GRAĐANSKOPRAVNA ODGOVORNOST ZBOG POVREDE ŽIVOTNE SREDINE
TEMA BROJA
EKOLOPŠKO PRAVO
UDK: 349.6
347.1/.2
GRAĐANSKOPRAVNA ODGOVORNOST ZBOG POVREDE ŽIVOTNE SREDINE
* Dr Ilija Babić, redovni profesor univerziteta u penziji.
Rezime: U građanskom pravu, protiv lica koje je povredilo životnu sredinu, mogu se podneti obligacione, stvarnopravne i posesorne tužbe.
Član 156. Zakona o obligacionim odnosima predviđa dve ekološke tužbe. Jedna tužba je preventivna ekološka tužba koja se podnosi ako preti nastupanje znatnije štete. Ovom tužbom tužilac nastoji da otkloni izvor opasnosti od štete (actio popularis) koja preti tužiocu ili neodređenom broju lica. Tužbu može podneti i lice koje nije direktno ugroženo. Druga ekološka tužba može se podneti ako je šteta već nastala iako ovom članu prethodi podnaslov „Zahtev da se ukloni opasnost štete”. Tužilac je lice koje je radnjom (neradnjom) tuženog povređeno te je za njega nastupila materijalna odnosno nematerijalna šteta. Imisije najčešće potiču od opasne stvari i opasne delatnosti te će imalac ove stvari odgovarati za štetu po principu prouzrokovanja (objektivna odgovornost). Istu odgovornost zagađivača za zagađenje životne sredine predviđa i član 103. stav 1. Zakona o zaštiti životne sredine.
Vlasnik nepokretnosti, pretpostavljeni vlasnik ali i onaj ko nepokretnost drži na osnovu prava izvedenog iz prava vlasnika (npr. zakupac nepokretnosti, plodouživalac) može podneti svojinsku negatornu tužbu protiv onog ko ga uznemirava imisijama, a ne oduzimanjem stvari. Ako je tim uznemiravanjem prouzrokovana šteta, vlasnik ima pravo da zahteva naknadu štete po opštim pravilima o naknadi štete.
Držalac nepokretnosti može protiv lica koje ga uznemirava imisijama (bez oduzimanja stvari) podići posesornu tužbu u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja.
Tužbom zbog uznemiravanja državine ne može se zahtevati naknada štete niti sprovođenje odgovarajućih mera radi sprečavanja imisija (kao što je ugradnja filtera na dimnjaku ili pravljenje bazena ili postrojenja) ili njihovo svođenje na uobičajenu i dozvoljenu meru. Rešenjem suda se samo može odrediti zabrana daljeg uznemiravanja.
Ključne reči: ekološka tužba; negatorna tužba, državinska tužba; actio popularis; građanskopravna odgovornost za imisije.
ODRŽAJ PREMA ZAKONSKIM ODREDBAMA I SUDSKOJ PRAKSI
OGLEDI
STVARNO PRAVO
UDK: 347.232
ODRŽAJ PREMA ZAKONSKIM ODREDBAMA I SUDSKOJ PRAKSI
* Dr Rajko Sudžum, naučni savetnik
Rezime: Jedan od načina sticanja prava svojine je sticanje tog prava održajem. Svojina stečena održajem ne zasniva se na svojini prethodnika. Održajem se može steći pravo svojine samo na stvari na kojoj drugi ima pravo svojine. Održajem se stiče pravo svojine na originaran način. Održajem se ne može steći pravo svojine na suvlasničkoj stvari, pošto u tom slučaju na stvari ima više sudržalaca. Zakupac ne može steći pravo svojine održajem na stvari koja je predmet zakupa. Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Sa stanovišta održaja interesantna je i državina stvarne službenosti koja se zasniva na faktičkom vršenju službenosti kada za to vršenje ne postoji pravni osnov.
Osnovni elementi održaja su državina i protek vremena. Državina u smislu održaja postoji na stvari ili povodom stvari (državina stvari ili državina službenosti, odnosno državina prava službenosti). Otuda je održaj vezan za stvarno pravo. Izvan tog prava održaj ne postoji. Održaj je jedan od načina sticanja stvarnih prava, ali ne svih. Održajem se stiče pravo svojine i pravo stvarne službenosti. Ne stiče se održajem pravo zaloge, a ni pravo lične službenosti (pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja, zbog posebnosti ovih prava).
