Seča zdravih stabala u urbanim sredinama
DK: 351.777.81(497.11)
349.6(497.11)
SEČA ZDRAVIH STABALA U URBANIM SREDINAMA
Julijana Nedeljković, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine, komunalne i stambene poslove Uprave GO Lazarevac.
Rezime: Iako je značaj zelenila u urbanim sredinama izuzetno veliki, obnova zelenog fonda je otežana brojnim okolnostima.
Mada se radi o dobru od opšteg interesa, zelene površine su očigledno zanemarene od strane zakonodavca, a ni na podzakonskom nivou regulativa nije zavidna.
Ipak najviše muke zadaje seča zdravih stabala zbog izgradnje novih objekata (od infrastrukturnih do stambenih), za koje je već izdata građevinska dozvola. Ovde se svakako radi o preskakanju redosleda u procedurama – jer se građevinska dozvola ne bi smela izdati bez prethodne analize cele lokacije što pretpostavlja postojanje katastra zelenih površina.
U praksi je uvrežena procedura u kojoj se prvo izdaje građevinska dozvola, pa se tek onda podnosi zahtev za seču. Time se organ koji dozvoljava seču, stavlja pred svršen čin. Ostaje mu da uz pomoć komisije utvrdi uslove za seču – a oni se, prema beogradskoj odluci, svode na utvrđivanje novčane kompenzacije.
Imajući sve ovo u vidu neophodno je da se izradi Zakon o zaštiti i uređenju zelenih površina, da se nastave aktivnosti na izradi katastra zelenih površina i katastra drveća i da se utvrdi nacionalna formula za obračun vrednosti drveća.
Ključne reči: zakonska regulativa, zahtev za seču, stručna komisija, novčana kompenzacija.
Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji
UDK: 349.2:331.326(497.11)
342.731
ZAKON O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI
Mr Vesna Bilbija, Upravni sud Republike Srbije.
Rezime: U Republici Srbiji na snazi je Zakon o državnim i drugim praznicima iz 2001. godine, koji je do sada menjan i dopunjavan dva puta, 2009. i 2011. godine. U istoriji svih civilizovanih naroda i država postoje određeni datumi kojima se slave i obeležavaju događaji ili ličnosti značajne za izgradnju i utemeljenje država, njihovu kulturu, istoriju i tradiciju, zbog čega državni praznici predstavljaju i stvar identiteta jedne države. Neretko je taj identitet, baš kao i simboli države (himna, grb i zastava), više vezan za vladajuću ideologiju, nego za istinsku tradiciju i istoriju. U proslavljanju i obeležavanju verskih praznika u Republici Srbiji u prethodnom periodu postojao je diskontinuitet, zbog čega, u pokušaju obnove običaja i traganja za verskim identitetom, možemo uočiti da ima i preterivanja.
U Republici Srbiji sada imamo 10 prazničnih neradnih dana, tačnije prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) državni praznici su:
1) Nova godina, 1. i 2. januar
2) Sretenje – Dan državnosti Srbije, 15. i 16. februar
3) 22. april – Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
4) Praznik rada, 1. i 2. maj
5) Dan pobede, 9. maj (praznuje se radno)
6) 21. oktobar – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
7) 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu
U Republici Srbiji praznuju se verski praznici:
8) 7. januar – prvi dan pravoslavnog Božića
9) Pravoslavni Uskrs – od Velikog petka do drugog dana Uskrsa
10) 27. januar – Sveti Sava – Dan duhovnosti (praznuje se radno)
11) 28. jun – Vidovdan (praznuje se radno)
Ključne reči: Zakon, državni praznik, verski praznik, radni dan, neradni dan.
Kako prepoznati i procesuirati mobing?
UDK: 349.2(497.11)
347.94:343.62-057.16(497.11)
KAKO PREPOZNATI I PROCESUIRATI MOBING?
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu još uvek ostavlja niz otvorenih pitanja u praksi, mada je u primeni već sedam godina. Najčešći problemi u procesuiranju proističu iz još uvek zamagljenog pojma bića mobinga. Da bi se određeno ponašanje moglo smatrati mobingom po ZSZR neophodno je da su ispunjena dva kumulativna uslova: ponavljanje i umišljaj. Predmet zaštite su lična dobra zaposlenog (dostojanstvo, integritet i zdravlje), radno okruženje koje mora biti u skladu sa zakonskim i etičkim pravilima i uslovi rada, koji se ne mogu pogoršavati selektivno i ciljano radi dovođenja zaposlenog u teži položaj, koji će ga naterati da raskine radni odnos, čime će poslodavca osloboditi obaveza pri otkazu. Pravilnik predviđa šest grupa ponašanja koje mogu ukazati na mobing, što ne treba shvatiti restriktivno kao numerus clausus, jer način mobiranja, kao i svakog zlostavljanja zavisi od destruktivne maštovitosti zlostavljača, koja se ne može predvideti. Pravilnik definiše i okolnosti koje ne predstavljaju mobing (aneks, povreda prava iz radnog odnosa, poštovanje radne discipline…), što je prenormirano, ali može koristiti neukoj stranci. Ipak treba imati u vidu da ono što nije predmet mobinga je u praksi najčešće jedan od dokaza, jer deluje intuitu personae, a ne iz legitimnih razloga, tj. zloupotrebljava se sa ciljem vršenja mobinga.
