Faktička eksproprijacija zemljišta
STVARNO PRAVO
Faktička eksproprijacija zemljišta
Kada je zemljište faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, vlasnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade.
Uračunavanje poklona u nasledni deo
NASLEDNO PRAVO
Uračunavanje poklona u nasledni deo
Zakonskom nasledniku uračunavaju se u njegov nasledni deo pokloni koje je na bilo koji način dobio od ostavioca, s tim da se pokloni ne uračunavaju u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva.
Nužni smeštaj
STAMBENO PRAVO
Nužni smeštaj
Nužni smeštaj nije imao status stana na kome se moglo steći stanarsko pravo, pa ni kasnije pravo zakupa u smislu Zakona o stanovanju.
Iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza u postupku
PROCESNO PRAVO
Iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza u postupku
Stranke mogu sve do zaključenja glavne rasprave da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze, samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano.
Odgovornost države za neizvršavanje sudskih odluka
OBLIGACIONO PRAVO
Odgovornost države za neizvršavanje sudskih odluka
Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Propust vozača kombi vozila da u dnevnim uslovima postavi sigurnosni trougao iza zaustavljenog vozila u zaustavnoj traci na auto-putu gde je vozilo zbog kvara zaustavio, ne bi bio stvarni doprinos za nastanak saobraćajne nezgode, već postoji propust na strani vozača skupa vozila kada je bez opravdanog razloga prešao u zaustavnu traku i u trenutku sudara većim delom gabarita skupa vozila bio u zaustavnoj traci, gde je došlo do kontakta sa zadnjom stranom zaustavljenog vozila, da je počeo da koči tek nakon sudara, a da je imao tehničkih mogućnosti da blagovremeno zaustavi skup vozila na odstojanju većem od dužine zaustavnog puta.
Isključenje iz nasleđa nužnog naslednika
NASLEDNO PRAVO
Isključenje iz nasleđa nužnog naslednika
Nužnog naslednika može isključiti iz nasleđa samo ostavilac i to putem zaveštanja koje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.
Izricanje jedinstvene novčane kazne za dva privredna prestupa
PRIVREDNI PRESTUPI
Izricanje jedinstvene novčane kazne za dva privredna prestupa
Kada su okrivljeni oglašeni odgovornim za dva privredna prestupa, prvostepeni sud mora prethodno da utvrdi pojedinačne novčane kazne, a potom da izrekne jedinstvenu novčanu kaznu kao zbir prethodno utvrđenih pojedinačnih novčanih kazni, a što je u konkretnom slučaju propustio da učini.
Ništavost sporazuma o deobi zajedničke imovine supružnika
PORODIČNO PRAVO
Ništavost sporazuma o deobi zajedničke imovine supružnika
Ništav je sporazum o deobi zajedničke imovine koji su supružnici zaključili iz nedopuštenih pobuda, sa namerom da osujete naplatu tužiočevog novčanog potraživanja.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu
USTAVNI SUD
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu
Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena ovog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda.