Naknada nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda
Kada je tuženik, visoki funkcioner vladajuće partije, u elektronskim medijima izneo informaciju za tužioca, visokog funkcionera opozicione partije da „nudi 50.000 evra dvojici odbornika vladajuće partije u Skupštini Čačka da ne dolaze na sednice skupštine“, a tačnost iznetih informacija nije proverio, tada je stvorena negativna slika o ličnosti tužioca i zadire u čast i ugled, pa tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda.
Naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda
Kada je tuženik u toku ročišta u sudnici uvredio tužilju omalovažavajućim rečima, pa je oglašen krivim zbog krivičnog dela uvrede, tužilja ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, bez obzira što je u prethodnom periodu, zbog izrečenih uvreda od strane tuženika drugom prilikom naplatila naknadu nematerijalne štete po istom osnovu.
Pravo na slobodu izražavanja
SUDSKA PRAKSA BiH
Pravo na slobodu izražavanja
Nema povrede prava na slobodu izražavanja iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je osporenim odlukama redovnih sudova naloženo apelantu da tužiocu isplati naknadu nematerijalne štete nanesene njegovom ugledu i časti iznošenjem neistinitih činjenica, pri čemu je „miješanje“ u apelantovo pravo na slobodu izražavanja bilo u skladu sa zakonom, imalo cilj da „zaštiti prava drugih“ i bilo je „neophodna mjera u demokratskom društvu“, te je postignuta pravična ravnoteža između tužiočevog prava na ugled i apelantovog prava na slobodu izražavanja.
Novčana naknada nematerijalne štete
OBLIGACIONO PRAVO
Novčana naknada nematerijalne štete
Kada je tuženik u toku sudskog krivičnog postupka na pretresu nazvao tužioca „jajarom“ radi se očigledno o naglašenom stepenu omalovažavanja tužioca, pa je tuženik obavezan da plati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.
Uvreda
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Uvreda
Kada je okrivljeni u zgradi Osnovnog suda, u toku parničnog postupka, kao tuženik, za tužioca rekao da je „primitivac“ radi se očigledno o uvredljivom i omalovažavajućem izrazu.
Da li je ugled i čast u Bosni i Hercegovini neophodno zaštititi krivičnim zakonodavstvom? (II deo)
UDK: 343.63(497.6)
DA LI JE UGLED I ČAST U BOSNI I HERCEGOVINI NEOPHODNO ZAŠTITITI KRIVIČNIM ZAKONODAVSTVOM?
II deo
Antonije Živković, master pravnik, uža naučna oblast krivično pravo, pripravnik Okružnog suda u Banjaluci.
Rezime: U radu se analizira normativno uređenje uvrede i klevete kroz istorijsko, uporedno i pozitivno zakonodavstvo. U pogledu gorenavedenog autor ističe da je zakonodavstvo Bosne i Hercegovine prilikom regulisanja materije zaštite časti i ugleda primjenilo rješenje koje se razlikuje od rješenja prihvaćenog u zakonodavstvima Hrvatske, Slovenije, Njemačke, Austrije i Švajcarske. Specifičnost ovog rješenja ogleda se u činjenici da je zaštita časti i ugleda u BiH pružena samo kroz parnični postupak naknade nematerijalne štete regulisan u zakonima o zaštiti od klevete, dok uporedno zakonodavstvo evropskih zemalja sa bogatom pravnom tradicijom čast i ugled štiti prvenstveno krivičnim zakonodavstvom. U uvodnom dijelu rada analizirano je krivično zakonodavstvo BiH prije donošenja posebnih zakona o zaštiti od klevete. U glavnom dijelu rada detaljno su analizirane odredbe Zakona o zaštiti od klevete sa sudskom praksom, online kleveta i izložen prikaz uporednog zakonodavstva kako susjednih zemalja, tako i zemalja sa bogatom pravnom tradicijom u normativnom regulisanju uvrede i klevete. Na kraju, izloženi su zaključci autora o navedenoj problematici.
Ključne riječi: uvreda, kleveta, sloboda izražavanja, zaštita časti i ugleda, ljudsko dostojanstvo, mediji, demokratsko društvo.
Da li je ugled i čast u Bosni i Hercegovini neophodno zaštititi krivičnim zakonodavstvom? (I deo)
UDK: 343.63(497.6)
DA LI JE UGLED I ČAST U BOSNI I HERCEGOVINI NEOPHODNO ZAŠTITITI KRIVIČNIM ZAKONODAVSTVOM?
I deo
Antonije Živković, master pravnik, uža naučna oblast krivično pravo, pripravnik Okružnog suda u Banjaluci.
Rezime: U radu se analizira normativno uređenje uvrede i klevete kroz istorijsko, uporedno i pozitivno zakonodavstvo. U pogledu gorenavedenog autor ističe da je zakonodavstvo Bosne i Hercegovine prilikom regulisanja materije zaštite časti i ugleda primjenilo rješenje koje se razlikuje od rješenja prihvaćenog u zakonodavstvima Hrvatske, Slovenije, Njemačke, Austrije i Švajcarske. Specifičnost ovog rješenja ogleda se u činjenici da je zaštita časti i ugleda u BiH pružena samo kroz parnični postupak naknade nematerijalne štete regulisan u zakonima o zaštiti od klevete, dok uporedno zakonodavstvo evropskih zemalja sa bogatom pravnom tradicijom čast i ugled štiti prvenstveno krivičnim zakonodavstvom. U uvodnom dijelu rada analizirano je krivično zakonodavstvo BiH prije donošenja posebnih zakona o zaštiti od klevete. U glavnom dijelu rada detaljno su analizirane odredbe Zakona o zaštiti od klevete sa sudskom praksom, online kleveta i izložen prikaz uporednog zakonodavstva kako susjednih zemalja, tako i zemalja sa bogatom pravnom tradicijom u normativnom regulisanju uvrede i klevete. Na kraju, izloženi su zaključci autora o navedenoj problematici.
Ključne riječi: uvreda, kleveta, sloboda izražavanja, zaštita časti i ugleda, ljudsko dostojanstvo, mediji, demokratsko društvo.
Naknada štete zbog neosnovane osude
USTAVNO PRAVO
Naknada štete zbog neosnovane osude
Pretpostavka za ostvarivanje prava na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovane osude je postojanje duševnog bola zbog povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, pri čemu do povrede ovih zaštićenih ličnih dobara ne dolazi samo u slučaju kada oštećenom prestane radni odnos, funkcija, odnosno dužnost koju obavlja.