Obustava postupka izvršenja

USTAVNO PRAVO

Obustava postupka izvršenja

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju nije predviđeno da je razlog za obustavu izvršenja izostanak izvršnog po-verioca sa mesta određenog za predaju pokretne stvari koja mu je dosuđena.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (menice) kojim je predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. U toku postupka je izvršen popis i procena pokretne stvari izvršnog dužnika (četvorostubne auto-dizalice).
Odredbom člana 76. stav 1. tačka 7) Zakona o izvršenju i obezbeđenju je propisano da razlog za obustavu izvršenja predstavljaju i drugi razlozi predviđeni zakonom, dok je odredbom člana 34. stav 2. istog zakona propisano da će sud obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu troškova postupka.
Ustavni sud konstatuje da je prvostepenim rešenjem obustavljen izvršni postupak s pozivom na navedene odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, iako je izvršni poverilac, uz podnesak od 28. oktobra 2016. godine dostavio sudu dokaz o uplati 200,00 dinara na ime predujma za troškove izvršenja. U prigovoru na prvostepeno rešenje, izvršni poverilac je naveo da je uplatio predujam za troškove izvršenja i dostavio dokaz o tome, ali veće izvršnog suda u osporenom rešenju nije ocenilo ove navode, već je našlo da su tačni navodi izvršnog poverioca iz prigovora da je sud greškom naložio izvršnom dužniku da obezbedi prevoz, utovar i istovar pokretnih stvari, ali da je pravilno primenjena odredba člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (bez preciziranja odredbe – osnova za obustavu izvršenja), jer izvršni poverilac nije pristupio na lice mesta, što je konstatovao sudski izvršitelj, iako je bio uredno pozvan, a ni u samom prigovoru nije naveo razloge koji opravdavaju njegov izostanak, te da se bez postupanja izvršnog poverioca nije mogla preduzeti izvršna radnja.
Po oceni Ustavnog suda, način na koji je Osnovni sud u Velikom Gradištu primenio odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju je proizvoljan, te samim tim i ustavnopravno neprihvatljiv. Naime, zaključkom od 17. oktobra 2016. godine, kojim je za 8. novembar 2016. godine zakazana predaja pokretne stvari, izvršnom poveriocu je naložena samo uplata 200,00 dinara na ime predujma troškova izvršenja, a izvršnom dužniku samo da „omogući sprovođenje izvršenja jer će u protivnom za potrebe narednog popisa ulazna vrata domaćinstva – stana biti otvorena od strane stručnog lica – bravara, a u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, a po potrebi uz asistenciju policije.“ Iz citiranog naloga proizlazi da nijednoj stranci izvršnog postupka nije naloženo da „obezbedi prevoz, utovar i istovar pokretnih stvari“ a pogotovu nema mesta zaključku da je to greškom naloženo izvršnom dužniku, kako se navodi u osporenom rešenju, koji je zapravo upozoren na posledice u slučaju da onemogući sprovođenje izvršenja. Obustava izvršenja je način okončanja izvršnog postupka i kako sud obustavlja izvršenje samo iz razloga propisanih zakonom, to su odredbama člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i drugim odredbama istog zakona, propisani razlozi za obustavu izvršenja, međutim, nijednom od tih odredaba nije predviđeno da je razlog za obustavu izvršenja izostanak izvršnog poverioca sa mesta određenog za predaju pokretne stvari koja mu je dosuđena. Na osnovu člana 76. stav 1. tačka 7) u vezi sa članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, moguća je obustava izvršenja ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu troškova postupka, međutim, taj razlog za obustavu izvršenja, naveden u prvostepenom rešenju, u konkretnom slučaju očigledno nije nastao.
Ustavni sud je ocenio da nepreuzimanje pokretne stvari od strane izvršnog poverioca koja mu je dodeljena u skladu sa odredbom člana 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nije predstavljalo smetnju da sud nastavi sa sprovođenjem izvršenja u situaciji kada je izvršni poverilac samo delimično namirio svoje potraživanje, a svakako nije moglo predstavljati razlog za obustavu izvršenja primenom člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Velikom Gradištu Ipv (Iv) 2/17 od 26. januara 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje. Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja i određivanjem da u ponovnom postupku Osnovni sud u Velikom Gradištu donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca.

(Odluka Ustavnog suda Srbije, Už. 1716/17 od 17. XII 2020)