NEZAKONIT PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NJEGOVE POSLEDICE
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.106.44 (497.11)
COBISS.SR-ID 81054985
NEZAKONIT PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NJEGOVE POSLEDICE
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Jedan od Zakonom o radu propisanih razloga prestanka radnog odnosa zaposlenom je otkaz od strane poslodavca, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, u postupku propisanom tim zakonom. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji smatra da je rešenje poslodavca nepravilno, odnosno nezakonito može u roku od 60 dana od dana dostavljanja pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.
Ako se u postupku pred sudom utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, te se poništi rešenje o otkazu, kao nezakonito, sud će usvojiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, vraćanje na rad zaposlenog, naknada štete i uplata pripadajućih doprinosa su pravne posledice prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova.
Naknada štete utvrđuje se u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio i sadrži pripadajući porez i doprinose. U naknadu štete ne ulaze naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Izgubljena zarada isplaćuje se zaposlenom u neto iznosu, dakle bez poreza i pripadajućih doprinosa. Naknada štete u visini izgubljene zarade umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Naknada ostvarena kod Nacionalne službe za zapošljavanje dok je zaposleni bio van radnog odnosa, nije prihod po osnovu rada, i za taj iznos se ne umanjuje naknada štete.
Ako zaposleni nije istakao tužbeni zahtev da se poslodavac obaveže da ga vrati na rad, ali je istakao zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad, sud će obavezati poslodavca da mu isplati ovu naknadu u iznosu od najviše 18 zarada, koji će utvrditi s obzirom na vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, godine života zaposlenog i broj izdržavanih članova porodice.
U slučaju da sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže postojanje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć odbiće tužbeni zahtev za vraćanje na rad i dosudiće zaposlenom naknadu štete u dvostrukom iznosu naknade štete umesto vraćanja na rad.
Ako sud utvrdi da je postojao iskorišćeni otkazni razlog, ali da je poslodavac povredio zakonom propisani postupak otkaza ugovora o radu, odbiće zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest njegovih zarada.
Ključne reči: prestanak radnog odnosa, otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, razlozi za otkaz, postupak u slučaju otkaza, pravni osnov prestanka radnog odnosa, odluke suda, nezakonit prestanak radnog odnosa, vraćanje zaposlenog na rad, naknada štete umesto vraćanja na rad, naknada štete u visini izgubljene zarade, naknada od Nacionalne službe za zapošljavanje.
Propisivanje posebne naknade za usluge parkiranja
USTAVNO PRAVO
Propisivanje posebne naknade za usluge parkiranja
Odlukom skupštine opštine može se propisati obaveza korisnika komunalne usluge da plati posebnu naknadu za parkiranje za slučaj korišćenja parkirališta suprotno odredbama opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se uređuje komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima.
Ponavljanje krivičnog postupka
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Ponavljanje krivičnog postupka
U rešenju kojim se odbacuje zahtev za ponavljanje krivičnog postupka moraju da budu dati dovoljni i jasni razlozi da bi se donela takva odluka.
Minimalna suma izdržavanja
PORODIČNO PRAVO
Minimalna suma izdržavanja
Minimalna suma izdržavanja je orijentaciono merilo za utvrđivanje ukupnog iznosa za zadovoljenje mesečnih potreba izdržavanog lica, a ne osnovica u odnosu na koju se određuje visina obaveza davaoca izdržavanja, jer se izdržavanje određuje prvenstveno prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja.
VEŠTAČENJE POSLEDICA POVREDA GRUDNOG KOŠA
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 340.66:616.712-001
COBISS.SR-ID 81069065
VEŠTAČENJE POSLEDICA POVREDA GRUDNOG KOŠA
* Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije.
Rezime: Grudni koš je središte kardiorespiratornog sistema (srce, pluća, disajni putevi, velike krvne žile, dijafragma). Kroz grudni koš prolaze i elementi probavnog sistema (jednjak), te osnovni element nervnog sistema (kičmena moždina). Funkciju i zaštitu navedenih sistema omogućava koštano-zglobni sistem pokriven kožom i mišićima. Koštani deo se sastoji od kičme straga te grudne kosti spreda, spojenih rebrima što čini osnovnu strukturu grudnog koša. U njegov sistem ulaze lopatične i ključne kosti (elementi lokomotornog sistema). Koštani elementi spojeni su zglobnim strukturama i ligamentarno-mišićnim tkivima.
Povrede grudnog koša mogu biti izazvane mehaničkim, fizičkim ili hemijskim agensom. Mogu biti zatvorene i otvorene. Zatvorene povrede nastaju usled dejstva tupe sile, pada sa visine, gaženja, zatrpavanja, prignječenja, vazdušnog talasa itd. Otvorene povrede nastaju delovanjem hladnog ili vatrenog oružja, a u zavisnosti od dubine povrede mogu biti penetrantne u odnosu na pleuralnu šupljinu i perforativne u odnosu na šupljine organa.
Povrede mekih delova zida grudnog koša (laceracija, abrazija, kontuzija, hematomi, avulzije, opekotine, sekotine, ubodine, ustreli i prostreli) obično ne ostavljaju veće posledice. Povrede većih površina mogu smanjiti respiratorne pokrete i izazvati hipoventilaciju sa posledicama.
Veštačenju svih posledica i oceni definitivnog stanja nakon povreda zida grudnog koša može se pristupiti tek nakon konsolidacije ožiljka, obično nakon godinu dana od traume. Kod povreda mekih tkiva (dojki, kože, potkožnog tkiva i mišića grudnog zida) dijagnostika i veštačenje relativno su jednostavni i obično ne zahtevaju složenije medicinske postupke, a sastoje se od inspekcije i palpacije. Veštačenje, osim gorenavedenih postupaka, obavezno mora uključivati opšte i socijalne karakteristike podnosioca zahteva za veštačenje.
Ključne reči: grudni koš, povrede grudnog koša, veštačenje posledica povreda grudnog koša.
Odmeravanje kazne
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Odmeravanje kazne
U situaciji kada je za krivično delo zlostavljanje i mučenje propisana kazna zatvora do jedne godine, a okrivljeni je ranije osuđivan za umišljajna krivična dela, tada prvostepeni sud nije imao zakonskih ovlašćenja da okrivljenog osudi na novčanu kaznu.
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
U izreci presude kojom se okrivljeni oglašava krivim da je predmetnu opojnu drogu koja je pronađena i od njega privremeno oduzeta, mora jasno da bude opisana radnja kojom se njemu stavlja na teret da je opojnu drogu držao radi prodaje, a u protivnom postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka.
Rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka
PROCESNO PRAVO
Rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka
Objektivni rok od pet godina za podnošenje predloga za ponavljanje postupka iz razloga predviđenog članom 422. tačka 4. ZPP počinje teći od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke parničnim strankama.
Povreda zakona i krivično delo prevare
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Povreda zakona i krivično delo prevare
Prvostepeni sud učinio je povredu zakona kada je presudom oslobodio optužbe okrivljenog primenom člana 423. tačka 1. ZKP da je učinio krivično delo prevara nalazeći da u optužnom aktu nadležnog tužioca nije opisan direktni umišljaj okrivljenog.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka i pozivanje na odredbe Zakona o privatnom obezbeđenju
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka i pozivanje na odredbe Zakona o privatnom obezbeđenju
Nerazumljivo je pozivanje prvostepenog suda na odredbe Zakona o privatnom obezbeđenju kada donosi rešenje o izdvajanju pojedinih dokaza.