Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

Izreka presude je nerazumljiva ukoliko ne sadrži opis radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja opojnih droga.

ALPERIN PROTIV UKRAJINE

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

ALPERIN PROTIV UKRAJINE
(Predstavka broj: 41028/20)
10. X 2024.

Podnosilac predstavke je Vadim Oleksandrovič Alperin, sa dvojnim državljanstvom Ukrajine i Izreala, rođen 1972. godine i živi u Odesi (Ukrajina).
Predmet se tiče hapšenja g. Alperina 27. novembra 2019. godine zbog sumnje da je organizovao lanac krijumčarenja, koji je obuhvatao carinske službenike, za uvoz tekstila i ostalih proizvoda i njihovo carinjenje po nižim tarifama. On je pušten uz jemstvo ubrzo nakon hapšenja. Krivični postupak protiv njega je okončan 2023. godine, a žalbeni postupak na donetu odluku je u toku.
Pozivajući se na član 5. st. 1. i 3. (pravo na slobodu i sigurnost) podnosilac predstavke se žali da je njegovo lišenje slobode, bez prethodne sudske naredbe, bilo nezakonito i da sudovi nisu u dovoljnoj meri obrazložili svoje odluke o određivanju pritvora i da su iznos jemstva previsoko postavili (2.330.000 evra).
Pozivajući se na član 1. Protokola br. 1 (zaštita imovine), on se žali da mu je oduzeta polovina datog jemstva, jer se nije povinovao obavezi predaje svog izraelskog pasoša, bez obzira što je nadležnim organima objasnio da je izgubio ovaj dokument. Na kraju, on tvrdi, pozivajući se na član 18 (granice korišćenja ograničenja prava) da su sva navedena kršenja njegovih prava imala skriveni motiv, odnosno da se pokaže da se institucije bore protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U pogledu navoda vezanih za član 5. Konvencije, Evropski sud je, između ostalog, istakao da je podnosilac predstavke propustio da pruži relevantne dokaze u prilog svojoj pritužbi, te da Sud nije uveren da je hapšenje podnosioca predstavke bez prethodnog sudskog naloga bilo nezakonito ili proizvoljno. Ovaj deo predstavke je proglašen nedopuštenim. U vezi sa iznosom jemstva Evropski sud je, između ostalog, istakao da podnosilac predstavke nije dostavio nikakve informacije koje bi ukazivale na to da je imao poteškoće u pronalaženju novca za jemstvo. Okolnosti predmeta ne ukazuju na to da je domaći sud odredio jemstvo u iznosu koji nije u skladu sa zahtevima člana 5. stav 3. Konvencije. Što se tiče prigovora koji se odnosi na odluku o povećanju iznosa jemstva Sud je primetio da nema dokaza da je podnosilac predstavke bio stavljen u pritvor na osnovu te odluke ili zbog toga što se nije pridržavao uslova jemstva. Takođe nije dokazao bilo kakve nepotrebne poteškoće u pronalaženju dodatnog novca za jemstvo. Ovaj deo predstavke je odbačen kao očigledno neosnovan.
U vezi sa oduzimanjem jemstva u kontekstu prava na imovinu Evropski sud je istakao da je oduzimanje jemstva rezultat potpuno kontradiktornog postupka tokom kojeg je podnosilac predstavke mogao izneti svoje argumente. Domaći su sudovi pomno ispitali relevantna pitanja, a žalbeno veće je iscrpno obrazložilo svoju odluku. Evropski sud nije našao razloge da se ne složi sa mišljenjem domaćeg suda da je podnosilac predstavke trebao shvatiti da bi nepredavanje svih međunarodnih putnih isprava koje bi mu omogućile prelaz državne granice potencijalno dovelo do povrede njegovih obaveza. Stoga se od njega razumno očekivalo da učini sve što je moguće kako bi uverljivo pokazao da je u dobroj veri ispunio sve obaveze koje su mu postavljene. Što se tiče iznosa jemstva koji je oduzet, Sud primećuje da je žalbeno veće izvršilo temeljnu procenu ovog pitanja i pružilo dovoljno razloga za svoju odluku, ograničivši oduzimanje polovine iznosa jamčevine iz razloga proporcionalnosti. Evropski sud je zaključio da je odluka o oduzimanju dela jemstva uspostavila „pravičnu ravnotežu“ između zahteva opšteg interesa zajednice i zahteva prava podnosioca predstavke u okolnostima slučaja. Prema tome, nije došlo do povrede člana 1. Protokola br. 1.

Produženje pritvora nakon ukidanja prvostepene presude

Izvršenje privrednog prestupa iz člana 79. stav 1. tačka 13. i stav 2. Zakona o bezbednosti hrane

PRIVREDNI PRESTUPI

Izvršenje privrednog prestupa iz člana 79. stav 1. tačka 13. i stav 2. Zakona o bezbednosti hrane

Za izvršenje privrednog prestupa iz člana 79. stav. 1. tačka 13. i stav 2. Zakona o bezbednosti hrane, dovoljan je i nehat.

Ostvarivanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica

UPRAVNO PRAVO

Ostvarivanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica

Kod odlučivanja o pravu na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica kao dan nastanka invalidnosti, telesnog oštećenja i potrebe za pomoći i negom drugog lica, uzima se dan kada je na osnovu pregleda dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja, odnosno neki raniji dan za koji postoji odgovarajuća medicinska dokumentacija.

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ je takozvana „posledična radnja izvršenja“, koja može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu radnji izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. KZ – kao primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje kojim učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.

Odgovornost odgovornog lica za učinjeni privredni prestup

PRIVREDNI PRESTUPI

Odgovornost odgovornog lica za učinjeni privredni prestup

Odgovornim licem u smislu Zakona o privrednim prestupima smatra se lice kome je poveren određen krug poslova u oblasti privrednog ili finansijskog poslovanja u pravnom licu i ono je odgovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvršen njegovom radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora, a tom prilikom postupilo je sa umišljajem ili iz nehata, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije predviđeno da se može učiniti samo sa umišljajem.

Posledica privrednih prestupa iz Zakona o bezbednosti hrane

PRIVREDNI PRESTUPI

Posledica privrednih prestupa iz Zakona o bezbednosti hrane

Privredni prestupi iz Zakona o bezbednosti hrane su takve prirode da za posledicu imaju apstraktnu opasnost, pa za ostvarivanje bića privrednog prestupa nije neophodno da je propust okrivljenih doveo do konkretnih štetnih posledica.

Obaveznost odluka Ustavnog suda

USTAVNO PRAVO
Obaveznost odluka Ustavnog suda

Ustavna i zakonska je obaveza poštovanje i izvršavanje odluka Ustavnog suda, koje su po svojoj prirodi konačne, izvršne i opšteobavezujuće.

Određivanje prostora za održavanje javnih skupova građana na teritoriji opštine

USTAVNO PRAVO

Određivanje prostora za održavanje javnih skupova građana na teritoriji opštine

Opštinsko veće opštine, kao izvršni organ opštine, nije nadležno za donošenje opšteg akta kojim se određuje prostor za održavanje javnih skupova građana na teritoriji opštine, već je to u isključivoj nadležnosti skupštine opštine.