Jače pravo u sticanju prava svojine
STVARNO PRAVO
Jače pravo u sticanju prava svojine
U situaciji kada dva lica zaključe posebne ugovore radi sticanja prava svojine na istoj nepokretnosti, o jačem pravu sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zloupotrebe prava, prema kojima kada su oba sticaoca savesni jači je u pravu onaj sticalac kojem je nepokretnost predata u državinu.
Sticanje svojine u izvršnom postpku
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine u izvršnom postpku
U parnici radi utvrđenja prava svojine stečenom u izvršnom postupku prigovorom tuženog ne može se osporavati zakonitost javne predaje.
ODRŽAJ PREMA ZAKONSKIM ODREDBAMA I SUDSKOJ PRAKSI
OGLEDI
STVARNO PRAVO
UDK: 347.232
ODRŽAJ PREMA ZAKONSKIM ODREDBAMA I SUDSKOJ PRAKSI
* Dr Rajko Sudžum, naučni savetnik
Rezime: Jedan od načina sticanja prava svojine je sticanje tog prava održajem. Svojina stečena održajem ne zasniva se na svojini prethodnika. Održajem se može steći pravo svojine samo na stvari na kojoj drugi ima pravo svojine. Održajem se stiče pravo svojine na originaran način. Održajem se ne može steći pravo svojine na suvlasničkoj stvari, pošto u tom slučaju na stvari ima više sudržalaca. Zakupac ne može steći pravo svojine održajem na stvari koja je predmet zakupa. Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Sa stanovišta održaja interesantna je i državina stvarne službenosti koja se zasniva na faktičkom vršenju službenosti kada za to vršenje ne postoji pravni osnov.
Osnovni elementi održaja su državina i protek vremena. Državina u smislu održaja postoji na stvari ili povodom stvari (državina stvari ili državina službenosti, odnosno državina prava službenosti). Otuda je održaj vezan za stvarno pravo. Izvan tog prava održaj ne postoji. Održaj je jedan od načina sticanja stvarnih prava, ali ne svih. Održajem se stiče pravo svojine i pravo stvarne službenosti. Ne stiče se održajem pravo zaloge, a ni pravo lične službenosti (pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja, zbog posebnosti ovih prava).
Da bi održaj imao pravni učinak – da bi se njime steklo pravo svojine ili pravo službenosti neophodno je da proističe iz državine koja traje određeno vreme. Kvalitet državine propisuje zakon. Ona mora da bude zakonita i savesna. Zakon propisuje i trajanje državine (protek vremena) kao uslov za nastanak održaja kojim se stiče neko pravo. U ovom slučaju protek vremena je pravna činjenica kojom se zasniva pravni odnos, nastanak prava svojine ili prava lične službenosti.
Ključne reči: održaj, stvarno pravo, pravo svojine, pravo službenosti, državina, protek vremena, zakonita državina, savesna državina, stvarne službenosti, lične službenosti.
UKLANJANJE NEPROPISNO ZAUSTAVLJENOG ODNOSNO PARKIRANOG VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE IZ 2016. GODINE
NEDOUMICE
STVARNO PRAVO
UDK: 34:656.1(497.11)
UKLANJANJE NEPROPISNO ZAUSTAVLJENOG ODNOSNO PARKIRANOG VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE IZ 2016. GODINE
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Povod za ovaj rad je odluka Ustavnog suda Republike Srbije IUO – 358/2014 iz 2016. godine, kojom je ovaj sud utvrdio da uklanjanje nepropisno zaustavljenog, odnosno parkiranog vozila prema članu 54. stav 6. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja nije u saglasnosti sa zakonom. Naime, ovim Pravilnikom sam čin uklanjanja nepropisno parkiranog, odnosno zaustavljenog vozila smatra se završenim momentom odmicanja najmanje jednog para točkova vozila od podloge, nakon čega nije moguće izvršiti prekid uklanjanja vozila po izdatom nalogu. Ovom svojom odlukom Ustavni sud Republike Srbije je po mom mišljenju zauzeo pravilan stav kada je donoseći odluku utvrdio da odmicanjem jednog para točkova vozila (automobila), isto nije uklonjeno, a postupak uklanjanja vozila nije završen sve dok se isto nalazi na licu mesta.
Ključne reči: Ustav Republike Srbije, ustavnost, zakonitost, vozilo (automobil), stvarna prava, svojina, imovina, državina, vlasnik stvari, mirna državina, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Tužba radi utvrđenja prava službenosti
STVARNO PRAVO
Tužba radi utvrđenja prava službenosti
Samo vlasnik povlasnog dobra može podneti tužbu radi utvrđenja prava službenosti, a ne i vlasnik poslužnog dobra, koji može osnovano isticati prema vlasniku povlasnog dobra samo zahtev za odgovarajuću naknadu ili zahtev za prestanak službenosti ako za to postoje propisani uslovi.
Zaštita državine
STVARNO PRAVO
Zaštita državine
U sporu za zaštitu državine sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca.
Hipoteka na objektu u izgradnji
STVARNO PRAVO
Hipoteka na objektu u izgradnji
Hipoteka na objektu u izgradnji tereti pravo gradnje i sprovodi se kroz katastar tako što se upisuje hipoteka na parceli na kojoj se vrši izgradnja objekta, a kada se objekat izgradi i kao takav upiše u katastar, onda se hipoteka automatski, po službenoj dužnosti, upisuje na sam objekat i sve njegove delove.
Založna izjava
STVARNO PRAVO
Založna izjava
Založnu izjavu može dati samo vlasnik nepokretnosti i hipoteka kao stvarno pravo ne može se uspostaviti bez odgovarajućeg upisa u javne knjige.
Sticanje svojine na nepokretnosti
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine na nepokretnosti
Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče se upisom u javnu knjigu – katastar nepokretnosti ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.
Naknada za ulaganja koja je vlasnik izvršio nakon što je obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju
STVARNO PRAVO
Naknada za ulaganja koja je vlasnik izvršio nakon što je obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju
Vlasnik eksproprisane nepokretnosti nema pravo na naknadu za ulaganja koja je izvršio posle dana kada je pismeno obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju, osim troškova koji su bili neophodni za korišćenje nepokretnosti, ali ima pravo da skine useve i ubere plodove sa eksproprisanog zemljišta.