Da bi održaj imao pravni učinak – da bi se njime steklo pravo svojine ili pravo službenosti neophodno je da proističe iz državine koja traje određeno vreme. Kvalitet državine propisuje zakon. Ona mora da bude zakonita i savesna. Zakon propisuje i trajanje državine (protek vremena) kao uslov za nastanak održaja kojim se stiče neko pravo. U ovom slučaju protek vremena je pravna činjenica kojom se zasniva pravni odnos, nastanak prava svojine ili prava lične službenosti.
Ključne reči: održaj, stvarno pravo, pravo svojine, pravo službenosti, državina, protek vremena, zakonita državina, savesna državina, stvarne službenosti, lične službenosti.
UKLANJANJE NEPROPISNO ZAUSTAVLJENOG ODNOSNO PARKIRANOG VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE IZ 2016. GODINE
NEDOUMICE
STVARNO PRAVO
UDK: 34:656.1(497.11)
UKLANJANJE NEPROPISNO ZAUSTAVLJENOG ODNOSNO PARKIRANOG VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE IZ 2016. GODINE
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Povod za ovaj rad je odluka Ustavnog suda Republike Srbije IUO – 358/2014 iz 2016. godine, kojom je ovaj sud utvrdio da uklanjanje nepropisno zaustavljenog, odnosno parkiranog vozila prema članu 54. stav 6. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja nije u saglasnosti sa zakonom. Naime, ovim Pravilnikom sam čin uklanjanja nepropisno parkiranog, odnosno zaustavljenog vozila smatra se završenim momentom odmicanja najmanje jednog para točkova vozila od podloge, nakon čega nije moguće izvršiti prekid uklanjanja vozila po izdatom nalogu. Ovom svojom odlukom Ustavni sud Republike Srbije je po mom mišljenju zauzeo pravilan stav kada je donoseći odluku utvrdio da odmicanjem jednog para točkova vozila (automobila), isto nije uklonjeno, a postupak uklanjanja vozila nije završen sve dok se isto nalazi na licu mesta.
Ključne reči: Ustav Republike Srbije, ustavnost, zakonitost, vozilo (automobil), stvarna prava, svojina, imovina, državina, vlasnik stvari, mirna državina, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
NAČELA I PRAVILA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA U POSTUPKU VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA sa primerima iz sudske prakse Upravnog suda, prakse Ustavnog suda i ESLJP (II deo)
OGLEDI
UPRAVNO PRAVO
UDK: 3.072.6(497.11)
NAČELA I PRAVILA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA U POSTUPKU VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA
sa primerima iz sudske prakse Upravnog suda, prakse Ustavnog suda i ESLJP
(II deo)
* Radojka Marinković, sudija, predsednica Upravnog suda.
Rezime: Inspekcijski nadzor je posao državne uprave čija sadržina i pojam su utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad državne uprave, koji vrše organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, sa ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spreče ili otklone štetne posledice po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese. Inspekcijskom nadzoru upodobljavaju se drugi oblici nadzora i kontrole čijim vršenjem se ispituje primena zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje nadziranog subjekta, koje vrše organi državne uprave i drugi subjekti sa javnim ovlašćenjima, u skladu sa posebnim zakonom. Sadržina, granice, ovlašćenja, prava i obaveze pri vršenju inspekcijskog nadzora utvrđeni su Zakonom o inspekcijskom nadzoru i posebnim zakonima. U postupku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor, odnosno drugi ovlašćeni službenik postupa saglasno načelima i pravilima delovanja državne uprave i načelima i pravilima delovanja državnih službenika, odnosno službenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saglasno načelima i pravilima postupka kojima je uređen opšti upravni postupak.
U tom kontekstu, autor pored opštih izlaganja o hijerarhiji propisa u inspekcijskom nadzoru, vrsti i prirodi postupka i akata koje donose inspekcijski organi, analizira primenu načela i pravila postupka uređenih Zakonom o opštem upravnom postupku u postupku inspekcijskog nadzora, kao osnova zaključivanja o pravnoj prirodi postupka inspekcijskog nadzora, pravnoj zaštiti i uslovima za sudsku zaštitu u upravnom sporu uz navođenje odgovarajućih primera iz sudske prakse u upravnom sporu, prakse Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.
