SNAGA POTPISA U ODNOSU NA PEČAT I FAKSIMIL
NEDOUMICE
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.956(497.11)
COBISS.SR-ID 110944521
SNAGA POTPISA U ODNOSU NA PEČAT I FAKSIMIL
* Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu.
Rezime: Zakonom o parničnom postupku je propisano da žalba mora sadržati potpis izjavioca iste, kao i koje su posledice po žalbu u kojoj nije sadržan potpis – žalba koja ne sadrži potpis je nepotpuna i usled toga sledi odbačaj iste. Kodeksom profesionalne etike (koji je po hijerarhiji našeg pravnog sistema pod zakonom), propisana je dužnost advokata da na podnesak, pored svog pečata stavi svoj faksimil ali samo kada su za to ispunjeni uslovi, tj. da je advokat opravdano odsutan; da se radi o obavezama koje ne trpe odlaganje i da postoji njegovo odobrenje da njegov pripravnik stavi faksimil na podnesak sa čijom se sadržinom advokat prethodno upoznao. Dakle, iz svega navedenog nesumnjivo proizlazi da je intencija zakonodavca da istakne snagu, važnost potpisa u odnosu na faksimil, uz propisivanje uslova, koji moraju biti ispunjeni da bi faksimil advokata eventualno mogao da zameni potpis istog, kojim snabdeva svoj podnesak. Kada bi se u pravnoj praksi omogućilo drugačije postupanje od onoga što je izričito propisano zakonom i što nije kao takvo podložno tumačenju, a to je da žalba mora sadržati potpis i da u suprotnom sledi odbačaj iste, stvorila bi se situacija koja ne samo da bi ugrozila pravnu sigurnost već bi otvorila mogućnost zloupotrebe prava koja su strankama zakonom data.
Ključne reči: advokat, podnesak, žalba, potpis, faksimil, nepotpunost, odbačaj, zakonski propis, tumačenje, pravna sigurnost, zloupotreba.
SPOR MALE VREDNOSTI
OGLEDI
GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
UDK: 347.919.3
COBISS.SR-ID 60010249
SPOR MALE VREDNOSTI
* Vladimir M. Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu.
** Vladimir V. Kozar, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad.
Rezime: U radu su prikazane zakonske odredbe, stavovi sudske prakse i mišljenja pravne nauke o posebnom postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. Objašnjen je pojam, istorijat i značaj maličnog spora. Posebno su razmotrena pitanja koja se tiču cenzusa, odnosno granične vrednosti predmeta spora od koje zavisi primena ove posebne vrste postupka. Ukazano je na problem velikog broja postupaka u maličnim sporovima, čija je vrednost toliko niska da ne bi trebalo pokretati mehanizam sudske zaštite, kao i na neophodnost propisivanja minimalnog cenzusa za dozvoljenost tužbe. S druge strane, previsoko propisani cenzus u sporovima male vrednosti ne odgovara ekonomskoj snazi građana, što dovodi do smanjenja kvaliteta sudske zaštite u sporovima koji za stranku imaju veliki značaj. Zatim su analizirane najvažnije specifičnosti maličnog spora, koje se ispoljavaju u posledicama izostanka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu, kao i u ograničenju žalbenih razloga isključenjem principa beneficium novorum. Prikazan je procesnopravni značaj izostanka tužioca, odnosno tuženog, koji se ogleda u nastupanju fikcije povlačenja tužbe, odnosno donošenju presude zbog izostanka. Ukazano je da se odluka kojom se rešava spor male vrednosti može pobijati samo zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali ne i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Na kraju, dati su predlozi za izmenu zakona, u cilju olakšanja primene procesnih normi i povećanja efikasnosti postupka.
Ključne reči: spor male vrednosti; povlačenje tužbe, presuda zbog izostanka; žalba; beneficium novorum.