Ključne reči: zlostavljanje na radu, mobing, umišljaj, zloupotreba, konflikt, radna obaveza, radna disciplina, kontrola, kritika.
Unapređivanje ustavnih odredaba o pravosuđu i vladavini prava
UDK: 342.531.43(497.11)
UNAPREĐIVANJE USTAVNIH ODREDABA O PRAVOSUĐU I VLADAVINI PRAVA
I
NARATIVNI DEO
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Univerziteta Union u penziji
Rezime: Pravosuđe u elementarnom značenju čine sudovi i javna tužilaštva. Iako su oni po funkcijama koje vrše u “najbližem srodstvu”, javna tužilaštva su po ustavnom ustrojstvu bliža izvršnoj vlasti nego sudskoj. Zato i postoji potreba da se u predstojećim ustavnim promenama sudovi i javna tužilaštva urede na bazi jedinstvenih principa, kao pravosudna vlast nasuprot zakonodavne i izvršne vlasti. Tema ovog broja nudi narativni i normativni tekst o organima pravosudne vlasti koji će nezavisno od političkih i svih drugih uticaja ostvarivati Ustavom utvrđenu nadležnost.
Ključne reči: podela vlasti, pravosudna vlast, institucionalna i personalna nezavisnost, sudstvo, javno tužilaštvo, sudije i javni tužioci, predsednici sudova i javnih tužilaštava, Visoki pravosudni savet.
Kazna maloljetničkog zatvora u Republici Srpskoj
UDK: 343.26-053.6(497.6)
KAZNA MALOLJETNIČKOG ZATVORA U REPUBLICI SRPSKOJ
Doc. dr Marina M. Simović, sekretar Ombudsmena za djecu Republike Srpske i docent na Fakultetu pravnih nauka Univerziteta “Apeiron” u Banjoj Luci.
Prof. dr Dragan Jovašević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Rezime: U sistemu maloljetničkih krivičnih sankcija, gdje preovladavaju vaspitne mjere, novi Zakon o zaštiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivičnom postupku u Republici Srpskoj iz 2010. godine propisuje i posebnu vrstu kazne – kaznu maloljetničkog zatvora. To je najteža vrsta maloljetničkih krivičnih sankcija koja se ne može izreći svakom maloljetniku niti za svako učinjeno krivično djelo. O pojmu, karakteristikama, uslovima propisivanja i izricanja, te primjeni ove kazne sa teorijskog i praktičnog aspekta govori se u ovom radu.
Ključne riječi: zakon, maloljetnik, krivično djelo, krivica, kazna, maloljetnički zatvor, sud.
Krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ u sudskoj praksi
UDK: 343.615(497.11)
KRIVIČNO DELO UČESTVOVANJE U TUČI IZ ČLANA 123. KZ U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Inkriminacija krivičnog dela učestvovanje u tuči je predviđena u članu 123. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14).
Navedeno krivično delo ima samo jedan oblik i glasi: „Ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda, kazniće se, za samo učestvovanje, novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.“
Dakle, radnja izvršenja ovog krivičnog dela je učestvovanje u tuči. To je u stvari, aktivna delatnost lica koje učestvuje u tuči, odnosno njegovo fizičko razračunavanje. Takva aktivna radnja, postavlja ključno pitanje: ko je učesnik u tuči u smislu postojanja krivičnog dela iz člana 123. KZ.
Ključne reči: tuča i njen pojam, učesnik u tuči, objektivni uslov inkriminacije, nužna odbrana.
Značaj medicinske dokumentacije u sudskom postupku
UDK: 340.66
ZNAČAJ MEDICINSKE DOKUMENTACIJE U SUDSKOM POSTUPKU
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.
Rezime: Medicinska dokumentacija je zapisnik o stanju pacijentovog zdravlja, ona je zapis o radu lekara, pa mora biti potpuna i istinita. Ona koristi lekaru kada je optužen za nesavesno lečenje ili učinjenu lekarsku grešku, a takođe pomaže pacijentu da dokaže lekarsku grešku.
