Naknada troškova u izvršnom postupku

PROCESNO PRAVO

Naknada troškova u izvršnom postupku

Izvršni poverilac koji je podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao odvojeno namirenje više potraživanja koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku, ima pravo na naknadu samo onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova odlučuje sud ceneći sve okolnosti.
Sa druge strane odredbom člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da izvršni poverilac koji je podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao odvojeno namirenje više potraživanja koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku ima pravo na naknadu samo onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje.
Imajući u vidu da je ovde tužilac, kao izvršni poverilac, inicirao postupak predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, te da je isti po prigovoru izvršnog dužnika nastavljen kao parnični postupak, jasno je da navedeni izvršni postupak sa parničnim u kom se nastavilo raspravljanje o potraživanju predstavlja jedinstveni postupak. Stoga je prilikom donošenja odluke o troškovima prvostepeni sud morao imati u vidu odredbu člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kao i tvrdnju tuženog da je tužilac, kao izvršni poverilac, podneo više predloga za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja, a da je mogao podneti samo jedan predlog jer su sva novčana potraživanja bila dospela pre podnošenja predloga.
Međutim, imajući u vidu gore navedeno, odnosno odredbu člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju čiji je smisao da spreči zloupotrebu kumuliranjem troškova u situaciji kada se jednim predlogom za izvršenje može ostvariti novčano potraživanje, to tužiocu ne pripadaju troškovi koje je prvostepeni sud dosudio za sastav izvršenja i takse na predlog za izvršenje, a to je ukupno 7.776,00 dinara. Navedene troškove tužilac, kao izvršni poverilac, mogao je ostvariti podnošenjem samo jednog predloga i to u predmetu koji se vodi po najstarijem broju. Tada bi mu pripali troškovi koji bi bili odmereni u odnosu na visinu celokupnog potraživanja prema ovde tuženom kao izvršnom dužniku.
(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 10091/21 od 20. IV 2022)