DA LI SE ZAJEDNIČKA SVOJINA MOŽE STEĆI PO OSNOVU UGOVORA
NEDOUMICE
UDK: 347.238(497.11)
DA LI SE ZAJEDNIČKA SVOJINA MOŽE STEĆI PO OSNOVU UGOVORA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: Autor kroz analizu sudske rakse, a naročito kroz prikaz dve sudske odluke razmatra se mogućnost (izuzetno) nastanka zajedničke svojine po osnovu ugovora, kao prelaz ka konstituisanju susvojine ili isključive svojine. Volja može biti dopunjena pravilima o priraštaju i ortakluku, gde su rad i doprinos ključni kriterijumi. Zalaže se za dopunu PZ-a i propisivanje mogućnosti njenog ugovornog nastanka. To nije arhaično rešenje. Uporedno pravo ga poznaje (Nemačka, Švajcarska). Doprinosi i razrešenju odnosa iz prošlosti.
Ključne reči: zajednička svojina, ugovor, priraštaj, ortakluk, sudska praksa, rad, doprinos, osnivački ulog.
DIJELJENJE INTIMNOG ILI MANIPULIRANOG MATERIJALA BEZ PRISTANKA – ČLAN 5. DIREKTIVE (EU) 2024/1385 I KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE (II deo)
BOSNA I HERCEGOVINA: OGLEDI
UDK: 343.541:004.738.5(497.6)
DIJELJENJE INTIMNOG ILI MANIPULIRANOG MATERIJALA BEZ PRISTANKA – ČLAN 5. DIREKTIVE (EU) 2024/1385 I KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE
(II deo)
* Filip Novaković, magistar prava, student III ciklusa studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici.
** Jelena Stanković, advokatica iz Novog Sada, master pravnik, student III ciklusa studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Rezime: Ovaj rad kritički sagledava usklađenost krivičnog zakonodavstva Bosne i Hercegovine s Direktivom EU 2024/1385 usmjerenom na borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Usredotočujući se na član 5. Direktive, koji nalaže kriminalizaciju distribucije intimnog ili manipuliranog materijala bez pristanka, studija identificira i analizira nedostatke i nedosljednosti, ali i prednosti u nacionalnom pravnom okviru. U članku se ocjenjuju definicije, opseg i sankcije povezane s ovim krivičnim djelom, ali se ne osvrćemo na procesne garancije i mehanizme podrške žrtvama. Ističe se potreba za zakonodavnim reformama u određenoj mjeri kako bi se osigurala sveobuhvatna zaštita za žrtve i učinkovita odgovornost za počinitelje. Komparativnopravnom analizom i davanjem preporuka za usklađivanje sa standardima EU, članak ima za cilj doprinijeti stalnim naporima da se unaprijedi pravna zaštita i promovira ravnopravnost spolova u Bosni i Hercegovini.
Ključne riječi: intimni materijal, manipulirani materijal, distribucija bez pristanka, EU Direktiva 2024/1385, krivično zakonodavstvo.
BEZBEDNOSNE SMETNJE I RADNI ODNOS U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 351.74:331.105(497.11)
BEZBEDNOSNE SMETNJE I RADNI ODNOS U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA
(I deo)
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u penziji.
Napomena: u broju 7-8 časopisa Izbor sudske prakse u potpisu teksta autora Borivoja Živkovića greškom je navedeno sudija Apelacionog suda umesto sudija Apelacionog suda u penziji.
Izvinjavamo se autoru i čitaocima časopisa zbog ove greške.
Rezime: Poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa je i postojanje bezbednosne smetnje utvrđene kao rezultat bezbednosne provere. U njihov sadržaj se svrstava i slučaj da se protiv lica vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. To može biti i razlog za prestanak radnog odnosa kada s tim u vezi postoje neistinite činjenice u vreme zasnivanja radnog odnosa. Postoji mišljenje da pravnosnažna oslobađajuća presuda doneta u istom krivičnom postupku ima za posledicu poništaj rešenja donetog zbog prisustva naznačene bezbednosne smetnje. U članku su izloženi suprotni razlozi.
Ključne reči: prijem u radni odnos, uslovi, bezbednosne smetnje, bezbednosna provera, prestanak radnog odnosa, vođenje krivičnog postupka za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, oslobađajuća presuda.
ULOGA VEŠTAKA SAOBRAĆAJNE STRUKE U KRIVIČNOM POSTUPKU NA OSNOVU PODATAKA IZ EDR VOZILA
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 340.66:656.1
Dragan OBRADOVIĆ*
Milan BOŽOVIĆ**
Jože ŠKRILEC***
ULOGA VEŠTAKA SAOBRAĆAJNE STRUKE U KRIVIČNOM POSTUPKU NA OSNOVU PODATAKA IZ EDR VOZILA1)
* Dragan Obradović, ORC ID 0000-0002-3234-599X, redovni profesor Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija Valjevo, Univerziteta Singidunum Beograd, sudija Višeg suda u Valjevu u penziji.
