VARIJABILNOST POTPISA I RUKOPISA

OGLEDI
PROCESNO PRAVO

UDK:343.148:343.982.4(497.11)
COBISS.SR-ID 62703881

VARIJABILNOST POTPISA I RUKOPISA
* Marko Jovanović, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, dugogodišnji saradnik na poslovima izrade grafoskopskih veštačenja.
Rezime: Pisanje je kompleksan psihomotorički proces u kome svaka osoba ugrađuje svoje individualne karakteristike rukopisa stečene u postupku učenja odnosno sticanja ove veštine.
Različiti spoljašnji uslovi poput neuobičajenog položaja tela pri pisanju, neuobičajene podloge na kojoj se piše, sredstva kojim se piše, spoljne temperature, stepena osvetljenja, optičkih pomagala ili brzine kojom se piše kao i različiti unutrašnji uslovi poput nervoze, umora ili bolesti mogu, u većem ili manjem obimu, uticati na rukopis/potpis skriptora. Varijacije ovog tipa veštak grafolog mora imati u vidu prilikom proučavanja spornih i nespornih rukopisa i potpisa.
Ključne reči: pisanje, rukopis, spoljni i unutrašnji uticaji, skriptor, grafoskopsko veštačenje, sudski postupak.

SPOR MALE VREDNOSTI

OGLEDI

GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO

UDK: 347.919.3
COBISS.SR-ID 60010249

SPOR MALE VREDNOSTI

* Vladimir M. Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu.
** Vladimir V. Kozar, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad.

Rezime: U radu su prikazane zakonske odredbe, stavovi sudske prakse i mišljenja pravne nauke o posebnom postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. Objašnjen je pojam, istorijat i značaj maličnog spora. Posebno su razmotrena pitanja koja se tiču cenzusa, odnosno granične vrednosti predmeta spora od koje zavisi primena ove posebne vrste postupka. Ukazano je na problem velikog broja postupaka u maličnim sporovima, čija je vrednost toliko niska da ne bi trebalo pokretati mehanizam sudske zaštite, kao i na neophodnost propisivanja minimalnog cenzusa za dozvoljenost tužbe. S druge strane, previsoko propisani cenzus u sporovima male vrednosti ne odgovara ekonomskoj snazi građana, što dovodi do smanjenja kvaliteta sudske zaštite u sporovima koji za stranku imaju veliki značaj. Zatim su analizirane najvažnije specifičnosti maličnog spora, koje se ispoljavaju u posledicama izostanka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu, kao i u ograničenju žalbenih razloga isključenjem principa beneficium novorum. Prikazan je procesnopravni značaj izostanka tužioca, odnosno tuženog, koji se ogleda u nastupanju fikcije povlačenja tužbe, odnosno donošenju presude zbog izostanka. Ukazano je da se odluka kojom se rešava spor male vrednosti može pobijati samo zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali ne i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Na kraju, dati su predlozi za izmenu zakona, u cilju olakšanja primene procesnih normi i povećanja efikasnosti postupka.

Ključne reči: spor male vrednosti; povlačenje tužbe, presuda zbog izostanka; žalba; beneficium novorum.

PREOBRAŽAJ UGOVORA O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA U RADNI ODNOS NA NEODREĐENO VREME

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 349.22
COBISS.SR-ID 60069897

PREOBRAŽAJ UGOVORA O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA U RADNI ODNOS NA NEODREĐENO VREME
* Stevan Karać, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici.

Rezime: Evidentna je namera zakonodavca da striktno odvoji rad po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima kao rad van radnog odnosa, od rada u okviru radnog odnosa i svih njegovih pojavnih oblika. Ovi instituti, zaista imaju različitu pravnu prirodu i zasnivaju se na potpuno suprotnim osnovama. Ipak, savremene, specifične ekonomsko-socijalne prilike u našoj zemlji dovele su do neplaniranih preklapanja ovih instituta u praksi. Ovakva pojava, između ostalog, dovodi do sporova, a time i do potrebe za sudskom intervencijom i procesuiranjem. Nastojanje je bilo da se putem analize dve odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima su izneti dijametralni pravni stavovi, izvrši osvrt na stanje u toj oblasti.

Ključne reči: ugovor o privremenim i povremenim poslovima, radni odnos na neodređeno vreme, preobražaj.

PRIGOVOR TREĆEG LICA

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 340.134:347.952(497.11)
COBISS.SR-ID 57549577

PRIGOVOR TREĆEG LICA
* Dr Vujadin Masnikosa, zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja Republike Srbije.

