Pravo na naknadu nematerijalne štete
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo na naknadu nematerijalne štete
Roditelji umrle bebe umaju pravo na naknadu nematerijalne štete jer okolnosti smrti nisu adekvatno razjašnjene niti su informisani o sudbini detata.
I z o b r a z l o ž e n j a:
U konkretnom slučaju tužilja je boravila u bolnici radi porođaja, porodila se …1983. godine, rodila muško dete koje je videla, dojila i …1983. godine saopšteno joj je da je dete umrlo. Otpuštena je iz bolnice bez dokumentacije o uzroku smrti, nije videla dete, jer su joj rekli da je poslato na obdukciju. Do podnošenja tužbe tužiocu nisu dobili rezultate obdukcije, ni telo deteta radi sahranjivanja. Iako postoje dokumenti, smrtovnica, obdukcioni nalaz, izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, ne postoji sigurnost da je dete nad kojim je vršena obdukcija i dete koje je tužilja rodila isto, jer je parafinski kalup uništen i sada ne postoji uzorak za DNK analizu radi utvrđivanja materinstva, što kod tužilaca stvara sumnju o sudbini njihovog deteta, o čemu joj tuženi nisu pružili odgovore. Tužena Republika Srbija je svojim nedelotvornim ponašanjem od 2013. godine kada su podneli tužbu tužiocima povredila pravo na poštovanje porodičnog života iz člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužena nije preduzela adekvatne mere koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine njihovog deteta pa tužioci imaju pravo na novčano obeštećenje. Tužiocima nakon smrti nije omogućeno da vide i identifikuju svoje dete, nije im omogućeno da ga sahrane, pa je to kod njih izazvalo opravdanu sumnju u tačnost podataka o smrti njihovog deteta, te usled tog neznanja i neizvesnosti trpe duševne bolove. Tužioci su se obraćali bolničkom osoblju radi razjašnjenja okolnosti vezanih za navodnu smrt deteta, ali razjašnjenja nisu dobili. Pojedine i nepotpune izveštaje dobili su nakon podnošenja tužbe, ali se ti izveštaji kvalifikuju kao nedovoljni da otklone njihove sumnje. Tuženi imaju pozitivnu obavezu da omoguće ostvarivanje ljudskih prava garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju su u ovom slučaju zanemarili, tako što nisu adekvatno odgovorili na zahtev tužilaca da budu informisani o sudbini svog deteta, zbog čega tužiocima pripada pravo na naknadu nematerijalne štete na osnovu odredbe člana 200. ZOO, u iznosu od 1.240.000,00 dinara.
(Presuda Vrhovnog suda, Rev 17327/22 od 22. II 2024)