UDK: 340.66(497.11)“18/19″
ODNOSI MEDICINE I PRAVOSUĐA U SRBIJI KROZ DVA VEKA VEŠTAČENJA
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.
Rezime: Prva polovina XIX veka za Srbiju je označila postepen i mukotrpan državni razvoj u kome se postupno organizovala kako državna uprava i pravosuđe tako i medicina sa organizacijom zdravstvene službe, što je sve bilo usmereno ka dobrobiti i zaštiti narodnog zdravlja.
U radu su prikazani značajni momenti koji ukazuju na povezanost tadašnjeg pravosuđa i medicinskih prilika toga doba i na početak sudskomedicinske prakse kod nas.
U Kneževini Srbiji, po Zakonu o ustrojstvu Velike škole u Beogradu 1863. godine, sudska medicina se uvodi za studente Pravnog fakulteta, znatno ranije nego za studente medicine gde je nastava započela 1923. godine na Medicinskom fakultetu koji je osnovan dve godine ranije. Prvi udžbenik sudske medicine dr Aćima Medovića za potrebe studenata prava pojavio se 1865. godine, a prvi udžbenik sudske medicine za studente medicine napisao je dr Milovan Milovanović 1926. godine.
Pravni fakultet u Beogradu 1880. godine osnovao je zajedničku katedru sudske medicine i higijene kao obaveznih predmeta za studente prava IV godine. Uprkos ambicioznim zakonodavnim normativima donesenim u ovom periodu obdukcija je bila onaj važan element koji je nedostajao u dokaznom postupku i u procesu prvih medicinskih ekspertiza. Prvi sačuvani Zapisanik obdukcionog nalaza je iz 1902. godine, mada postoje podaci da je prva parcijalna obdukcija urađena u Srbiji još 1839. godine.
Sredinom, a naročito krajem 19. veka medicina se na nivou evropskih država sve više oblikovala formiranjem pojedinih medicinskih struka, uključujući i sudsku medicinu. Međutim, na našim je prostorima medicinsko veštačenje bilo još na rudimentarnom nivou i daleko od evropskih standarda. Sudska medicina je bila još uvek deo opšte nejasno definisane regulative koja je varirala u svom postojanju.
Osnivanjem Medicinskog fakulteta 1921. godine stvoreni su uslovi za razvoj medicine i diferencijaciju medicinskih struka i na našim prostorima. Iste godine osnovan je Insitut za sudsku medicinu u Beogradu, a znatno kasnije, 1960. god. u Novom Sadu, 1962. u Nišu, a 1985. godine u Kragujevcu. U ovim okolnostima je nastajala sudska medicina kao posebna disciplina koja objedinjuje znanja pravne i medicinske nauke.
Uredba o lekarskim komorama u Kraljevini Jugoslaviji doneta je 27. 3. 1923. godine. Tako su lekari Srbije imali svoju stalešku organizaciju u neprekidnom trajanju od gotovo 50 godina. U nadležnosti Komore bili su i sudski veštaci. Taj kontinuitet je prekinut odmah posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta privatna lekarska praksa, a sa tim i Udruženje veštaka.
Zbog nedostatka organizovane edukacije veštaka, nepostojanja standarda te nepoznavanja elementarnih pravila procesnog prava i drugih zakonskih normativa, dugo se zapažala velika razlika u ocenama veštaka. Savremeni razvoj društva te njegove veoma dinamične promene državnih i pravnih odnosa dovele su do dramatičnog povećanja broja parničnih i krivičnih postupaka. Rezultat toga je potreba za povećanjem broja edukovanih i kvalifikovanih sudskih veštaka različitih specijalističkih disciplina. I tada, kao i sada, nalaz i mišljenje, kao jedno od ključnih dokaznih sredstava kojima se najčešće služi sud, nije moglo uvek da bude zasnovano na nesumnjivoj objektivnosti i kompletnoj stručnosti.
Nakon Drugog svetskog rata nastao je veliki napredak u organizaciji veštačenja i edukaciji sudskih veštaka. Jasnije je određen društveni i stručni položaj veštaka. Do kraja XX veka uloga lekaraveštaka bila je konačno definisana, a početkom XXI veka usavršena do sadašnje forme.
Ključne reči: lekari, sudije, veštaci, sudovi, pravosudni organi, sudska medicina.
