ŠALTER UREDNIKA

Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha

Kada je tužilac kao učesnik u saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao vozač – osiguranik tuženika, trpeo strah jakog, srednjeg i lakog intenziteta bez obzira što strah nije ostavio trajne posledice, ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha od tuženika.

Naknada troškova u krivičnom postupku

USTAVNO PRAVO

Naknada troškova u krivičnom postupku

Nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom odredba člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku u delu koji glasi: “Podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana.“

Svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti

USTAVNO PRAVO

Svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti

Svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti ne može se utvrditi samo na osnovu svojstva jedinog člana privrednog društva, ukoliko se ne utvrdi da je u njemu bio u radnom odnosu i ostvarivao zaradu u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Naknada plate i pripadajućih doprinosa

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Naknada plate i pripadajućih doprinosa

Postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je Sud BiH, pri donošenju svoje odluke kojom je potvrdio drugostepenu odluku u pogledu dijela tužbenog zahtjeva apelanta, proizvoljno primijenio odredbu člana 144. stav (1) Zakona o parničnom postupku pred Sudom Bosne i Hercegovine kada je tuženu obavezao da apelantu naknadi plate i pripadajuće doprinose do dana vještačenja, iako je citiranom odredbom propisano da se dosuđuju potraživanja koja su dospjela do zaključenja glavne rasprave.

Prekid zastarelosti gonjenja za privredni prestup

PRIVREDNI PRESTUPI

Prekid zastarelosti gonjenja za privredni prestup

Zastarelost gonjenja za privredni prestup prekida se svakom radnjom javnog tužilaštva preduzetom pred sudom u cilju gonjenja okrivljenih za učinjeni privredni prestup.

Sporazum o deobi zaostavštine

NASLEDNO PRAVO

Sporazum o deobi zaostavštine

Ako u postupku za raspravljanje zaostavštine svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, taj sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju.

IZVRŠENJE ODLUKA PREKRŠAJNIH SUDOVA

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 343.241(497.11)
343.8(497.11)
COBISS.SR-ID 53334281

IZVRŠENJE ODLUKA PREKRŠAJNIH SUDOVA
* Dr Mirjana Martić, sudija i predsednik Izvršnog odeljenja Prekršajnog suda u Beogradu.

Rezime: Oblast izvršenja odluka prekršajnih sudova deo je sistema izvršenja krivičnih sankcija. U teoriji prekršajnog prava, izvršenje prekršajnih sankcija uglavnom ne zavređuje značajniju pažnju autora, s obzirom da se aktuelne debate uglavnom odnose na alternativne sankcije u oblasti izvršenja krivičnih sankcija. Naizgled nesporan postupak izvršenja prekršajnih sankcija, zapravo sadrži mnoga pitanja o kojima bi vredelo raspravljati.
Cilj ovog rada je razmatranje koncepcijske revizije sistema izvršenja prekršajnih sankcija kroz prikaz glavnih dilema u sudskoj praksi. U prvom delu rada, sumiraćemo tri načina izvršenja prekršajnih sankcija de lege lata, a zatim ćemo se osvrnuti na stavove Ustavnog suda koji su ih znatno modifikovali. U zaključnom delu ćemo razmotriti mogućnost unapređenja izvršenja odluka prekršajnih sudova kroz prizmu zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Ključne reči: izvršenje prekršajnih sankcija, novčana kazna, supletorni zatvor, prinudna naplata.

