Tužba zbog ćutanja uprave
UPRAVNO PRAVO
Tužba zbog ćutanja uprave
Tužba za pokretanje upravnog spora zbog ćutanja uprave ne može se podneti pre isteka zakonskog roka za donošenje traženog akta od strane nadležnog organa uprave.
Tužba za osudu na činidbu kod smetanja poseda
STVARNO PRAVO
Tužba za osudu na činidbu kod smetanja poseda
Tužba zbog smetanja poseda na poslužnom dobru mora da sadrži tačne mere i granice službenosti, kao i tačne mere i granice dela tog dobra na kojem je učinjen akt smetanja.
Raspolaganje zajedničkom imovinom bračnih drugova
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Raspolaganje zajedničkom imovinom bračnih drugova
Saglasnost jednog bračnog druga da zajedničkom imovinom ili jednim dijelom raspolaže drugi bračni drug, ne mora biti data u pisanoj formi, već može biti data i usmeno, prećutno, a onaj bračni drug koji tvrdi da saglasnost nije postojala treba to i da dokaže.
Postupanje redovnih sudova po odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnoj žalbi
UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
342.736
POSTUPANJE REDOVNIH SUDOVA PO ODLUKAMA USTAVNOG SUDA DONETIM U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Mr Nataša Plavšić, savetnik Ustavnog suda.
Rezime: Položaj Ustavnog suda u pravnom sistemu Republike Srbije određen je samostalnim Šestim delom Ustava. To ukazuje na njegovo posebno mesto i položaj u našem ustavnom poretku. U skladu sa Ustavom određenim položajem Ustavnog suda u članu 166. stav 2. Ustava predviđeno je i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. U tom kontekstu je i odredbom člana 171. stav 1. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Ustav izričito ne uređuje pitanje međusobnog odnosa Ustavnog suda i sudske vlasti, niti pitanje postupanja sudova po odlukama Ustavnog suda. Ovo pitanje je postalo aktuelno uvođenjem ustavne žalbe u pravni sistem Republike Srbije, kad je Ustavni sud dobio nadležnost da pruža neposrednu zaštitu Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda. Tako je Ustavni sud ušao u neposredniji odnos sa sudskom vlašću, a to pitanje je posebno postalo aktuelno donošenjem Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109 od 28. novembra 2007. godine).
Redovni sudovi su dužni da poštuju i neposredno izvršavaju samo odluku Ustavnog suda donetu u konkretnom postupku po ustavnoj žalbi kojom je naloženo ponavljanje postupka u kome je učestvovao podnosilac ustavne žalbe, ili pak treća lica u odnosu na koja je Ustavni sud izričito proširio pravna dejstva svoje odluke. U tom slučaju redovni sudovi su dužni, ne samo da formalno postupe po nalogu Ustavnog suda već i da u ponovljenom postupku uvaže i sve ocene i stavove iznete u odluci koju izvršavaju. Nasuprot tome, kada odlučuju o stranačkom predlogu za ponavljanje postupka redovni sudovi su saglasno posebnim procesnim zakonima propisanim uslovima izričito ovlašćeni da samostalno odluče da li zbog donete odluke Ustavnog suda u drugom postupku ima mesta i ponavljanju postupka vođenog između lica koja nisu učestvovala u postupku po ustavnoj žalbi u kome je utvrđena povreda Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda.
Ključne reči: Ustav, Zakon o Ustavnom sudu, sistem redovne sudske i posebne ustavnosudske zaštite, zaštita zajemčenih prava i sloboda.
Karakter roka za podnošenje tužbe zbog povrede prava zaposlenog
RADNO PRAVO
Karakter roka za podnošenje tužbe zbog povrede prava zaposlenog
Rok za podnošenje tužbe u slučaju pobijanja rešenja, odnosno povrede prava zaposlenog je prekluzivnog karaktera i računa se od dana kada je zaposleni saznao za povredu prava. Kad se tužba odnosi na novčano potraživanje, relevantan je rok zastrelosti a ne prekluzivni rok.
Upozorenje zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu
RADNO PRAVO
Upozorenje zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1-6. Zakona o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
Otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodaca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Pravo na imovinu
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na imovinu
Postoji kršenje prava na imovinu iz člana II/3k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada miješanje u to pravo ne zadovoljava princip “zakonitosti“ zato što je sud u svojoj odluci proizvoljno primijenio odredbu člana 28. stav 2. Zakona o izvršnom postupku čime je onemogućio apelanta da u skladu s tom odredbom naplati u izvršnom postupku zateznu kamatu za troškove postupka dosuđene u izvršnoj ispravi, te što je pozivanjem na tu odredbu onemogućio apelantu naplatu kamate na troškove izvršenja, iako je apelant takav zahtjev eksplicitno postavio u prijedlogu za izvršenje.
Lišenje slobode na osnovu pravnosnažne sudske presude
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Lišenje slobode na osnovu pravnosnažne sudske presude
Nije povrijeđeno pravo na ličnu slobodu i bezbjednost iz člana II/3d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1a Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je apelant lišen slobode na osnovu pravnosnažne sudske presude kojom mu je izrečena kazna zatvora.
Odlučivanje Upravnog suda po žalbama protiv rešenja izborne komisije
UPRAVNO PRAVO
Odlučivanje Upravnog suda po žalbama protiv rešenja izborne komisije
Upravni sud odlučuje po žalbama protiv rešenja izborne komisije donetim po prigovoru nekog od lica označenih u odredbi člana 51. Zakona o lokalnim izborima, koja imaju pravo na zaštitu izbornog prava.