Rezime: Treće lice u izvršnom postupku može intervenisati, kada posledice ovog postupka direktno pogađaju njegova prava, i to tako što će do okončanja samog postupka tražiti da se izvršenje na određenom predmetu utvrdi nedozvoljenim. Nedozvoljenost izvršenja treće lice može tražiti putem izlučnog prigovora ili podnošenjem tužbe i pokretanjem parničnog postupka. Cilj izlučnog prigovora i tužbe je da spreče sprovođenje izvršenja na pokretnoj ili nepokretnoj stvari na kojoj treće lice ima pravo koje može predstavljati prepreku da se to izvršenje sprovede. Treće lice ima mogućnost da predloži odlaganje izvršenja, kada podnese prigovor da se izvršenje na nekom predmetu izvršenja proglasi nedozvoljenim. Javni izvršitelj tada može odložiti izvršenje, samo jednom u toku izvršnog postupka, ako treće lice dokazuje svoje pravo pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom. Stvarno pravo nije jedino pravo na strani trećeg lica koje sprečava izvršenje, već može biti i neko pravo poput obligacionog i drugih, te je dužnost suda ili javnog izvršitelja da oceni u konkretnom slučaju da li pravo trećeg lica sprečava izvršenje.
Ključne reči: prigovor trećeg lica, nedozvoljenost izvršenja, odlaganje izvršenja.

PRIBAVLJANJE NESPORNIH POTPISA I RUKOPISA ZA POTREBE GRAFOSKOPSKOG VEŠTAČENJA

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 343.148:343.982.4(497.11)
COBISS.SR-ID 57555721

PRIBAVLJANJE NESPORNIH POTPISA I RUKOPISA ZA POTREBE GRAFOSKOPSKOG VEŠTAČENJA

* Marko Jovanović, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, dugogodišnji saradnik na poslovima izrade grafoskopskih veštačenja.
Rezime: Za pitanja vanpravnog karaktera, u situacijama kada je potrebno stručno znanje iz pojedinih oblasti kojim sud ne raspolaže, odrediće se izvođenje dokaza veštačenjem. Predmet grafoskopskih veštačenja je utvrđivanje autentičnosti spornih potpisa ili rukopisa primenom grafičke metode.
U cilju izrade grafoskopskog veštačenja, neophodno je pribaviti nesporne rukopise/potpise lica kako bi se mogli uporediti sa originalnim spornim potpisom/rukopisom. Nesporni rukopisi/potpisi se mogu naći u ranije sačinjenim dokumentima ili se mogu uzeti po diktatu veštaka ili suda. Kako bi se isti mogli koristiti za upoređenje sa spornim, moraju biti ispunjeni određeni uslovi koji omogućavaju pouzdano ispitivanje svih elemenata poteza a sve kako bi se dao pouzdan, siguran i proverljiv nalaz i mišljenje veštaka.
Ključne reči: sudski postupak, dokazne radnje, grafoskopsko veštačenje, sporni i nesporni potpisi i rukopisi, diktat.

ZAHTEV ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 347.952(497.11)
COBISS.SR-ID 55771913

ZAHTEV ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI
* Zoran Rogić, sudija Višeg suda u Beogradu.

Rezime: Zahtev za otklanjanje nepravilnosti predstavlja važno pravno sredstvo u zaštiti prava i interesa stranaka i učesnika u postupku izvršenja i obezbeđenja i svakako da se davanjem mogućnosti izjavljivanja istog ostvaruje jednak položaj stranaka i učesnika u postupku koji sprovodi sud, odnosno javni izvršitelj. U dosadašnjoj praksi čini se da se najveći broj nepravilnosti iskazao u predmetima koji se odnose na razne vrste činjenja, u predmetima iseljenja i ispražnjenja nepokretnosti, kao i u predmetima prodaje nepokretnosti, gde su donošena pravnosnažna rešenja kojim su utvrđene određene nepravilnosti prilikom sprovođenja izvršenja i nalagano otklanjanje istih.

Ključne reči: postupak izvršenja i obezbeđenja, otklanjanje nepravilnosti.

POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA

OGLEDI

PARNIČNO PROCESNO PRAVO

UDK: 342.56(497.11)
COBISS.SR-ID 55761929

POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA
* Branko Stanić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Postupak rešavanja spornog pravnog pitanja kao procesni institut, uveden je u naš pravni sistem i u nadležnosti je Vrhovnog kasacionog suda (jedna od nadležnosti van suđenja). Zauzimanje pravnih stavova u ovom postupku predstavlja doprinos afirmaciji sudske prakse najvišeg suda u Republici Srbiji.
Pravni stavovi koji se donesu u ovom postupku su pomoć prvostepenim sudovima, jer obezbeđuju standard jednakosti, pravne sigurnosti i suđenja u razumnom roku. Istovremeno, omogućava se strankama da u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji predvide ishod parnice i na lakši, brži i efikasniji način zaštite svoja prava pred sudovima.

