Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode, bez obzira na to što je krivični postupak pravnosnažno obustavljen.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 58/04 … 76/10) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada licu koje je bilo u pritvoru a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem, ili je pravnosnažnom presudom oslobođeno optužbe ili je optužba odbijena. Tužilja spada u zakonsku kategoriju lica neosnovano lišenih slobode i načelno joj pripada pravo na naknadu štete, u smislu navedene odredbe i odredbe člana 14. istog zakona.
Međutim, stavom 3. navedenog člana propisano je da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Nedozvoljeno postupanje pritvorenog lica je faktičko pitanje koje se ceni u svakom pojedinom slučaju, na osnovu konkretnih radnji tog lica koje su doprinele lišenju slobode. U ovom slučaju, tužilja ne odjavljuje svoje prebivalište u … zbog odlaska u inostranstvo, iako ima nameru da živi u stranoj državi i da dužim neprekidnim boravkom u toj državi stekne uslove za sticanje njenog državljanstva. O pokretanju i vođenju krivičnog postupka (kao jedno od više okrivljenih lica u predmetu poznatom kao postupak protiv „stečajne mafije“) tužilja ima saznanja (od advokata koji je posećuje u inostranstvu i rodbine i prijatelja koji joj sugerišu da ne dolazi u zemlju), pa čak i svoj dolazak u zemlju (u razgovoru sa visokim funkcionerom policije) uslovljava time da ne bude lišena slobode.
Drugostepeni sud je u ovom sporu pravilno primenio član 560. stav 3. ZKP. Tužilja nije bila dostupna krivičnom sudu jer nije živela na prijavljenoj adresi svog prebivališta u …, svoj odlazak u inostranstvo i boravište nije prijavila, a nakon saznanja da se protiv nje vodi krivični postupak nije obavestila sud o mestu svog boravišta. U takvim okolnostima, pravilan je zaključak da je tužilja bila u bekstvu i da se skrivala, odnosno da je svojim postupcima doprinela da joj se odredi pritvor i raspiše poternica na osnovu koje je i lišena slobode, zbog čega joj ne pripada pravo na naknadu tražene štete bez obzira na to što je krivični postupak protiv nje pravnosnažno obustavljen.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 15181/22 od 27. IV 2023)