Podmirenje potreba zajedničkog života bračnih drugova i otplata kredita
PORODIČNO PRAVO
Podmirenje potreba zajedničkog života bračnih drugova i otplata kredita
Kada je bračni drug tuženika zaključio ugovor o potrošačkom kreditu sa bankom, novac je korišćen za podmirenje potreba porodičnog domaćinstva, pa nakon smrti bračnog druga tuženika, mesečne rate kredita je otplaćivao tužilac kao jemac, tada tužilac ima pravo naplate isplaćenih iznosa kredita od tuženika.
Sporovi radi zaštite prava deteta
PORODIČNO PRAVO
Sporovi radi zaštite prava deteta
Obaveza suda da prilikom odlučivanja u sporovima radi zaštite prava deteta uzme u obzir izraženo mišljenje deteta koje je sposobno da ga formira, ne obavezuje sud da takvo mišljenje i prihvati, već ga mora ceniti u sklopu svih ostalih okolnosti, a rukovodeći se najboljim interesom deteta.
Pravo na privatni i porodični život i praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
UDK: 342.738(497.6)
340.142:341.645(4)
PRAVO NA PRIVATNI I PORODIČNI ŽIVOT I PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE
Prof. dr Milena Simović, vanredni profesor na Fakultetu za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci.
Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva Bosne i Hercegovine i vanredni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci i Pravnog fakulteta Univerziteta „Vitez“ u Vitezu.
Rezime: Pravo na privatnost obuhvata pravo na porodični život, dom i prepisku, pravo na sklapanje braka i osnivanje porodice i na jednakost supružnika. Kad se radi o ljudskim pravima ove prirode, onda se zapravo od države traži apstinencija ili negativne obaveze. Važno je da pravo na privatnost štiti ličnu autonomiju pojedinca, bez obzira na to da li je u drugim zakonskim odredbama to pravo precizirano. Ovo pravo mora biti Ustavom zagarantovano da bi postojala ravnoteža sa drugim pravima koja mogu biti ograničavajuća.
Privatni život izražava pravo čovjeka da uredi svoj privatni život po vlastitoj želji, da bude zaštićen od neželjene javnosti i da odnose sa drugim ljudima takođe uspostavlja po vlastitom nahođenju. To privatnost povezuje sa javnošću u mjeri u kojoj je to upravo uslov njegovog vlastitog poimanja razvoja i afirmacije vlastite ličnosti i ličnosti onih koji ga neposredno okružuju. To pravo, shvaćeno kao zaštita od neželjenog publiciteta, često se sukobljava sa slobodom štampe. Ta dva dobra, privatnost i slobodu štampe, treba staviti u ravnotežu i odrednicom o opravdanom interesu javnosti da štampa ima pravo da objasni sve što je u interesu javnosti, ali ne i da naruši privatnost. Kada dođe do sukoba takva dva prava, prednost je na snazi onog koje ima ustavnu garanciju.
Ključne riječi: privatnost, porodični život, Ustav Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine, Evropski sud za ljudska prava.