Penzijski staž kao uslov za ostvarivanje prava na penziju

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije

UDK: 343.85:343.9.02(497.11)

ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA
U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: U drugoj polovini 2016. godine došlo je do značajnih izmena u zakonodavstvu Republike Srbije koje se odnosi na suzbijanje posebno teških krivičnih dela, među kojima su novela važećeg Krivičnog zakonika i usvajanje potpuno novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji novodonetog zakona koji će se primenjivati od marta 2018. godine, ukazano je na razloge za njegovo donošenje, precizirani su vidovi i modaliteti teškog kriminaliteta na koje se on odnosi, i analizirane novine u njegovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutog zakona za krivičnopravnu teoriju i praksu. To posebno važi za mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike, unapređenje sistema saradnje represivnih sa drugim državnim organima kroz uvođenje službenika za vezu i udarnih grupa, i drugo.

Ključne reči: Zakon, organizovani kriminal, terorizam, korupcija, finansijska forenzika, službenik za vezu, udarna grupa.

Božanstvo i pravo

UDK: 340.12/.13

BOŽANSTVO I PRAVO*
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

* Ovaj članak je rezultat rada na istraživačkom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za 2019. godinu pod nazivom „Identitetski preobražaj Srbije“ koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Možda je na pitanje zašto je izabrana upravo ova a ne neka druga tema odgovor sadržan u sledećem: najveća opasnost za većinu nas nije u tome što je naš cilj isuviše visoko i što ga ne dostižemo, nego u tome što je isuviše nisko i što ga dostižemo.
Na osnovu sačuvanih artefakata i najstarijih pravnih spomenika mogu se zamisliti četiri faze u razvoju veze božanstva i prava: prva je pretpostavljena vladavina bogova i božanskih zakona, u kojoj se bogovi ili bog pojavljuju kao tvorci i izvršioci prava nad ljudima; druga je vladavina božjih namesnika, tj. nešto poznatija faza u kojoj bogovi podaruju božanske zakone izabranim pojedincima koji vladaju u ime božanstva i staraju se o sprovođenju prava nad ljudima; treća je prihvaćena i dobro poznata vladavina ljudskih vladara kao stvaralaca i izvršilaca naknadno idealizovanog ljudskog prava, prethodno miropomazanih od strane nekog verskog autoriteta; četvrta je naša sadašnjost koju predstavlja vladavina izabranih laičkih vladara ili predstavničkih organa državne vlasti, koji zasebno ili zajedno stvaraju i sprovode vladavinu svetovnih zakona i prava.
Ali, to nije kraj, jer ljudski vladari postoje, i danas se ponašaju kao da su bogovi. Samo su u senci, izvan javne scene koju oličava zvanična vlast, koja ih sluša, dela po njihovim zapovestima a prikazuje sebe kao ispravnu i pravednu. Dakle, bogovi i vladari i dalje postoje, samo nisu astronauti sa drugih planeta, božji namesnici na zemlji ili miropomazana ljudska bića. Danas su oni skriveni, nevidljivi i skoro nepoznati, dok je pravo postalo još važnije sredstvo za meko sprovođenje vlasti nad ljudima. I samo pravo je postalo neka vrsta božanstva. Malo se toga suštinski promenilo tokom proteklih šest milenijuma.
Novi svetski poredak je 29. januara 1991. godine zvanično najavio tadašnji američki predsednik Džordž Buš Stariji u svom obraćanju američkom Kongresu. I dok jedni smatraju da je reč samo o političkoj frazi, drugi misle da je reč o stvaranju novog feudalnog ili robovlasničkog svetskog poretka, treći o ukidanju sadašnjih država i nacija u korist totalitarne Svetske države ili barem Svetske vlade korporativnog tipa, četvrti o suštinskoj promeni ljudskog bića u duhu eugenike, transhumanizma itd. Jedno je sigurno: globalisti žele da u potpunosti preobraze sve što je vezano za današnje društvo. To uključuje ekonomiju, vladu, zabavu, društvene odnose, porodicu, pa čak i religijska verovanja.

Ključne reči: božanstvo, istorija, pravo, zakonici, vladar, vladavina prava.

