Ništav ugovor o doživotnom izdržavanju
NASLEDNO PRAVO
Ništav ugovor o doživotnom izdržavanju
Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Nagrada po osnovu namirenja razlučnih poverilaca
PRIVREDNO PRAVO
Nagrada po osnovu namirenja razlučnih poverilaca
Ukoliko je u postupku stečaja učestvovalo više stečajnih upravnika, nagrada po osnovu namirenja razlučnog poverioca pripada onom stečajnom upravniku koji je sproveo postupak prodaje.
Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode
Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode, bez obzira na to što je krivični postupak pravnosnažno obustavljen.
ŠALTER UREDNIKA
ŠALTER UREDNIKA
Dežurni urednik:
Predrag Trifunović
Pitanje:
Da li tužilac može dobiti naknadu troškova parničnog postupka ako je izgubio spor radi naknade „minimalne zarade“?
Odgovor:
Stranka koja izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi nužne i korisne troškove (čl. 153. i 154. ZPP-a). Međutim, u praksi su postojali izuzeci i to u porodičnom pravu (dosuđivanje troškova po pravičnosti) i kod konstituisanja prava stvarne službenosti kada je titular povlasnog dobra koji je uspeo u sporu bio obavezivan da vlasniku poslužnog dobra (tuženom) isplati troškove spora (argumentacija za ovakav stav bila je ograničenje prava svojine u korist tužioca).
U parnicama radi naknade troškova za ishranu i regres, koji su u vezi minimalne zarade (školstvo, dečiji vrtići, itd), tužilje – „tetkice“ su prvo dobijale sporove (sve do 2019. godine), ali su posle izmene sudske prakse u poodmakloj fazi pravnosnažno izgubile parnice i obavezivane su na plaćanje veoma visokih troškova državnom pravobraniocu, koji su siromašnu stranku dovodili u oskudicu. Ta „nepravda“ bila je glavni razlog da Viši sud u Novom Sadu i Viši sud u Beogradu odstupe od striktnih pravila ZPP-a, sa argumentacijom sadržanom u Odluci ESLJP-a „Cindrić i Blešić protiv R Hrvatske“ od 16. 9. 2016. godine, predstavka 72152/13, po kojoj ESLJP smatra: da se u napred pomenutoj situaciji vrši povreda prava na mirno uživanje imovine i prava na pristup sudu, zbog čega je nužno odbiti zahteve tužene (jače) strane za naknadu troškova. Naime, sud smatra da kada građani slabog imovnog stanja podnesu tužbu protiv države, a ta tužba u momentu podnošenja nije bila lišena ikakvog sadržaja, niti je bila očigledno nerazumna, s obzirom na to da je merodavno pravo bilo nejasno i zahtevalo tumačenje sudova, te da je u momentu podizanja tužbe bilo odluka Vrhovnog suda kojima su istovrsni tužbeni zahtevi usvajani, pa kada takve stranke na kraju pravnosnažno izgube spor i sudskom odlukom budu obavezane da državi plate troškove zastupanja od strane pravobranilaštva, primenom generalnog pravila „gubitnik plaća troškove“, a koji predstavljaju teret koji nije neznatan tužiocima, imajući u vidu njihovu finansijsku situaciju, ESLJP iako načelno prihvata pravilo „gubitnik plaća troškove“, smatra da u toj situaciji dolazi do nerazumnog tereta imajući u vidu da se pravobranilaštvo finansira iz državnog budžeta. Zbog toga se ne može smatrati da su u istom položaju kao advokati. Obavezivanje stranaka da plate troškove zastupanja državi predstavlja očiglednu povredu prava na pravično suđenje, jer im je nesrazmerno ograničeno pravo na pristup sudu.
Iz pomenute odluke ESLJP je vidljivo da je procesna situacija „tetkica“ gotovo identična. Ratifikacijom EK, odluke ESLJP-a predstavljaju izvor prava u hijerarhiji, odmah posle Ustava RS, pa se nadamo da će je sudovi primenjivati i dati primat u odnosu na pravilo iz čl. 153. i 154. ZPP-a.
Pitanje:
Da li je poslodavac u slučaju tzv. tehnološkog viška u obavezi da upotrebljava kriterijume?