Lekari i zdravstvene ustanove imaju opštu dužnost vođenja medicinske dokumentacije. Zakonska obaveza svakog zdravstvenog radnika je da to radi uredno i ažurno.
Vođenje dobre i potpune medicinske dokumentacije je najbolja, objektivna potvrda rada lekara i ona mora da bude veran opis konstatovanog stanja. Utvrđeni lokalni ili opšti status mora da bude kratak, jasan i određen, čitko i razumljivo napisan, bez nerazumljivih skraćenica ili opširnih i nesadržajnih latinskih dijagnoza.
Najčešći medicinski problemi koji su predmet sudskog postupka u kome je neophodna precizna, potpuna i sveobuhvatna medicinska dokumentacija su kvalifikacija težine telesne povrede, sumnja na neukazivanje lekarske pomoći, procena elemenata za nesavesno lečenje zbog koga je došlo do pogoršanja zdravlja ili smrti pacijenta, utvrđivanje pravnog uzroka smrti.
Medicinska dokumentacija pomaže pacijentu da upozna i dokaže lekarske greške koje su dovele do oštećenja njegovog zdravlja i da ostvari svoje pravo na obeštećenje. S druge strane, dokumentacijom se i lekar štiti od eventualnih prigovora da nije postupio onako kako je trebalo u konkretnom slučaju. Ukratko, medicinska dokumentacija služi interesima i pacijenta i lekara. Stoga je nužno da se ona, ne samo brižljivo vodi, nego da se isto tako brižljivo i čuva.
Ključne reči: protokol, zdravstveni karton, istorija bolesti, otpusna lista, lekarsko uverenje.
Povlačenje tužbe u parnici za zaštitu od porodičnog nasilja
UDK: 343.852:343.54/.55(497.11)
347.919:343.62(497.11)
POVLAČENJE TUŽBE U PARNICI ZA ZAŠTITU OD PORODIČNOG NASILJA
Dr Gordana Stanković, redovni profesor Univerziteta u Nišu.
Rezime: U ovom radu autor analizira povlačenje tužbe u parnicama koje se vode povodom nasilja u porodici. Povod za rad je jedna odluka Vrhovnog kasacionog suda Srbije doneta u postupku po reviziji na rešenje koja je izjavljena u parnici povodom porodičnog nasilja. Objavljena odluka je višestruko interesantna s obzirom na način na koji je sud protumačio procesna pravila koja se odnose na odlučivanje po službenoj dužnosti u ovim parnicama u situaciji kad je povučena tužba za određivanje mera porodičnopravne zaštite.
Ključne reči: nasilje u porodici, tužba za zaštitu od porodičnog nasilja, tužbeni zahtev, odlučivanje.
Novi Zakon o opštem upravnom postupku – Prvostepeni upravni postupak
UDK: 35.077.3(497.11)
NOVI ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Prvostepeni upravni postupak
Ruža Urošević, sudija Upravnog suda.
Rezime: Novi Zakon o opštem upravnom postupku čija primena počinje 1. 6. 2017. godine, predstavlja osnovni zakon za postupanje u svim upravnim stvarima, s tim da se pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonima urediti ako je to u pojedinim oblastima neophodno, ako je takvo uređivanje u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim ovim zakonom i ako se time ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom. Zbog toga je naročito važno da celokupna pravnička javnost bude upoznata sa pravilima postupka propisanim ovim zakonom, a posebno sa pravilima koja se odnose na prvostepeni upravni postupak (pokretanje i tok postupka, donošenje i sastavne delove rešenja i zaključka), čemu je posvećen pretežni deo zakonskih normi.
Ključne reči: prvostepeni upravni postupak,prvostepeni organ, rešenje, zaključak.
Pojedine nedoumice i problemi u primeni saobraćajnih propisa
UDK: 351.81(497.11)
POJEDINE NEDOUMICE I PROBLEMI U PRIMENI SAOBRAĆAJNIH PROPISA
Dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu.
Rezime: Od 10. decembra 2009. godine počela je primena novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Ovaj zakon prate i brojni podzakonski propisi. U radu se daje kratak osvrt na do sada važeće kao i pojedine odredbe iz ovog zakona ali i pojedinih drugih propisa iz oblasti saobraćaja. Takođe, u radu se ukazuje na pojedine uočene probleme u primeni pojedinih odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja koji su od značaja za pravilan rad nadležnih javnih tužilaštava odnosno sudova.
Ključne reči: saobraćajni propisi, autoput, problemi u praksi.