Sistem koordinacije procesa evropskih integracija u Bosni i Hercegovini

UDK: 341.232(4-672EU:497.6)
338.246.025.88(497.6)

SISTEM KOORDINACIJE PROCESA EVROPSKIH INTEGRACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI
Dr sci. Amela Čolić, vanredni profesor Univerziteta u Bihaću, Pravni fakultet Bihać.
Ispred JU Univerzitet u Bihaću, imenovana za provođenje aktivnosti i ispunjenje obaveza u izradi odgovora na probni Upitnik Evropske komisije za Poglavlje 25: Nauka i istraživanje, u koordinaciji sa Ministarstvom obrazovanja, nauke, kulture i sporta u Vladi Unsko Sanskog kantona. Referentni akt: Smjernice za izradu odgovora na pitanja iz Upitnika Evropske komisije za pripremu mišljenja o zahtjevu za članstvo u Evropskoj uniji, Vijeće ministara BiH i Direkcija za evropske integracije, Sarajevo, februar 2016.

Rezime: Na nivou Bosne i Hercegovine ne djeluje se potpuno usaglašeno. Nažalost, brojni su uzroci: složen organizacijski ustroj države, brojni nivoi vlasti koji u velikoj mjeri djeluju samostalno bez jasne koordinacije i definisanih ciljeva prema višim nivoima vlasti. Bosna i Hercegovina treba da ispuni zahtjevne uslove kako bi odgovorno i u predviđenim rokovima odgovorila na pitanja iz Upitnika Evropske komisije. U tom smislu BiH mora ispuniti dogovorene uslove za dobivanje Upitnika, kako bi dostigla i otpočela zvanični proces dobivanja statusa kandidata. Za državu BiH je važna opredjeljenost da nastavi sa započetim reformskim procesima i da ostvaruje dogovorene ciljeve. Opredjeljenost na nama „svojstven“ način potvrđujemo finalizacijom teksta mehanizma koordinacije, usvajanjem Izvještaja o završetku pregovora u vezi sa adaptacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od strane Vijeća ministara BiH i potvrđivanjem istog od strane Predsjedništva BiH. U trenucima kada na nivou same Evropske unije treba odrediti prioritete poput unaprijeđenja ekonomsko-finansijske saradnje EU, jačanja zajedničkog tržišta, održive politike migracija te očuvanja i jačanja kredibiliteta politike proširenja, zbog građana BiH treba pokazati ozbiljnost puta prema Evropskoj uniji. Determiniranost od strane nosilaca vlasti ne smije biti samo deklarativna, već stvarna opredjeljenost da se napravi kredibilni napredak.

Ključne riječi: mehanizam koordinacije (međusobnog usklađivanja), horizontalna koordinacija, vertikalna koordinacija, reformska agenda, koordinacijska uloga, pitanje nadležnosti, strateško planiranje.

Uloga kriminalističkog istraživanja u funkcioniranju policije u demokrtatskom društvu

UDK: 343.985(497.6)
343.132/.133(497.6)

ULOGA KRIMINALISTIČKOG ISTRAŽIVANJA U FUNKCIONIRANJU POLICIJE
U DEMOKRATSKOM DRUŠTVU
Prof. dr Duško Modly, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu i Rijeci i Policijskoj akademiji u Zagrebu.
Prof. dr Adnan Duraković, vanredni profesor na Pravnom fakultetu, Univerzitet u Zenici, šef Katedre za krivično pravo.