Odgovor:
Kada se otpuštaju radnici u broju koji zahteva donošenje programa (čl. 153. ZOR-a), svakako je nužna primena kriterijuma, jer se oni nalaze u samom programu (član 155. stav 1. tačka 4. ZOR-a). Ali, kada se otpušta manji broj radnika (nije nužan program), sudska praksa (više odluka Vrhovnog suda) je stala na stanovište da je kriterijum nužan kada se smanjuje broj izvršilaca na određenim poslovima, ali ne kada se ukida radno mesto u celini (bilo da se radi o jednom ili više izvršilaca).
Pitanje:
Ko može da ostvari pravo na naknadu troškova prevoza?
Odgovor:
U tumačenju člana 118. ZOR-a sudovi su usvojili sledeću praksu: „ZOR ne uslovljava pravo na naknadu udaljenošću od mesta stanovanja do mesta rada, ali u slučaju kada zaposleni stanuje blizu i ne koristi sredstva javnog prevoza, nema pravo na troškove.“ (Rev2 br. 3069/20 od 10. 11. 2021. godine)
„Zaposleni u organima uprave imaju pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa posla, bez obzira da li su se pismeno obraćali nadležnom organu sa zahtevom.“ (Rev2 br. 15/21 od 1. 3. 2021. godine)
Pitanje:
Da li „upozorenje“ može potpisati zamenik direktora?
Odgovor:
Nije sporno da to zamenik može da učini ako ga je na to ovlastio direktor u smislu člana 192. stav 1. tačka 1. ZOR-a. Sporno je kada takvog ovlašćenja nema. Vrhovni sud se izjasnio da upozorenje može potpisati i zamenik direktora, ali ne može doneti odluku u disciplinskom postupku.
Upozorenje (član 180. ZOR-a) je inače po svojoj sadržini najznačajniji akt u disciplinskom režimu, jer treba da sadrži činjenice i dokaze i za razliku od rešenja o otkazu mora biti detaljnije obrazloženo. Ovo stoga što u eventualnoj parnici poslodavac ne može da širi listu dokaza, niti da iznosi nove činjenice. U vezi sa ovom problematikom valja napomenuti da postupak utvrđivanja činjenica mogu vršiti i komisije ako je to predviđeno opštim aktom, ali odluku o disciplinskoj odgovornosti može da potpiše samo lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste. Napominje se takođe da poslodavac ne može da proširuje spisak mera za nepoštovanje radne discipline, odnosno povrede radnih obaveza iz člana 179a. ZOR-a.
Naknada troškova u izvršnom postupku
PROCESNO PRAVO
Naknada troškova u izvršnom postupku
Izvršni poverilac koji je podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao odvojeno namirenje više potraživanja koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku, ima pravo na naknadu samo onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje.
Viđanje maloletnog deteta i oca sa kojim nema izgrađenu emotivnu vezu
PORODIČNO PRAVO
Viđanje maloletnog deteta i oca sa kojim nema izgrađenu emotivnu vezu
Kada maloletno dete (pet godina) nema izgrađenu emotivnu vezu sa ocem, privremeno viđanje oca i deteta mora se odvijati u kontrolisanim uslovima.
Uslovi za držanje egzotičnih životinja u stanovima
USTAVNO PRAVO
Uslovi za držanje egzotičnih životinja u stanovima
Zakonom nije propisano ovlašćenje za skupštinu stambene zajednice zgrade, tj. za vlasnike posebnih delova zgrade da daju saglasnost za držanje egzotičnih životinja (ukrasnih i egzotičnih ptica) u stanovima.
Trgovina uticajem
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO MATERIJALNO PRAVO
Trgovina uticajem
Za postojanje ovog krivičnog dela nužno je da okrivljeni posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, odnosno neophodno je da izvršilac preduzme radnju posredovanja, a ne samo da obeća da će tako nešto učiniti.
Uvećanje zarade po osnovu minulog rada
USTAVNO PRAVO
Uvećanje zarade po osnovu minulog rada
Kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca može se predvideti da staž osiguranja sa uvećanim trajanjem bude osnov za uvećanje zarade po osnovu minulog rada.
Smetanje državine
STVARNO PRAVO
Smetanje državine
Smetanje državine može imati dva oblika, jedan oblik je oduzimanje državine, odnosno potpuno onemogućavanje držaoca da nastavi sa korišćenjem predmeta državine, dok drugi oblik smetanja državine predstavlja uznemiravanje, odnosno ometanje držaoca da predmet koristi na način na koji je do tada to činio.