Ključne reči: inspekcijski nadzor, načela, upravni postupak, upravni akt, sudska zaštita u upravnom sporu.
STEČAJ PREDUZETNIKA – NUŽDA ILI POTREBA
OGLEDI
PRIVREDNO PRAVO
UDK: 347.427(497.11:4-6EU)
COBISS.SR-ID 144569609
STEČAJ PREDUZETNIKA – NUŽDA ILI POTREBA
* Dr Marko Radović, sudija Privrednog suda u Beogradu, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Autor u radu nastoji da, analizom stečajnog zakonodavstva, kako sa istorijskog, tako i sa uporednopravnog i pozitivnopravnog aspekta, pruži odgovor na nekoliko aktuelnih pitanja. Prevashodno je pitanje da li postoje objektivni uslovi i realna potreba za zakonskim regulisanjem stečaja preduzetnika ili se radi o nužnosti formalnog harmonizovanja sa propisima Evropske unije (EU), bez analize da li će taj postupak zaživeti u praksi i biti od koristi svim učesnicima stečajnog postupka, a posredno i državi. Pod objektivnim uslovima se podrazumeva pitanje jasne regulisanosti statusa preduzetnika, njegovog imovinskopravnog i obligacionopravnog položaja. Ukoliko na to pitanje proistekne pozitivan odgovor, dalje se postavlja pitanje na koji način je najpodobnije regulisati stečaj preduzetnika. O svim navedenim pitanjima biće raspravljano u radu.
Ključne reči: stečaj, preduzetnik, stečaj preduzetnika.
KOMPJUTERSKA (RAČUNARSKA) PREVARA U PRAVU BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNI STANDARDI (II deo)
BOSNA I HERCEGOVINA: OGLEDI
UDK: 343.533::004
COBISS.SR-ID 144576265
KOMPJUTERSKA (RAČUNARSKA) PREVARA U PRAVU BOSNE I HERCEGOVINE
I MEĐUNARODNI STANDARDI
(II deo)
* Prof. dr Marina M. Simović, vanredni profesor, Fakultet pravnih nauka Panevropskog univerziteta “Apeiron” u Banjoj Luci, sekretar Ombudsmana za djecu Republike Srpske.
** Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva BiH i redovni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: U savremenom krivičnom zakonodavstvu uopšte, pa tako i u pozitivnom pravu Bosne i Hercegovine, propisano je više različitih krivičnih djela prevare koja su sistematizovana u različitim grupama djela prema različitim zaštitnim objektima, ali sa višemanje identičnim radnjama izvršenja sa namjerom/ciljem pribavljanja koristi za sebe ili za drugo lice, odnosno sa namjerom/ciljem nanošenja štete drugom licu. To su: a) prevara pri glasanju (ili izborna prevara), b) prevara u privrednom poslovanju (ili prevara u osiguranju), c) prevara, d) prevara u službi i e) kompjuterska prevara. U sistemu, skupu više različitih oblika ispoljavanja krivičnih djela prevare specifičan karakter, prirodu i sadržinu ima upravo krivično djelo računalna/kompjuterska prevara koju propisuju tri krivična zakona (osim Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine). U osnovi ove inkriminacije se nalaze relevantni međunarodni standardi sadržani u Konvenciji Saveta Evrope o kibernetičkom (računarskom, sajber) kriminalu (Budimpešta, 2001.). U ovom radu se izlažu pojam, karakteristike, elementi bića i sadržina krivičnog djela kompjuterske prevare shodno zakonskim rješenjima sa primjenom u Bosni i Hercegovini.
Ključne riječi: računarska prevara, zakon, krivično djelo, odgovornost, međunarodni standardi.
PRIPRAVNOST I PRAVO NA ISKLJUČENJE IZ KOMUNIKACIJE
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.24:070.42(497.11)
COBISS.SR-ID 144574985
PRIPRAVNOST I PRAVO NA ISKLJUČENJE IZ KOMUNIKACIJE
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Odredbama čl. 56–62. Zakona o javnom informisanju i medijima propisana su prava novinara i urednika na radu i povodom rada. U korpusu ovih po karakteru pojedinačnih prava sadržani su i pravo na isključenje iz komunikacije i pripravnost. Njihova zajednička odlika s obzirom na njihovog imaonika je zaštita njihovog slobodnog vremena. To čini razumno opravdanim razloge da samo pod ex lege propisanim uslovima poslodavac ima pravo shvaćeno kao pravna moć da radno angažuje zaposlenog dok on koristi svoje slobodno vreme. Određena prava su isključivo prava novinara a određena prava ostvaruju pored njega i ostali medijski radnici odnosno zaposleni.