Rezime: Vidimo da je djelatnost policije u pretkrivičnom i krivičnom postupku raznovrsna. Policija u složenim kriminalističkim i procesnim okolnostima postupa po odredbama ZKP-a, ali i propisa o organizaciji i djelovanju policije, kao i po normama kriminalističke i forenzičkih nauka. Sigurno da, u sadašnjim složenim uslovima konfrontacije sa savremenim pojavnim oblicima kriminaliteta, nije moguće tu složenu aktivnost temeljiti samo na pravnim propisima ili se u interpretaciji pravnih instituta isključivo pozivati na teoriju krivičnoprocesnog prava. U pretkrivičnom i krivičnom postupku, primjenjuju se ili bi se trebala primjenjivati brojna nepravna pravila sadržana u kriminalističkoj nauci i drugim forenzičkim disciplinama, koja procesnim pravilima daju poseban sadržaj (udahnjuju im dušu).
Do kriminalističkog istraživanja može i smije doći, samo ako je nadležni policijski organ, koji postupa u konkretnoj stvari, nakon ocjene početne situacije zaključio da se radi o vjerovatnom kriminalnom događaju ili krivičnom djelu. Ocjena početne situacije može ukazati da je kriminalističko istraživanje nepotrebno. To su npr. slučajevi kada je činjenično stanje potpuno razjašnjeno ili to može, odnosno treba učiniti neki drugi subjekt npr. inspekcije, carina, služba društvenog knjigovodstva i sl, osim ako istovremeno nije potrebno i osigurati dostupnost izvršioca. Kriminalističko istraživanje u načelu završava razjašnjavanjem činjeničnog stanja, otkrivanjem izvršioca i mogućih saučesnika i dokazivanjem krivnje.
Ključne riječi: policija, krivični postupak, kriminalistička istraživanja, kriminalističko mišljenje, sudska istina.

Proširenje arbitražnog sporazuma na nepotpisnika sa osvrtom na dve arbitražne odluke

UDK: 347.918
341.631/.632

PROŠIRENJE ARBITRAŽNOG SPORAZUMA NA NEPOTPISNIKA SA OSVRTOM NA DVE ARBITRAŽNE ODLUKE**
Rajko Ignjačević, advokat.
**Tekst je objavljen u zborniku „Liber amicorum Gašo Knežević“ u izdanju Udruženja za arbitražno pravo u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu u čast pokojnog prof. Kneževića, dugogodišnjeg predsednika Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije i prvog predsednika Beogradskog arbitražnog centra i objavljuje se uz saglasnost autora i izdavača.

Rezime: U ovom radu obrađena je tematika evolucije pravnih stanovišta stranaka i arbitara u pogledu pitanja da li i pod kojim uslovima arbitražni ugovor može da proizvodi pravna dejstva i prema trećim licima tj. nepotpisnicima takvog sporazuma. Naime, iako je veoma dugo vladalo pravilo da arbitražni ugovor proizvodi pravna dejstva isključivo među strankama potpisnicama, od 80-ih godina 20. veka se postepeno donose arbitražne odluke kojima se dejstva takvih ugovora proširuju i na nepotpisnice. U ovom radu akcenat je stavljen na dve takve odluke.

Ključne reči: arbitraža, arbitražni ugovor, pravna dejstva, nepotpisnice, arbitražne odluke.

Pojam i pravna priroda boravišne takse

UDK: 338.486.1:35.073.6(497.11)

POJAM I PRAVNA PRIRODA BORAVIŠNE TAKSE
Prof. dr Velisav Marković, Univerzitet Singidunum, Fakultet zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija Valjevo.

Rezime: Boravišna taksa je naknada za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture i suprastrukture na području jedinice lokalne samouprave ili u turističkom mestu, a koju plaća domaći ili strani državljanin koji se izvan svog mesta prebivališta koristi uslugama noćenja u ugostiteljskim objektima za smeštaj. Boravišna taksa je prihod turističkih organizacija gradova ili opština, odnosno međuo-pštinske turističke organizacije, ukoliko je osnovana, i Turističke organizacije Republike Srpske zbog čega je ista vrlo značajna za razvoj i promociju turizma.
U radu autor predstavlja normativno uređenje pojma boravišna taksa u Republici Srpskoj kao i u uporednom pravu. Pored toga autor predstavlja pravnu prirodu boravišne takse koja iako u nazivu pojma ima reč “taksa” po pravnoj prirodi nije taksa.
Ključne reči: porez, taksa, boravišna taksa, naknada za korišćenje javnih dobara.