** Milan Božović, ORC ID 0009-0000-8396-3918, doktorand na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
***Jože Škrilec, dipl. saobraćajni inženjer, specijalista drumskog saobraćaja, Republika Slovenija.
Rezime: Tehnološki napredak u automobilskoj industriji uzrokuje promene na savremenim vozilima koja su opremljena pisačima egzaktnih podataka smeštenim u centrali airbag-a, koji pamte sve relevantne podatke koji prethode saobraćajnoj nezgodi. Prateće delatnosti pružaju mogućnost očitavanja takvih podataka i unos u savremene softverske alate za analizu saobraćajnih nezgoda. Propisi EU su obavezujući za sve proizvođače u Evropi, počev od jula 2024. godine, da novoproizvedena vozila u slučaju saobraćajne nezgode moraju biti otvorena za pristup ovom uređaju. Ovaj propis isključuje uticaj procene veštaka na izlazne rezultate analize saobraćajne nezgode u krivičnom postupku. Cilj rada je dodatno upoznavanje organa postupka sa ovom novinom.
Ključne reči: krivični postupak, saobraćajne nezgode, veštačenje, EDR.
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA – FAKTIČKI RADNI ODNOS
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22(497.11)
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA – FAKTIČKI RADNI ODNOS
* Maja Gluščević, dipl. pravnik
Rezime: Ustav jamči pravo na rad ne ulazeći bliže u pravni osnov tog rada, iz čega se može zaključiti naravno posredno, da Ustav ne pravi razliku u načinu nastajanja tog rada, već polazi da svako ima pravo na rad, što znači slobodu rada, a posebno je pitanje kako on nastaje: da li pravnim aktom ili faktičkim radom.
Jasno se vidi da Ustav Republike Srbije ne brani faktički radni odnos, tj. postoji mogućnost da se radni odnos zasnuje faktičkim putem između zaposlenog i poslodavca.
Ključne reči: pravo na rad, zasnivanje radnog odnosa, zaključivanje ugovora o radu, faktički radni odnos.
DIJELJENJE INTIMNOG ILI MANIPULIRANOG MATERIJALA BEZ PRISTANKA – ČLAN 5. DIREKTIVE (EU) 2024/1385 I KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE (I deo)
OGLEDI BOSNE I HERCEGOVINE
UDK: 343.541:004.738.5(497.6)
DIJELJENJE INTIMNOG ILI MANIPULIRANOG MATERIJALA BEZ PRISTANKA – ČLAN 5. DIREKTIVE (EU) 2024/1385 I KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE
(I deo)
* Filip Novaković, magistar prava, student III ciklusa studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici.
** Jelena Stanković, advokatica iz Novog Sada, master pravnik, student III ciklusa studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Rezime: Ovaj rad kritički sagledava usklađenost krivičnog zakonodavstva Bosne i Hercegovine s Direktivom EU 2024/1385 usmjerenom na borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Usredotočujući se na član 5. Direktive, koji nalaže kriminalizaciju distribucije intimnog ili manipuliranog materijala bez pristanka, studija identificira i analizira nedostatke i nedosljednosti, ali i prednosti u nacionalnom pravnom okviru. U članku se ocjenjuju definicije, opseg i sankcije povezane s ovim krivičnim djelom, ali se ne osvrćemo na procesne garancije i mehanizme podrške žrtvama. Ističe se potreba za zakonodavnim reformama u određenoj mjeri kako bi se osigurala sveobuhvatna zaštita za žrtve i učinkovita odgovornost za počinitelje. Komparativnopravnom analizom i davanjem preporuka za usklađivanje sa standardima EU, članak ima za cilj doprinijeti stalnim naporima da se unaprijedi pravna zaštita i promovira ravnopravnost spolova u Bosni i Hercegovini.
Ključne riječi: intimni materijal, manipulirani materijal, distribucija bez pristanka, EU Direktiva 2024/1385, krivično zakonodavstvo.
MOGUĆNOSTI I TRENDOVI PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U PRAVOSUĐU
TEMA BROJA
PROCESNO PRAVO
UDK: 004.8:347.95
MOGUĆNOSTI I TRENDOVI PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U PRAVOSUĐU
* Ana Toskić Cvetinović, LL.M, izvršna direktorka, Partneri Srbija.
Rezime: Primena informacionih tehnologija u pravosuđu započela je još sredinom dvadesetog veka, usled potrebe za unapređenjem efikasnosti sudskih postupaka, ali i ujednačavanjem sudske prakse i povećanjem pravne predvidivosti. Krajem 20. i početkom 21. veka, razvijen je koncept predvidive pravde (eng. Predictive Justice), koji podrazumeva mogućnost predviđanja ishoda sudskog postupka, ili neke njegove faze, primenom matematičkih algoritama zasnovanih na obradi velikog obima dostupnih podataka, odnosno prethodnih odluka. Poslednje dve decenije, ubrzani razvoj veštačke inteligencije doveo je da se ovi sistemi sve više koriste i u pravosuđu, pa se danas u pojedinim pravnim sistemima uveliko primenjuju u različitim fazama sudskih postupaka. Međutim, ovakva primena donosi i nove rizike po prava građana, uključujući i zabranu diskriminacije, zaštitu podataka o ličnosti, pravo na pravično suđenje, i pravo na pravnu pomoć.
