Povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku
Svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Osnovica za obračun konačne nagrade za rad stečajnog upravnika
PRIVREDNO PRAVO
Osnovica za obračun konačne nagrade za rad stečajnog upravnika
Obračun konačne nagrade za rad stečajnog upravnika u slučaju bankrotstva vrši se jednom, u fazi okončanja postupka stečaja, a ne prilikom svake pojedine deobe.
Nagrada po osnovu namirenja razlučnih poverilaca
PRIVREDNO PRAVO
Nagrada po osnovu namirenja razlučnih poverilaca
Ukoliko je u postupku stečaja učestvovalo više stečajnih upravnika, nagrada po osnovu namirenja razlučnog poverioca pripada onom stečajnom upravniku koji je sproveo postupak prodaje.
Pobijanje dužnikovih pravnih radnji
OBLIGACIONO PRAVO
Pobijanje dužnikovih pravnih radnji
Da bi se pobijala dužnikova pravna radnja nije uslov da dužnik nema uopšte sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja, nego da sredstva sa kojima raspolaže nisu dovoljna za brzo, efikasno i blagovremeno namirenje poveriočevog potraživanja u celosti i u najkraćem razumnom roku.
Sprovođenje izvršenja
USTAVNO PRAVO
Sprovođenje izvršenja
Utvrđena pravna ili faktička nemogućnost sprovođenja izvršenja na određenom predmetu izvršenja, ne znači i trajnu nemogućnost sprovođenja izvršenja na takvom predmetu.
Obustava postupka izvršenja
USTAVNO PRAVO
Obustava postupka izvršenja
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju nije predviđeno da je razlog za obustavu izvršenja izostanak izvršnog poverioca sa mesta određenog za predaju pokretne stvari koja mu je dosuđena.
Pravo prvenstvenog namirenja razlučnog poverioca
USTAVNO PRAVO
Pravo prvenstvenog namirenja razlučnog poverioca
Pravo prvenstvenog namirenja pripada onom razlučnom poveriocu koji je svoje založno pravo stekao pre drugih hipotekarnih poverilaca u odnosu na konkretnu nepokretnu imovinu dužnika, po principu prior in tempore, potior in iure.