Premeštaj službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave

UDK: 352.08(497.11)
349.22:331.1-057.34(497.11)

PREMEŠTAJ SLUŽBENIKA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Odredbe čl. 112-115. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave odnose se na premeštaj službenika u ovim radnim sredinama. Nezavisno od vrste premeštaja mora postojati potreba kao ex lege određeni razlog za njegovu upotrebu. Taj razlog mora biti konkretizovan merodavnim činjenicama i u obrazloženju rešenja. Potrebu slovo zakona određuje kombinacijom individualno određenih razloga i drugih opravdanih razloga. To nije diskreciona ocena.
Radna mesta se dele na položaje i izvršilačka radna mesta. Premeštaj službenika odnosi se na izvršilačka radna mesta, ali ne i na položaje. Slovo zakona propisuje i premeštaj kao disciplinsku meru. Zakon poznaje i privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta i privremeni rad na niže radno mesto u slučaju elementarnih nepogoda, ili drugih nepredvidivih okolnosti. Premeštaj nema isto značenje kao i raspoređivanje.

Ključne reči: potreba, raspoređivanje, premeštaj, privremeni premeštaj, opravdani razlozi, privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta i privremeni rad na nižem radnom mestu u slučaju elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.

Suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa kroz praksu Evropskog suda pravde i praksu domaćih sudova

UDK: 347.91:331.109(4)
342.722:347.962.6
SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA KROZ PRAKSU EVROPSKOG SUDA PRAVDE I PRAKSU DOMAĆIH SUDOVA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu.

Rezime: Iako u postupcima u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova, oni traju godinama i zbog toga neretko završavaju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Broj predstavki u Strazburu je u periodu od 2011. do 2013. godine porastao 300 puta, što je za posledicu imalo obavezu Republike Srbije da isplati visoke iznose na ime naknade štete.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku uvedena je u domaći pravosudni sistem od maja 2014. godine kroz modalitet „ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“. Uvođenje ove ustavne žalbe predstavljalo je intervenciju zakonodavca u cilju otklanjanja daljih povreda ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine.
Budući da ovo rešenje nije dalo odgovarajuće rezultate, u Republici Srbiji je ovo ljudsko i Ustavom zajemčeno pravo, po prvi put uređeno posebnim zakonom – Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje od 1. 1. 2016. godine.
U ovom radu učinjen je osvrt na praksu sudova, Evropskog i domaćih, u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa.

Ključne reči: pravo na suđenje u razumnom roku, parnice iz radnih odnosa, hitno rešavanje radnih sporova, optimalno potrebno vreme.

Pravo na penziju – uslovi za ostvarivanje prava i mogućnost radnog angažovanja penzionera

UDK: 349.22-057.75(497.11)

PRAVO NA PENZIJU – USLOVI ZA OSTVARIVANJE PRAVA I MOGUĆNOST RADNOG ANGAŽOVANJA PENZIONERA
Gordana Vićentijević, dipl. pravnik.

Rezime: Prava po osnovu rizika za koja se uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ostvaruju se pod uslovima propisanim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Osnovni uslov za ostvarivanje prava na penziju je prestanak osiguranja, a kao lično pravo ostvaruje se samo na zahtev osiguranika. Penzioner odnosno osiguranik koji je ostvario pravo na penziju može biti radno angažovan jer pravo na rad kao Ustavom garantovano pravo nikome ne može biti uskraćeno. Međutim, da bi penzioner mogao da koristi pravo na penziju i bude radno angažovan između odjave sa osiguranja radi sticanja prava na penziju i ponovnog osiguranja mora da postoji najmanje jedan dan „pauze“ u osiguranju, izuzev za osiguranike preduzetnike. Ponovno sticanje svojstva osiguranika i nastavak korišćenja stečenog prava zavise od vrste ostvarenog prava na penziju (da li se radi o starosnoj, invalidskoj ili porodičnoj penziji) i od osnova ponovnog sticanja svojstva osiguranika. Korisnik penzije koji stekne ponovno svojstvo osiguranika u obavezi je da plaća porez na dohodak građana i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a u pojedinim slučajevima i doprinos za zdravstveno osiguranje. Po prestanku novog osiguranja korisnici starosne i prevremene starosne penzije imaju pravo na ponovno određivanje penzije (ako je osiguranje trajalo najmanje 12 meseci).

Ključne reči: pravo na penziju, uslovi za ostvarivanje prava na penziju, svojstvo osiguranika, sticanje i prestanak svojstva, ponovno radno angažovanje.