Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog

KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO

Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog

Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog je apsolutnog karaktera i u situaciji kada je jednom nastala u određenoj krivičnopravnoj stvari, važi do pravnosnažnog okončanja postupka, a podrazumeva i nemogućnost navođenja nepovoljnijih činjenica u izreci presude od onih utvrđenih u ranije ukinutoj presudi.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Po oceni ovog suda, iako činjenični opis ukinute presude nije izmenjen u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, jeste izmenjen u pogledu bitnog elementa krivičnog dela, iz kojeg proizlazi pravna kvalifikacija krivičnog dela. Naime, krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ se može izvršiti samo prema članu porodice, a bivša vanbračna supruga se smatra članom porodice samo ukoliko ona i okrivljeni imaju zajedničko dete, pa je izostavljanjem teksta „sa kojom ima dvoje maloletne dece“, iz izreke presude izostavljen bitan element krivičnog dela. Kada je takva presuda ukinuta po žalbi branioca okrivljenog, a javni tužilac se nije žalio, onda dodavanje prethodno izostavljenog bitnog elementa krivičnog dela predstavlja povredu zabrane preinačenja na gore.
Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog propisana odredbom člana 453. ZKP je apsolutnog karaktera i u situaciji kada je jednom nastala u određenoj krivičnopravnoj stvari, važi do pravnosnažnog okončanja postupka. Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog obavezuje sud i podrazumeva da se u daljem toku postupka položaj okrivljenog u odnosu na pravnu kvalifikaciju i krivičnu sankciju ne može pogoršati i da sud ne sme u daljem toku postupka doneti odluku koja bi bila na štetu okrivljenog. Ova zabrana, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u sebi podrazumeva i nemogućnost navođenja nepovoljnijih činjenica u izreci presude od onih utvrđenih u ranije ukinutoj presudi. Pri tome, sud mora imati u vidu osnov, deo i pravac izjavljenih žalbi u ranijem postupku protiv okrivljenog. Imajući u vidu zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP, koja je u predmetnoj krivičnopravnoj stvari nastala još u postupku po žalbi na prvu prvostepenu presudu s obzirom da javni tužilac nije izjavio žalbu u odnosu na zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, već je na ove osnove ukazivao samo branilac u svojoj žalbi, to je učinjena povreda navedene procesne zabrane. Dodavanjem reči „sa kojom okrivljeni A. A. ima dvoje maloletne dece“, dodate su na štetu okrivljenog činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje bića predmetnog krivičnog dela, te su prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povredili načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) propisano odredbom člana 453. ZKP, čime su učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 286/23 od 23. III 2023)