Ključne reči: Zakon o parničnom postupku, Savet Evrope, Evropska konvencija o ljudskim pravima, prethodno pitanje.

AKT PROMENE USTAVNIH ODREDABA O PRAVOSUĐU

OGLEDI

USTAVNO PRAVO

AKT PROMENE USTAVNIH ODREDABA O PRAVOSUĐU

* Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Akt o promeni Ustava, usvojen dvotrećinskom većinom narodnih poslanika 30. 11. 2021. godine odnosi se na pravosuđe, jer sadrži odredbe o sudovima i Visokom savetu sudstva, javnim tužilaštvima i Visokom savetu tužilaštva. Te odredbe unapređuju važeće ustavne propise o pravosuđu, ali pošto ostavljaju i prostor za dalje političke uticaje na pravosuđe i njih valja unaprediti.

Ključne reči: Akt o promeni Ustava, podela vlasti, sudovi, Visoki savet sudstva, javna tužilaštva, Visoki savet tužilaštva.

ZAŠTITA PRAVA NA POŠTOVANJE PRIVATNOG I PORODIČNOG ŽIVOTA I PRAKSA PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA

TEMA BROJA

LJUDSKA PRAVA I SLOBODE

UDK: 342.721
340.142:341.645(4)
COBISS.SR-ID 55739913

ZAŠTITA PRAVA NA POŠTOVANJE PRIVATNOG I PORODIČNOG ŽIVOTA I PRAKSA PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA
* Milica Zlatković, sudija Apelacionog suda u Nišu.

Rezime: Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu „Konvencija“),1) kao međunarodni dokument koji je stupio na snagu 1953. godine, za osnovni cilj ima očuvanje i razvijanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Zajedno sa protokolima koji su doneti uz Konvenciju, ona predstavlja jedan od osnovnih izvora međunarodnog prava kojim su priznata ljudska prava, a poseban značaj ima Protokol broj 11,2) koji je u evropsku pravnu praksu uveo mogućnost učešća pojedinca u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu3) (u daljem tekstu „Sud“ ili „Evrpski sud“). Jedno od najvažnijih prava koja se štite Konvencijom i koje uživa zaštitu u brojnim predmetima pred Sudom, jeste pravo na porodični život. Ovo pravo regulisano je u okviru člana 8. Konvencije i osim prava na poštovanje porodičnog života, ova odredba obuhvata i pravo na poštovanje privatnog života, doma i prepiske. Kako ni Konvencija, ni ostali međunarodni dokumenti koji se bave pitanjem ovih prava, ne definišu pojmove porodice i porodičnog života, to je praksa Evropskog suda u ovoj oblasti od izuzetnog značaja, s obzirom da se navedeni pojmovi tumače u svakom pojedinačnom predmetu, ceneći pri tome specifičnosti svakog individualnog slučaja, ali i savremene životne tendencije, u smislu medicinskog progresa na pojam porodice, kao i nove društvene oblike i forme kojima se priznaje status porodice. Upravo kroz zaštitu ovog člana, a s obzirom da se radi o jednom od najelastičnijih članova sadržanih u Konvenciji, može se sagledati ne samo napredak u pogledu onoga što pojmovi kojima se ovaj član bavi mogu podrazumevati, već pre svega progres u pravnom razmišljanju Evropskog suda i proširenju kruga lica kojima zaštita može biti pružena po ovom osnovu, što je bila jedna od osnovnih inspiracija za nastanak ovog rada.

Ključne reči: ljudska prava, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravna regulativa, član 8, pravo na privatni i porodični život, pozitivne obaveze države, mehanizmi zaštite.

SUVERENOST GRAĐANA I REFERENDUM

NEDOUMICE

USTAVNO PRAVO

UDK: 342.573(497.11)
COBISS.SR-ID 53410569

Povodom Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi
SUVERENOST GRAĐANA I REFERENDUM
* Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Suverenost građana i referendum su u bliskom srodstvu. Cenzus uspešnosti obaveznog referenduma predviđenog za promenu Ustava važi samo za noveliranje najvišeg opšteg akta zemlje, a za ostale obavezne i druge referendume cenzus uspešnosti treba da određuje onaj ko ih raspisuje, zavisno od njihovog značaja.
Ključne reči: suverenost građana, referendum, referendumsko pitanje, cenzus uspešnosti.