Povreda prava na slobodu izražavanja

USTAVNO PRAVO

Povreda prava na slobodu izražavanja

Da bi ograničenje slobode izražavanja bilo ustavnopravno prihvatljivo ono mora biti legalno, legitimno, neophodno u demokratskom društvu i srazmerno legitimnom cilju čijem se ostvarenju teži, što je i u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Osuda zbog manjkavih dokaza – Ilgar Mamadov protiv Azerbejdžana

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

Osuda zbog manjkavih dokaza

Ilgar Mamadov protiv Azerbejdžana

(Predstavka 919/15)

Predmet se odnosi na krivični postupak protiv istaknutog azerbejdžanskog opozicionog političara, Ilgara Eldara oglu Mamadova.
Aplikant je dugo kritikovao azerbejdžansku vladu. Na kraju je obznanio da će se kandidovati na predsedničkim izborima u novembru 2013. godine. Ipak, to nije bio u mogućnosti da učini, jer je uhapšen i pritvoren nakon protesta u gradu Ismajili 24. januara 2013. godine, pod optužbom da je organizovao javne nerede (kasnije zamenjeno optužbom za masovne nerede) i nasilan otpor policiji, očito zbog toga što je rekao protestantima da bacaju kamenje na policiju.

Kako smanjiti stradanje vozača dvotočkaša u saobraćaju na putevima u Republici Srpskoj

UDK: 351.81(497.6)
340.134:656.1(497.6)

KAKO SMANJITI STRADANJE VOZAČA DVOTOČKAŠA U SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA U REPUBLICI SRPSKOJ
Vesna Stevanović, sudija, Apelacioni sud u Nišu.

Rezime: Saobraćajne nezgode vrlo često dovode do teških, pa i najtežih posledica – smrt jednog ili više lica. Republika Srpska, kao i svi delovi BiH, ima interes da stradanje vozača dvotočkaša (motociklista, odnosno biciklista) – najčešće dece i mladih osoba svede na najmanju moguću meru. U tom pogledu svi činioci koji utiču na poboljšanje stanja bezbednosti saobraćaja na putevima su na istom zadatku.
U radu ćemo predstaviti dostupne podatke o stradanju vozača dvotočkaša u saobraćaju na putevima u Republici Srpskoj u prethodnom periodu. Ukazaćemo i na pojedine mogućnosti koje stoje na strani lokalnih zajednica kako da unaprede sistem bezbednosti saobraćaja na svojim područjima. To bi pored uloge porodice, koja je nesumnjiva kada su u pitanju maloletni učesnici – vozači dvotočkaša u saobraćaju u pitanju, bilo od značaja za postepeno smanjenje stradanja ovih, ali i ostalih kategorija učesnika u saobraćaju.

Ključne reči: vozači, biciklisti, motociklisti, saobraćajne nezgode, lokalna zajednica.

Kakav status ima državljanin Italije koji je bio direktor stranog privrednog društva bez zasnivanja radnog odnosa, u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju po Konvenciji o socijalnom osiguranju izmedu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Italije (“Sl. List FNRJ – Medunarodni ugovori”, 1/59)?

MIŠLJENJA MINISTARSTVA
primena propisa

Kakav status ima državljanin Italije koji je bio direktor stranog privrednog društva bez zasnivanja radnog odnosa, u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju po Konvenciji o socijalnom osiguranju izmedu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Italije (“Sl. List FNRJ – Medunarodni ugovori”, 1/59)?

Šalter urednika

ŠALTER UREDNIKA
primena propisa

Dežurni urednik: Prof. dr Zoran Ivošević

Pretplatnik:
Poslodavac mi nudi aneks ugovora o radu. Nisam zadovoljan ponudom ali se dvoumim da li da odbijem da ga potpišem ili ne, jer u prvom slučaju radiću pod nepovoljnijim uslovaima, a u drugom – rizikujem otkaz ugovora o radu. Kako da postupim?
(S. K. Kragujevac)

Stručni savet Javnobeležničke komore Srbije

STRUČNI SAVET JAVNOBELEŽNIČKE KOMORE SRBIJE

Pitanja i odgovori

Da li je i do koje mere javni beležnik dužan da se upušta u punovažnost punomoćja u pogledu forme i sadržine ako je to punomoćje overio drugi javni beležnik?

Krivično delo nadripisarstvo iz člana 342. KZ

UDK: 343.36(497.11)

KRIVIČNO DELO NADRIPISARSTVO IZ ČLANA 342. KZ
Zakonodavno rešenje, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: U pitanju je značajno krivično delo koje se nalazi u grupi krivičnih dela protiv pravosuđa, s obzirom da se njegovom inkriminacijom štiti pravosuđe Srbije i u najširem smislu pravni sistem države. Suština ovog krivičnog dela je u neovlašćenom bavljenju pružanjem pravne pomoći uz naknadu. U radu je dat istorijat ovog krivičnog dela, sada predviđen u članu 342. KZ, a takođe su date i određene dileme, prikazane su karakteristične sudske odluke koje oslikavaju suštinu navedenog krivičnog dela. Takođe je dat i predlog za izmenu elemenata – bića krivičnog dela nadripisarstvo iz člana 342. KZ.

Ključne reči: krivično pravo, krivično delo, zaštita pravosuđa, sudski postupak, uslovi postojanja navedenog krivičnog dela.

Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (II deo)

UDK: 343.211
343.227

PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA(II deo)
Dr Tomica Delibašić, Prekršajni apelacioni sud.

Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.

Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.

Disciplinska odgovornost zaposlenih po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

UDK: 331.108.6:37(497.11)

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH PO ZAKONU O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji.

Rezime: Donet je novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji sadrži određene novele u odnosu na raniji zakon i u pogledu pravila koja se odnose na disciplinsku odgovornost i disciplinski postupak. U radu su kroz normativnu analizu ovih pravila pokazana i nova nomo rešenja.

Ključne reči: obrazovanje i vaspitanje, novi zakon, disciplinski postupak, disciplinska odgovornost, formalni izvori prava, zakon, opšti akt, teže povrede radne obaveze, zabrane, udaljenje, disciplinske mere.

Novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

UDK: 343.85:[343.53:336.741.1(497.11)
343.85:[343.9.024:336.7(497.11)

NOVI ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: Polazeći od obaveza proisteklih iz članstva u Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope, kao i od Izveštaja o evaluaciji komiteta Manival iz 2016. godine, Narodna skupština Republike Srbije je 14. decembra 2017. godine po hitnom postupku usvojila Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Pri tome se ne predviđa obrazovanje novih organa za primenu ovog zakona, već korišćenje postojećih resursa kod nadležnih državnih organa. Donošenje novog zakona će svakako doprineti da Srbija bude prepoznata kao pouzdan partner međunarodnoj zajednici u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i globalnog terorizma, ali je značajan korak i u pravcu harmonizacije naše legislative sa propisima Evropske unije. Najzad, nesporno je da će inovirana rešenja vezana za prevenciju pranja novca i finansiranje terorizma doprineti integritetu i stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, a samim tim i povećanju opšte pravne sigurnosti.

Ključne reči: pranje novca, finansiranje terorizma, sprečavanje i suzbijanje, harmonizacija propisa, obveznici, nadzor.