Opojna droga i presuđena stvar
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO MATERIJALNO PRAVO
Opojna droga i presuđena stvar
Radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojne droge u manjoj količini i neovlašćeno uzgajanje opojne droge, uprkos prostornoj i vremenskoj povezanosti, predstavljaju odvojene radnje krivičnih dela.
Zamena novčane kazne kaznom zatvora
PRIVREDNI PRESTUPI
Zamena novčane kazne kaznom zatvora
Ukoliko osuđeno odgovorno lice dobrovoljno ne plati novčanu kaznu izrečenu za učinjeni privredni prestup, ne sprovodi se postupak prinudne naplate, već se nakon isteka roka određenog za plaćanje novčana kazna zamenjuje kaznom zatvora.
Prekoračenje optužbe
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Prekoračenje optužbe
Sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, pa se ne može smatrati da je sud prekoračio optužbu time što je okrivljenog umesto za osnovni oblik krivičnog dela prevara, osudio za krivično delo prevare u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ
Rok zastarelosti krivičnog gonjenja
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Rok zastarelosti krivičnog gonjenja
Rok zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče u procesnoj situaciji kada je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela koje je obuhvaćeno ranijom presudom kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan.
Izricanje kazne mlađem punoletnom licu
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Izricanje kazne mlađem punoletnom licu
Kada izriče kaznu mlađem punoletnom licu sud je dužan da navede i jasne i uverljive razloge zbog kojih nije primenio odredbe člana 41. ZM.
Pravo na naknadu nematerijalne štete
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo na naknadu nematerijalne štete
Roditelji umrle bebe umaju pravo na naknadu nematerijalne štete jer okolnosti smrti nisu adekvatno razjašnjene niti su informisani o sudbini detata.
Žalba protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru izvršnog dužnika
PROCESNO PRAVO
Žalba protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru izvršnog dužnika
Protiv rešenja veća prvostepenog suda kojim je odlučeno o prigovoru izvršnog dužnika u postupku odlučivanja o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, žalba nije dozvoljena.
PRIPRAVNOST I PRAVO NA ISKLJUČENJE IZ KOMUNIKACIJE
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.24:070.42(497.11)
COBISS.SR-ID 144574985
PRIPRAVNOST I PRAVO NA ISKLJUČENJE IZ KOMUNIKACIJE
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Odredbama čl. 56–62. Zakona o javnom informisanju i medijima propisana su prava novinara i urednika na radu i povodom rada. U korpusu ovih po karakteru pojedinačnih prava sadržani su i pravo na isključenje iz komunikacije i pripravnost. Njihova zajednička odlika s obzirom na njihovog imaonika je zaštita njihovog slobodnog vremena. To čini razumno opravdanim razloge da samo pod ex lege propisanim uslovima poslodavac ima pravo shvaćeno kao pravna moć da radno angažuje zaposlenog dok on koristi svoje slobodno vreme. Određena prava su isključivo prava novinara a određena prava ostvaruju pored njega i ostali medijski radnici odnosno zaposleni.
Pravo na isključenje iz komunikacije trpi izuzetak kada je pretežniji interes poslodavca – slučaj neodložne potrebe.
Zakon o radu kao matični zakon poznaje institut pripravnosti i u opštem režimu, a Zakon u svom sadržaju propisuje i novele na tu temu.
Ključne reči: pojedinačna radna prava novinara i medijskih radnika, merodavni zakon, pravo na odbijanje komunikacije, pripravnost.
Zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima
Zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći
Zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći podnosi se nadležnom sudu strane države u vidu zamolnice, pa ukoliko ista nije dostavljena kao ni propisana dokumentacija uz zamolnicu, takav zahtev za izručenje se odbija kao neosnovan.
PREGLED NEOPHODNIH IZMENA ZAKONA O RADU
TEMA BROJA
RADNO PRAVO
UDK: 349.22(497.11)
COBISS.SR-ID 144561929
PREGLED NEOPHODNIH IZMENA ZAKONA O RADU
* Prof. dr Bojan Urdarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
** Jovana Misailović, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Rezime: Zakon o radu postavlja osnove sistema rada, on je u centru pažnje kako javnosti tako i sindikata i radnika uopšte. Izmene Zakona o radu privlače i medijsku pažnju, one moraju biti dobro argumentovane i utemeljene na realnim potrebama za izmenama. Javna rasprava se u tom slučaju ne samo očekuje od strane stručne javnosti, već je i izričito predviđena Poslovnikom o radu Vlade Republike Srbije. Na krajnju neophodnost pomenutih izmena ukazuje i činjenica da tržište rada, kakvo smo nekad poznavali gotovo i da ne postoji. Pandemija, ekonomske i društvene krize, ali i tehnološka revolucija promenili su svet rada svugde u svetu, pa i u Republici Srbiji. Takođe, mnoga zanimanja postala su deficitarna, pojedini radnici sve traženiji, a prosvetni sistem i dalje u najvećoj meri nije usklađen sa modernim potrebama tržišta rada.
Izmena Zakona o radu, ili donošenje kompletno novog propisa nije nimalo lak zadatak jer su stavovi subjekata na koje se zakon odnosi vrlo često nepomirljivi. Poslodavci, tradicionalno, imaju zahteve koji su usmereni ka olakšanom zapošljavanju i otpuštanju radne snage, uz što manje administriranja i finansijskih obaveza. Sindikati, s druge strane, insistiraju na većoj pravnoj zaštiti radnika i unapređenju sistema kolektivnog pregovaranja.
Ovaj rad predstavlja pokušaj sinteze određenih propusta ili manjkavosti koji bespotrebno opterećuju domaće radno zakonodavstvo već duži niz godina, a čije otklanjanje zahteva drugačiji koncepcijski pristup koji bi trebalo da bude prilagođen prilikama koje danas vladaju na tražištu rada.
Ključne reči: Zakon o radu, zaposleni, kolektivno pregovaranje, sindikat, Međunarodna organizacija rada.