Međunarodne organizacije, ali i pojedine nacionalne jurisdikcije, poslednjih godina intenzivno rade da razvoju smernica i normi koje bi trebalo da adresiraju rizike primene veštačke inteligencije uopšte, a neki od tih dokumenata osvrću se i na posebne rizike primene VI u pravosuđu.
Stoga ovaj rad nastoji da istraži mogućnosti i izazove primene veštačke inteligencije u pravosuđu. U svom prvom delu, rad daje pojašnjenja osnovnih pojmova relevantnih za razumevanje mogućnosti primene veštačke inteligencije u pravosuđu, kao i pregled relevantnog međunarodnog pravnog okvira, pre svega u kontekstu Saveta Evrope i Evropske unije. Takođe, u radu su predstavljena uporedna iskustva u primeni veštačke inteligencije u pravosuđu, kao i izazovi koji su prilikom ove primene do sada uočeni, pre svega u pogledu rizika po ljudska prava i slobode. U radu se zaključuje da se uvođenju VI pristupa sa velikim oprezom, uz poštovanje najviših etičkih, tehničkih i standarda zaštite ljudskih prava, te da je pri razmatranju uvođenja jednog ovakvog sistema neophodno preduzeti niz regulatornih, edukativnih, i tehničkih intervencija koje bi postavile osnove za adekvatnu i svrsishodnu primenu VI.
Ključne reči:mašinsko učenje, veštačka inteligencija, predvidiva pravda, zaštita podataka o ličnosti.
ODGOVORNOST UPRAVLJAČA PUTA ZA ŠTETU NASTALU SUDAROM U NEPRAVILNO SIGNALISANIM RASKRSNICAMA
OGLEDI BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 347.518:656.1
ODGOVORNOST UPRAVLJAČA PUTA ZA ŠTETU NASTALU SUDAROM U NEPRAVILNO SIGNALISANIM RASKRSNICAMA
* Dragan STANIŠIĆ, dipl. iur, advokat, Advokatska kancelarija Stanišić
** Nikola TRIVIĆ, dipl. iur. Advokatska kancelarija Stanišić
Rezime: Ovaj rad analizira odgovornost upravljača puta u Bosni i Hercegovini u kontekstu nepravilno signalisanih raskrsnica, oslanjajući se na važeći zakonski okvir, sudske presude i primjene u praksi. Fokusirajući se na analizu relevantnih zakonskih odredbi, rad istražuje kako pravni sistem BiH adresira pitanje sigurnosti i odgovornosti na raskrsnicama te u kojoj mjeri postojeći pravni okvir štiti prava učesnika u saobraćaju. Kroz proučavanje sudskih presuda i primjera iz prakse, rad identifikuje ključne izazove u implementaciji prava i nudi konkretne preporuke za unapređenje signalizacije i povećanje sigurnosti na raskrsnicama, u skladu sa zakonskim propisima.
Ključne reči: upravljač puta, saobraćajni znaci, prvenstvo prolaza, odgovornost za pravilno postavljanje signalizacije.
NAKNADA ZBOG FAKTIČKE EKSPROPRIJACIJE I DONOŠENJA PLANSKOG DOKUMENTA
OBLIGACIONO PRAVO
TEMA BROJA
UDK: 347.234(497.11)
NAKNADA ZBOG FAKTIČKE EKSPROPRIJACIJE I DONOŠENJA PLANSKOG DOKUMENTA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: U radu se analizira naknada zbog faktičke eksproprijacije i nerazumno duge (ne)realizacije planskog dokumenta. Faktička eksproprijacija predstavlja protivpravno oduzimanje svojine, a planski dokument njeno ograničenje. Ako se ne može utvrditi visina dokaznim sredstvima naknada se može odrediti po slobodnoj oceni (pravičnosti) uz korekcije po osnovu socijalne pravde.
Ključne reči: formalna eksproprijacija, faktička eksproprijacija, planski dokument, tržišna naknada, pravo na imovinu, lišenje, ograničenje svojine.
PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO OSNOVU VOLJE POSLODAVCA
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 349.22:331.106.44
PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO OSNOVU VOLJE POSLODAVCA
* Sanja Lipovčić, student doktorskih studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Kao što je zaposlenom data mogućnost da prekine radni odnos, tako se ista mogućnost daje i poslodavcu, imajući u vidu ravnopravnost strana u radnom odnosu. U cilju zaštite slabije strane odredbe akata Međunarodne organizacije rada usmerile su se ka tome da obezbede normativnu i proceduralnu zaštitu radnika u slučaju prestanka radnog odnosa na inicijativu poslodavca. U tom smeru okrenute su i odredbe domaćeg zakonodavstva te se u radu razmatraju opravdani i neopravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.
Ključne reči: poslodavac, prestanak radnog odnosa, opravdani razlozi za pre-stanak radnog odnosa, neopravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.