Ubijanje i zlostavljanje životinja i pitanje krajnje nužde

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Ubijanje i zlostavljanje životinja i pitanje krajnje nužde

Krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja čini onaj ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju.

PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

I. L. protiv Švajcarske
Predstavka broj: 72939/16
3. 12. 2019.
I. L. je tvrdio da mu je izrečena preventivna mera (između 13. juna i 23. septembra 2016) u uslovima koji nisu bili predviđeni švajcarskim zakonom. Preventivna mera je naložena na osnovu odredbi Zakona o krivičnom postupku koji reguliše pritvor pre suđenja, primenom analogije, dok se čekalo rešenje suda o zahtevu za produženje institucionalne terapijske mere koja je izrečena I. L. pre pet godina. Maksimalni period trajanja te inicijalne mere je upravo istekao.
Evropski sud je primetio da odluka o određivanju pritvora iz razloga javne sigurnosti ne bi bila neophodna da je presuda o produženju institucionalne mere bila doneta na vreme.
Sud je utvrdio da je nesporno da u švajcarskom krivičnom zakonu ne postoji izričita pravna osnova za ovu vrstu pritvora, niti je postojala konzistentna domaća sudska praksa u tom pogledu. Takođe je smatrao da se, s obzirom na ozbiljnost uplitanja u aplikantovu ličnu slobodu i potrebu za strogim tumačenjem zahteva utemeljenih na zakonitom pritvoru, primena analogijom ili pozivanje na materijalnu odredbu ne može se tolerisati.
Sledi da savezno zakonodavstvo ne ispunjava kriterijume ,,zakona” u smislu člana 5. stav 1. i da aplikantov pritvor u periodu između 13. juna i 13. septembra 2016. godine nije kompatibilan s tim članom. Sud je primetio da je švajcarski parlament preduzeo korake kako bi se popunila ta pravna praznina i u tom smislu se sprovodi pripremni rad.

Hambardzumjan protiv Jermenije
Predstavka broj: 43478/11
5. 11. 2019.
Aplikantkinja je Karine Hambardzumjan, jermenska državljanka.
Izdržavala je kaznu zatvora u kazneno-popravnoj ustanovi Abovjan kada je podnesena aplikacija.
Slučaj se odnosi na njenu žalbu da policija nije imala valjan sudski nalog da je stavi pod tajni nadzor tokom kriminalističke istrage.
Dok je aplikantkinja radila kao zamenica šefa ženske jedinice u zatvorskoj ustanovi Abovjan, jedna od zatvorenica prijavila je šefu Odeljenja za organizovani kriminal jermenske policije da je aplikantkinja zatražila mito u zamenu za premeštaj u otvoreni zatvor.
Vlasti su tražile i pribavile sudsko naređenje za sprovođenje tajnog nadzora. Osigurali su zatvorenici opremu za snimanje tokom sastanka sa aplikantkinjom, presreli su njihove telefonske razgovore i napravili video-snimak primopredaje novca od mita, koji je dat u označenim novčanicama.
Kada je istraga završena u maju 2010. godine, aplikantkinja je dobila pristup spisu predmeta, kada je postala svesna tajnog nadzora.
Tokom suđenja aplikantkinja je bezuspešno tvrdila da prikriveni nadzorni materijal treba isključiti jer sudski nalog nije valjan: bio je nejasan jer je nije imenovao kao osobu koja će biti podvrgnuta nadzoru. Prvostepeni sud osudio je aplikantkinju zbog primanja mita i prevare i osudio je na devet godina zatvora, što je potvrđeno odlukom po žalbi u martu 2011. godine.
Aplikantkinja se žali na prikriveni nadzor i njegovu naknadnu upotrebu u sudskom postupku protiv nje prema čl. 8. i 6. stav 1. Konvencije.
Sud je utvrdio da nalog nije bio dovoljno specificiran za osobu koja je bila predmet nadzorne mere, nejasnoća koja je bila neprihvatljiva u slučaju tako ozbiljnog uplitanja u pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života kao što je tajni nadzor.
Nadalje, u poternici nisu navedene konkretne mere koje treba preduzeti protiv aplikanta. Ukratko, mera nadzora nije imala dovoljan sudski nadzor i u sukobu je sa Konvencijom.

Ništavost ugovora

PRIVREDNO PRAVO
Ništavost ugovora

Apsolutno je ništav ugovor o prenosu upravljačkih prava u delu koji se odnosi na lična prava, učešće u radu skupštine i pravo glasa.

Poništaj zaveštanja

NASLEDNO PRAVO

Poništaj zaveštanja

Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga

Za postojanje krivičnog dela iz člana 246. stav 6. KZ bitno je samo da biljke mogu da daju opojnu drogu, a da li će do toga doći ili ne, zavisi od više faktora, što u svakom slučaju ne isključuje postojanje krivičnog dela koje se optuženima stavlja na teret.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada

RADNO PRAVO

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada

Zaposlenom pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene za vreme privremenog udaljenja sa rada i punog iznosa zarade, ukoliko se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline što je bio razlog za privremeno udaljenje zaposlenog sa rada.

Nejasni razlozi odluke usled pogrešnog procesnog zaključivanja

Ugovor o radu na određeno vreme

RADNO PRAVO

Ugovor o radu na određeno vreme

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu, a ako je ugovorom zasnovan radni odnos na određeno vreme, rok ugovora se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Rok za podnošenje zahteva za preispitivanje presude Upravnog suda

UPRAVNO PRAVO

Rok za podnošenje zahteva za preispitivanje presude Upravnog suda

Zahtev za preispitivanje presude Upravnog suda može se podneti Vrhovnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja stranci odluke protiv koje se zahtev podnosi.

Sukorišćenje suvlasničke nepokretnosti

STVARNO PRAVO

Sukorišćenje suvlasničke nepokretnosti

Suvlasnici suvlasničku stvar koriste i njom upravljaju zajednički, a u situaciji kada jedan od suvlasnika ima isključivu državinu suvlasničke stvari od koje ne stiče prihode (zakupninu i slično), pravo ostalih suvlasnika na naknadu za korišćenje svojih suvlasničkih udela (konkretno nepokretnosti) uslovljeno je nesumnjivom manifestacijom volje tih suvlasnika da koriste svoju nepokretnost, što podrazumeva podnošenje tužbe za predaju u suposed ili predloga za uređenje načina korišćenja suvlasničke nepokretnosti, jer je to pravno relevantna manifestacija volje koja dovodi do suposeda, odnosno sukorišćenja suvlasničke nepokretnosti srazmerno svom suvlasničkom udelu.