Naknada štete usled donošenja neustavne i nezakonite uredbe
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete usled donošenja neustavne i nezakonite uredbe
Država je dužna da naknadi štetu proisteklu donošenjem neustavne i nezakonite uredbe na osnovu koje je zaposlenom utvrđen manji koeficijent za obračun plate od onog utvrđenog zakonom.
Građenje bez građevinske dozvole
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Građenje bez građevinske dozvole
Kada je dokazima utvrđeno da je okrivljeni gradio objekat na osnovu usmene saglasnosti rukovodstva opštine da će mu izdati građevinsku dozvolu, tada u radnjama okrivljenog nema umišljaja za izvršenje krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole.
Obaveza plaćanja naknade za izvođenje autorskih djela
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Obaveza plaćanja naknade za izvođenje autorskih djela
Obaveza plaćanja naknade autoru nastaje i postoji po zakonu i onda kada ugovor iz člana 165. Zakona o autorskim i srodnim pravima nije zaključen za svako iskorišćavanje djela od strane drugog lica.
Materijalna šteta u vidu izgubljene dobiti
OBLIGACIONO PRAVO
Materijalna šteta u vidu izgubljene dobiti
Izmakla korist ili izgubljena dobit je vid materijalne štete koju oštećeni trpi zbog štetnikove radnje ili propuštanja, a koju dobit je mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.
Troškovi u postupku pred Ustavnim sudom
USTAVNO PRAVO
Troškovi u postupku pred Ustavnim sudom
Troškove u postupku pred Ustavnim sudom snose sami učesnici u tom postupku.
Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu
RADNO PRAVO
Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1-6. Zakona o radu, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
Ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti
PREKRŠAJNO PRAVO
Ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti
Ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti pripada isključivo Republičkom javnom tužiocu, a ne i okrivljenom, odnosno njegovom braniocu, koji imaju samo mogućnost da nadležnom javnom tužiocu podnesu inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Ulog, udeo i dobit i gubitak komanditnog društva
UDK: 347.72(497.11)
ULOG, UDEO I DOBIT I GUBITAK KOMANDITNOG DRUŠTVA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik
Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, zakona koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim svojim odredbama.
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o privrednim društvima, a naročito od odredaba koje, posle pojma, osnivanja i evidencije podataka o članovima komanditnog društva, posebno uređuju ulog, udeo i dobit i gubitak, to će samo o ovim pitanjima i biti reči u ovom radu.
Uređujući komanditno društvo, Zakon o privrednim društvima nije u celini uredio ulog i udeo u komanditnom društvu, već je samo propisao koje se odredbe ovog zakona o ulozima ortaka primenjuju na uloge i udele komplementara u komanditnom društvu. Takođe, Zakon o privrednim društvima nije u celini uredio ni dobit ni gubitak komanditnog društva, već je samo propisao način učešća u dobiti i gubitku komanditora i komplementara.
Naime, Zakon o privrednim društvima, u celini gledano, nije, u okviru odredaba o komanditnom društvu, uredio ni pojam uloga i udela, ni pojam dobiti i gubitka u komanditnom društvu niti je uputio na primenu nekog drugog zakona.
U situaciji kada Zakon o privrednim društvima nije, u okviru odredaba o komanditnom društvu, uredio navedene pojmove, postavlja se pitanje šta se podrazumeva pod ulogom i udelom, a šta pod dobiti i gubitkom u komanditnom društvu.
U odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod ulogom i udelom u komanditnom društvu mora se poći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, iako ni ovaj zakon na eksplicitan način ne uređuje ni pojam uloga ni pojam udela u ovom društvu.
Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima1) koje uređuju imovinu i kapital društva, odnosno uloge u društvu, a posebno od vrste uloga i posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno na unos uloga, treba reći da ulog čine stvari i prava, a kad je u pitanju ortačko društvo ulog može biti i u radu i uslugama. Takođe, prema Zakonu o privrednim društvima,2) i ulozi komplementara u komanditnom društvu mogu biti i u radu i uslugama, s obzirom da se prema ovom zakonu na uloge i udele komplementara shodno3) primenjuju odredbe člana 96. ovog zakona o ulozima i udelima ortaka.
Osim toga, a polazeći od toga da se shodna primena u pogledu rada i usluga kao uloga u komanditno društvo odnosi samo na komplementare, a ne i na komanditore, i od zakonske analogije u primeni ove odredbe Zakona o privrednim društvima4) na komanditore, smatramo da i komanditori mogu uložiti rad i usluge u komanditno društvo.
Bilo da su u pitanju stvari, podrazumevajući pod stvarima i novac, i prava, rad i usluge, ulozi u komanditnom društvu, kao i u svakom privrednom društvu, mogu biti novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. U odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod udelom, treba reći, takođe polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, da se udeo stiče na osnovu izvršenja preuzete obaveze uplate, odnosno unosa uloga u komanditnom društvu, kada uplaćeni, odnosno uneti ulozi postaju imovina komanditnog društva. A u odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod dobiti i gubitkom komanditnog društva, treba poći od Zakona o računovodstvu, koji, takođe, na eksplicitan način ne uređuje ni dobitak ni gubitak privrednih društava, uključujući i komanditno društvo.
Polazeći od Zakona o računovodstvu5) koji uređuje definicije, odnosno pojedine pojmove i njihovo značenje, treba reći da redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica, između ostalog, obuhvata i bilans uspeha, koji predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultate poslovanja u određenom periodu, a koji istovremeno utvrđuje i dobit i gubitak komanditnog društva u određenom periodu.
Međutim, za sve ove pravne praznine koje se naročito pojavljuju kod dobiti i gubitka komanditnog društva može se očekivati da će, kroz uređivanje ugovora o ortakluku, biti otklonjene u Građanskom zakoniku RS koji se sada nalazi na javnoj raspravi.
Ključne reči: Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima i odredaba ovog zakona koje uređuju komanditno društvo, ključne reči su: ulog, udeo i dobit i gubitak – ulog, udeo i prenos udela i dobit i gubitak društva.
Konvalidacija usmenog ugovora o prometu nepokretnosti
OBLIGACIONO PRAVO
Konvalidacija usmenog ugovora o prometu nepokretnosti
Ugovor o prometu nepokretnosti može biti konvalidiran i pravno valjan ako je zaključen u pisanom obliku i bez sudske overe potpisa ugovarača, pod uslovom da je u celini izvršen od ugovornih strana i da je plaćen porez na promet nepokretnosti.
Sticanje prava svojine
STVARNO PRAVO
Sticanje prava svojine
Kupac koji je isplatio kupoprodajnu cenu za stan u celosti i stan mu je od strane prodavca predat u posed, postao je vanknjižni vlasnik predmetne nepokretnosti.