Pravo na isključenje iz komunikacije trpi izuzetak kada je pretežniji interes poslodavca – slučaj neodložne potrebe.
Zakon o radu kao matični zakon poznaje institut pripravnosti i u opštem režimu, a Zakon u svom sadržaju propisuje i novele na tu temu.
Ključne reči: pojedinačna radna prava novinara i medijskih radnika, merodavni zakon, pravo na odbijanje komunikacije, pripravnost.
PREGLED NEOPHODNIH IZMENA ZAKONA O RADU
TEMA BROJA
RADNO PRAVO
UDK: 349.22(497.11)
COBISS.SR-ID 144561929
PREGLED NEOPHODNIH IZMENA ZAKONA O RADU
* Prof. dr Bojan Urdarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
** Jovana Misailović, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Rezime: Zakon o radu postavlja osnove sistema rada, on je u centru pažnje kako javnosti tako i sindikata i radnika uopšte. Izmene Zakona o radu privlače i medijsku pažnju, one moraju biti dobro argumentovane i utemeljene na realnim potrebama za izmenama. Javna rasprava se u tom slučaju ne samo očekuje od strane stručne javnosti, već je i izričito predviđena Poslovnikom o radu Vlade Republike Srbije. Na krajnju neophodnost pomenutih izmena ukazuje i činjenica da tržište rada, kakvo smo nekad poznavali gotovo i da ne postoji. Pandemija, ekonomske i društvene krize, ali i tehnološka revolucija promenili su svet rada svugde u svetu, pa i u Republici Srbiji. Takođe, mnoga zanimanja postala su deficitarna, pojedini radnici sve traženiji, a prosvetni sistem i dalje u najvećoj meri nije usklađen sa modernim potrebama tržišta rada.
Izmena Zakona o radu, ili donošenje kompletno novog propisa nije nimalo lak zadatak jer su stavovi subjekata na koje se zakon odnosi vrlo često nepomirljivi. Poslodavci, tradicionalno, imaju zahteve koji su usmereni ka olakšanom zapošljavanju i otpuštanju radne snage, uz što manje administriranja i finansijskih obaveza. Sindikati, s druge strane, insistiraju na većoj pravnoj zaštiti radnika i unapređenju sistema kolektivnog pregovaranja.
Ovaj rad predstavlja pokušaj sinteze određenih propusta ili manjkavosti koji bespotrebno opterećuju domaće radno zakonodavstvo već duži niz godina, a čije otklanjanje zahteva drugačiji koncepcijski pristup koji bi trebalo da bude prilagođen prilikama koje danas vladaju na tražištu rada.
Ključne reči: Zakon o radu, zaposleni, kolektivno pregovaranje, sindikat, Međunarodna organizacija rada.
NAČELA I PRAVILA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA U POSTUPKU VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA sa primerima iz sudske prakse Upravnog suda, prakse Ustavnog suda i ESLJP (I deo)
OGLEDI
UPRAVNO PRAVO
UDK: 3.072.6(497.11)
COBISS.SR-ID 144572937
NAČELA I PRAVILA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA U POSTUPKU VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA
sa primerima iz sudske prakse Upravnog suda, prakse Ustavnog suda i ESLJP
(I deo)
* Radojka Marinković, sudija, predsednica Upravnog suda.
Rezime: Inspekcijski nadzor je posao državne uprave čija sadržina i pojam su utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad državne uprave, koji vrše organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, sa ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spreče ili otklone štetne posledice po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese. Inspekcijskom nadzoru upodobljavaju se drugi oblici nadzora i kontrole čijim vršenjem se ispituje primena zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje nadziranog subjekta, koje vrše organi državne uprave i drugi subjekti sa javnim ovlašćenjima, u skladu sa posebnim zakonom. Sadržina, granice, ovlašćenja, prava i obaveze pri vršenju inspekcijskog nadzora utvrđeni su Zakonom o inspekcijskom nadzoru i posebnim zakonima. U postupku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor, odnosno drugi ovlašćeni službenik postupa saglasno načelima i pravilima delovanja državne uprave i načelima i pravilima delovanja državnih službenika, odnosno službenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saglasno načelima i pravilima postupka kojima je uređen opšti upravni postupak.
