Izdržavanje deteta

PORODIČNO PRAVO

Izdržavanje deteta

Zakonska obaveza roditelja, kome maloletno dete nije povereno na staranje, da doprinosi izdržavanju utvrđuje se sudskom odlukom i određuje od podnošenja tužbe za izdržavanje.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Visina izdržavanja maloletnog deteta kao poverioca izdržavanja određena je propisanim kriterijumima iz čl. 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona: potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, uz zahtev da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Način određivanja izdržavanja propisuje član 161. Porodičnog zakona – izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu (stav 1), ali se može odrediti i na drugi način, samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju (stav 2). Prema članu 266. stav 1. istog Zakona, u sporu za zaštitu prava deteta sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili čl. 73, 154. stav 1, 160, 161, 162. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, kada su obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne V. V. u visini dosuđenog novčanog iznosa i uz prethodnu pravilnu ocenu utvrđenih potreba maloletnog deteta, ličnih i imovinskih prilika tužilje i tuženog i njihovih sposobnosti da svojim radom doprinose izdržavanju.
Neosnovani su navodi revizije da nije bilo osnova za obavezivanje tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta od podnošenja tužbe, budući da je tokom trajanja postupka podmirivao potrebe maloletnog deteta skoro u potpunosti, kao i da s obzirom na određen model viđanja u jednakom obimu ostvaruje roditeljsko pravo sa tužiljom, pa i time u jednakom obimu učestvuje u izdržavanju maloletnog deteta. Ovo stoga jer se zakonska obaveza roditelja (kome maloletno dete nije povereno na staranje) da doprinosi izdržavanju utvrđuje sudskom odlukom i određuje od podnošenja tužbe, a nižestepeni sudovi su odlučujući o visini doprinosa za izdržavanje, imali u vidu i okolnost da će stranke, s obzirom na određeni model viđanja tuženog i maloletnog deteta, biti podjednako angažovane u svakodnevnom staranju i obezbeđivanju sredstava za zadovoljenje svakodnevnih potreba maloletnog deteta. Imajući u vidu navedeno, kao i da eventualni dogovor između tužilje i tuženog, kao roditelja, o izdržavanju maloletnog deteta ne proizlazi iz spisa, sledi da je nižestepenim presudama tuženi pravilno obavezan da doprinosi izdržavanju po ovom osnovu u dosuđenom iznosu, od podnošenja tužbe pa ubuduće. Po oceni Vrhovnog suda, a kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi, dosuđenim iznosom, koji čini tek nešto više od 25% minimalne sume izdržavanja (koja za septembar 2022. godine iznosi 39.101,00 dinar), uz doprinos majke, mogu se u potpunosti podmiriti potrebe maloletnog deteta s obzirom na njegov uzrast, a da se ne ugrozi egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja.
(Presuda Vrhovnog suda, Rev. 12271/23 od 5. VII 2023)