog iz prava vlasnika (npr. zakupac nepokretnosti, plodouživalac) može podneti svojinsku negatornu tužbu protiv onog ko ga uznemirava imisijama, a ne oduzimanjem stvari. Ako je tim uznemiravanjem prouzrokovana šteta, vlasnik ima pravo da zahteva naknadu štete po opštim pravilima o naknadi štete.
Držalac nepokretnosti može protiv lica koje ga uznemirava imisijama (bez oduzimanja stvari) podići posesornu tužbu u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja.
Tužbom zbog uznemiravanja državine ne može se zahtevati naknada štete niti sprovođenje odgovarajućih mera radi sprečavanja imisija (kao što je ugradnja filtera na dimnjaku ili pravljenje bazena ili postrojenja) ili njihovo svođenje na uobičajenu i dozvoljenu meru. Rešenjem suda se samo može odrediti zabrana daljeg uznemiravanja.
Ključne reči: ekološka tužba; negatorna tužba, državinska tužba; actio popularis; građanskopravna odgovornost za imisije.
Smetanje državine
STVARNO PRAVO
Smetanje državine
Ne postoji smetanje državine kada neko na osnovu zakonskog ovlašćenja ili naloga državnog organa zahvati državinu drugog lica, pa makar to bilo i protiv njegove volje.
Mesna nadležnost za suđenje u sporovima protiv pravnih lica
PROCESNO PRAVO
Mesna nadležnost za suđenje u sporovima protiv pravnih lica
Za suđenje u sporovima protiv pravnih lica, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njihovo sedište, a za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima ogranak izvan svog sedišta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa tog ogranka, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem se području nalazi taj ogranak.