U tom kontekstu, autor pored opštih izlaganja o hijerarhiji propisa u inspekcijskom nadzoru, vrsti i prirodi postupka i akata koje donose inspekcijski organi, analizira primenu načela i pravila postupka uređenih Zakonom o opštem upravnom postupku u postupku inspekcijskog nadzora, kao osnova zaključivanja o pravnoj prirodi postupka inspekcijskog nadzora, pravnoj zaštiti i uslovima za sudsku zaštitu u upravnom sporu uz navođenje odgovarajućih primera iz sudske prakse u upravnom sporu, prakse Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.
Ključne reči: inspekcijski nadzor, načela, upravni postupak, upravni akt, sudska zaštita u upravnom sporu.
PROBLEMI REGISTRACIJE NEPOKRETNOSTI U SRBIJI I PRAVCI ZA NJIHOVO REŠAVANJE
TEMA BROJA
IMOVINSKO PRAVO
UDK: 347.235(497.11)
COBISS.SR-ID 141310729
PROBLEMI REGISTRACIJE NEPOKRETNOSTI U SRBIJI I PRAVCI ZA NJIHOVO REŠAVANJE
* Dr Miloš Živković, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Rezime: Dosadašnji rad na reformi registra nepokretnosti rezultirao je znatnim poboljšanjem ažurnosti podataka za veliki broj nepokretnosti, ali se srpski registar nepokretnosti ponovo nalazi na prekretnici. Najznačajniji problemi u radu katastra nepokretnosti danas su zaostali predmeti i nelegalna gradnja. Krajnji cilj nove etape reforme je postizanje potpune ažurnosti katastra nepokretnosti u realnom vremenu i stvaranje novog, jasnog i znatno jednostavnijeg pravnog okvira za privatnopravni režim nepokretnosti (usvajanje stvarnopravnog zakonika). Nelegalna gradnja dovodi do postojanja „nevidljivih“ nepokretnosti, a postojanje „zaostalih“ predmeta dovodi do neažurnosti podataka o nepokretnostima koje su, kao takve registrovane. Razume se, postoje i drugi problemi u radu katastra nepokretnosti, ali ova dva su najznačajnija jer su sistemske prirode. Prvi problem bi trebalo rešiti reformom postupka ozakonjenja (legalizacije) i uvođenjem nekog modela masovne legalizacije. Drugi problem se svodi na nespremnost i nesposobnost katastra nepokretnosti da obavi onaj deo zadatka koji se odnosi na ono što RGZ naziva „utvrđivanjem prava“, a što se inače odnosi na odlučivanje o tome da li su ispunjeni materijalnopravni i formalni uslovi za sprovođenje upisa. Teorijski govoreći, ovaj problem moguće je rešiti na osnovu dva različita koncepta: jačanjem sopstvenih kapaciteta katastra nepokretnosti ili poveravanjem posla utvrđivanja prava u potpunosti obveznicima dostave (a moguća je i kombinacija ovih koncepata). Predlog sveobuhvatne reforme koji je tokom 2023. godine izradila ekspertska grupa NALED predviđa stvaranje tri koloseka za rešenje problema zaostalih predmeta. Prvi kolosek bi bio postupak pred komisijama koje bi se obrazovale za obavljanje tog posla, drugi kolosek bi bio vanparnični postupak koji bi se odvijao pred javnim beležnicima a treći izvršni postupak koji bi se odvijao pred javnim izvršiteljima. Rezultat rada na nekom od ovih koloseka bio bi utvrđivanje imaoca prava (ako su ispunjeni svi uslovi) ili verovatnog imaoca prava (ako nešto nedostaje), što bi se upisivalo u registar i naknadno vodilo konačnom sticanju prava, protekom zakonskog roka bez protivljenja trećih lica. Ako bi se ovaj model pokazao uspešnim u pogledu zaostalih predmeta, valjalo bi razmišljati o tome da on preraste u trajno rešenje i putokaz za dalje reforme registra nepokretnosti u Srbiji.
Ključne reči: Katastar nepokretnosti. Reforma katastra. Utvrđivanje prava na nepokretnostima.