Pravo na izbor penzije

UPRAVNO PRAVO

Pravo na izbor penzije

Ako osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili više penzija na teritoriji Republike Srbije, može koristiti samo jednu od tih penzija po sopstvenom izboru.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Prema odredbi člana 110. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, broj 34/03 i 142/14), prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada, u toku njihovog korišćenja, prestanu da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava, dok je odredbom člana 119. istog zakona, propisano da ako osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili više penzija na teritoriji Republike, može koristiti samo jednu od tih penzija po sopstvenom izboru. Odredbom člana 123. navedenog zakona, propisano je da će se dospeli mesečni iznosi penzije, novčanih naknada, koji nisu mogli biti isplaćeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik, naknadno isplatiti najviše za 12 meseci unazad računajući od dana kada, po prestanku delovanja tih okolnosti, korisnik podnese zahtev za isplatu.
Imajući u vidu odredbu člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku i člana 119. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Upravni sud nalazi da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, jer obrazloženje osporenog rešenja ne sadrži razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na odluku iz dispozitiva. Odredba člana 119. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ostavlja korisniku penzije da izabere po sopstvenom izboru koju će penziju od dve ili više penzija da koristi. Kako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada, u toku njihovog korišćenja, prestanu da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava, u smislu odredbe člana 110. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, to Sud nalazi, da se priznato pravo na penziju može ograničiti jedino na osnovu odredbe člana 110. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a u osporenom rešenju nisu dati razlozi u tom pogledu, jer tuženi organ ne daje razloge zbog kojih smatra da se tužilac opredelio za penziju koju prima od 2. 7. 2002. godine, a ne za penziju koju je ostvario kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srbije, budući da u spisima tuženog ne postoji takva njegova izjava. Zbog navedenog, prema nalaženju Suda, osporenim rešenjem su povređena pravila postupka propisana odredbom člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku.
(Presuda Upravnog suda, Odeljenje u Nišu, U. 10340/19 od 29. IX 2022)