NOVE PRAVOSUDNE PROFESIJE

NOVE PRAVOSUDNE PROFESIJE

STRUČNI SAVET
JAVNOBELEŽNIČKE KOMORE SRBIJE

Pitanja i odgovori
Da li javni beležnik može solemnizovati, potvrditi ugovor o prometu nepokretnosti kada prodavac nije uknjižen kao vlasnik u katastru (vanknjižni vlasnik), a predmetnu nepokretnost je stekao na osnovu ugovora koji je solemnizovan kod javnog beležnika imajući u vidu odredbe čl. 61, 85. i 117. Zakona o državnom premeru i katastru?
O d g o v o r:
Javni beležnik može da sprovede postupak solemnizacije pravnih poslova koji se odnose na promet nepokretnosti kada je prodavac vanknjižni vlasnik ako dokazuje svojstvo prodavca ispravama koje predstavljaju osnov sticanja svojine i koje su po formi i sadržini sačinjene u skladu sa zakonom, bez obzira na činjenicu što on u katastru nepokretnosti nije uknjižen kao nosilac prava svojine.
O b r a z l o ž e n j e:
U skladu sa članom 2. Zakona o prometu nepokretnosti, promet nepokretnosti predstavlja prenos prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom, uz naknadu ili bez naknade, a ta zakonska norma podrazumeva da je nepokretnost koja je predmet prometa upisana u katastar nepokretnosti i da je upisano pravo svojine prodavca na nepokretnosti koja je predmet prometa.
Međutim, od tog zakonskog pravila postoje izuzeci koji su utvrđeni članom 4a Zakona o prometu nepokretnosti, kojim se propisuje da ako je predmet ugovora o prometu nepokretnosti objekat ili poseban deo zgrade za koji nije izdata upotrebna dozvola ili za koji je u toku postupak legalizacije, javni beležnik je dužan da na to upozori ugovornike i da u ispravu unese napomenu da je upozorio stranke na to u skladu s pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive tome da se upozorenje unese u ispravu, javni beležnik odbija da preduzme traženu službenu radnju.
Javni beležnik je dužan da prilikom solemnizacije tih isprava upozori na to da kada je reč o sticanju stvarnih prava na osnovu pravnog posla, ta prava se na nepokretnostima mogu sticati samo upisom u katastar nepokretnosti, što znači da upis prava u katastar nepokretnosti ima konstitutivni karakter i predstavlja zakonski način sticanja prava na nepokretnostima.
U tom smislu treba razlikovati situacije zavisno od pravnog statusa nepokretnosti koja je predmet prometa:
– Nepokretnost je upisana u katastar nepokretnosti, ali nije upisano pravo svojine prodavca, već njegovog pravnog prethodnika:
Javni beležnik je dužan da utvrdi pravni sled do prodavca i da prilikom solemnizacije tog ugovora o prometu upozori stranke na činjenicu da je prodavac vanknjižni vlasnik nepokretnosti i da sve dok ne upiše svoje pravo svojine u nadležni katastar nepokretnosti, ima isključivo obligacioni zahtev prema svom pravnom prethodniku da mu omogući upis prava svojine. Takođe, stranku treba upozoriti na to da u toj situaciji ne može da se poziva na načelo pouzdanja u javne knjige;
– Nepokretnost nije upisana u javne registre, već je reč o objektu za koji je u toku postupak legalizacije:
Javni beležnik je dužan da prilikom solemnizacije tog ugovora o prometu upozori stranke na to da se u konkretnom slučaju prometuje nepokretnost koja je u postupku legalizacije, te da postoji mogućnost da se prilikom tehničkog pregleda koji se vrši u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata utvrdi da objekat nije podoban za upotrebu i da postoji mogućnost da objekat ili njegov deo bude uklonjen, te da će u slučaju takvog ishoda, kupac biti vlasnik samo građevinskog materijala koji će morati da o svom trošku ukloni. Zavisno od činjenice ko je upisani nosilac prava na zemljištu na kome je izgrađen objekat, stranke treba upozoriti i na odredbe čl. 24-26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa;
– Nepokretnost nije upisana u javne registre, već je reč o objektu u izgradnji:
Javni beležnik je dužan da prilikom solemnizacije tog ugovora o prometu upozori stranke na to da se u konkretnom slučaju vrši promet nepokretnosti koja nema upotrebnu dozvolu i da postoji rizik da upotrebna dozvola neće biti pribavljena, kao i rizik da radovi na objektu neće biti urađeni u skladu sa izdatim rešenjem o građevinskoj dozvoli, te da postoji mogućnost da se prilikom tehničkog pregleda koji se vrši u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, utvrdi da objekat nije podoban za upotrebu, te da će u slučaju takvog ishoda, kupac biti vlasnik samo građevinskog materijala koji će morati da o svom trošku ukloni.
Odredbe čl. 61. i 117. Zakona o državnom premeru i katastru, kojima se određuje da je imalac prava na nepokretnosti obavezan da podnese zahtev za upis nepokretnosti i prava svojine u katastar nepokretnosti u roku od 30 dana od nastanka promene, zakonska su obaveza imaoca prava koja ne utiču na ocenu zakonitosti prometa nepokretnosti, jer takva raspolaganja stranaka nisu u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima, shodno čl. 10. i 454. Zakona o obligacionim odnosima.
Pored člana 4a Zakona o prometu nepokretnosti, na obavezu javnog beležnika da preduzme službenu radnju solemnizacije takvih isprava o prometu nepokretnosti, upućuje i član 85. st. 2. i 3. Zakona o državnom premeru i katastru, kojim je određeno da se upis prava u katastar nepokretnosti dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika, dok se prilikom upisa stvarnih prava na novoizgrađenom objektu ili na stanu koji je stečen ugovorom o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini ne zahteva da je upisan prethodnik.

Ovlašćenje skupštine grada da svojim opštim aktom bliže utvrdi uslove i način držanja i zaštite domaćih životinja

USTAVNO PRAVO

Ovlašćenje skupštine grada da svojim opštim aktom bliže utvrdi uslove i način držanja i zaštite domaćih životinja

Skupština opštine, odnosno skupština grada može svojim opštim aktom bliže da utvrdi uslove i način držanja i zaštite domaćih životinja i da u okviru toga odredi kako područja na kojima je držanje domaćih životinja zabranjeno, tako i vrstu i broj domaćih životinja čije je držanje na određenim područjima dozvoljeno.